среда, 03.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 24.06.2008. у 22:00 Милан Терзић

Јосип против Јосифа

Зуко Џумхур (карикатура у ,,Књижевним новинама” из педесетих година)

Сукоб комунистичких партија окупљених око Стаљиновог Информационог бироа (ИБ) и Комунистичке партије Југославије (КПЈ) представљао је сложено размимоилажење кроз које су се преламали идеолошки, партијски, политички, војни, економски, културни и лични фактори. Компонента личног и улога Ј. Б. Тита незаобилазна је са становишта његовог односа према Стаљину, као и односа у најужем југословенском врху. Сукоб се у почетку одвијао тајно, а обелодањен је Резолуцијом ИБ, 28. јуна 1948. Тито ће у оквиру своје тактике пружања отпора и те 1948, у јеку одбацивања Резолуције и сопствене борбе за дистанцирање од великог Вође, Стаљину честитати рођендан 21. децембра, али то неће урадити следеће, 1949. године.

Југославија је у то време била суочена са реалношћу напада са Истока и подривања своје стабилности изнутра. Границе према југословенским суседима постале су поприште оружаних инцидената. Војне провокације, терористички акти, саботаже, пропагандни притисак, економска блокада, идеолошке и политичке поделе, страх, неизвесност и општа несигурност били су свакодневица у којој се живело. Таква атмосфера ојачала је утицај војног фактора и подржавала моћ комунистичке политичке полиције – Удбе. Цена одбране државе и самовлашћа КПЈ имала је своје наличје у репресији. Велики број људи ухапшен је и затворен. Страдалници по „гулазима“ оставили су сведочанство о робовању идејама и заточништву политици.

Идеолошки и политички сукоб ИБ и КПЈ резултирао је расцепом монолитног блока на Истоку. Запад је искористио раскид који је добио на „поклон“ и усвојио стратегију „одржавања“ Тита. Тито је сопственим избором постао „жонглер“ несврставања између Истока и Запада. Односи Јосифа и Јосипа временом су се мењали. После сукоба почела је да се гаси Стаљинова, а на другој страни да сија политичка звезда Јосипа Броза Тита.

Промена југословенске политике је нагризала идеолошки оклоп и изазвала дилеме, тако да је разумљива чињеница да се први антикомунистички дисидент (Милован Ђилас) појавио управо у Југославији. Вођа (Тито) и Партија су следили линију самовлашћа дистанцирајући се од крутог тоталитаризма и западног плурализма. Вођа је идеологију умешно искористио као политичко средство осећајући да је Ђиласов случај „претходница“ сучељавања с плурализмом, политичким и партијским. Пловећи између страха од претњи са Истока и страха који су потенцијално доносили процеси демократизације, Тито и Партија су у оба случаја губили власт. Совјетска иницијатива за нормализацију односа 1954/55. и касније Титу је омогућила да одржи дистанцу према Западу и избегне непосредно укључење у НАТО. Касније је имао спољнополитичке амбиције „великог“ вође „мале“ државе. Развој југословенске федерације текао је у знаку политичких криза (случајеви Ђиласа, Ранковића, студентског бунта 1968, маспока у Хрватској, либерала у Србији, Устава из 1974. итд.). „Федерирањем“ федерације премоћ над паметнима и способнима добијали су партијски апаратчици онемогућавајући демократизацију друштва. Претња државног опстанка остала је стално присутна траума. Интеграција се исказивала на политичком, али не и на економском и ширем друштвеном нивоу. Положај Југославије изгледао је превише наглашеним и важним. Он је то био политички у једном времену након чега се отишло у крајности несхватања, минимизирања и незнања. Једно је сигурно: подвргавање држава личностима представља усуд на овим просторима, јер се показало да су такве државе трајале колико и њихови владари.

начелник одељења за војну историју Института за стратегијска истраживања

Коментари10
d5558
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejvid M.
postavio bih jedno pitanje. Zasto Staljin 1948 nije napao Tita? Sporazum sa Jalte mu je to dozvoljavao, a o odnosu Armija u to vreme da ne govorimo? Nejasno mi je zasto je kasnije Hruscov napao Madjarsku i Cehoslovacku a Jugoslaviju ne?
dejan sarac
i ja sam jedan od savremenika.nisam po edukaciji ni pravnik niti istoricar, ali po nuzdi jesam i jedno i drugo- barem ja tako mislim.poznata je istina da je kumst na malo prostora reci mnogo. to je uradio autor ovoga podsjecanja na te tmurne dane i godine u kojima je vrsen obracun sa svima koji su imali svoje misljenje ito ne samo o odnosima dva takmaca, nego o bilo cemu sto se nije svidjalo nepogresivim i neprikosnovenim od glavnih aktera te drame do onih koji su to iskoristili i prikljucili se hajci na cvijet revolucije,cak i onih sto nisu htjeli da koriste privilegije/jer su ucili tako u predhodnom periodu/ proglasavani za informbirovce i bacani tamo na prevaspitavanje.sukob je dakle iskoristen da se samelje neposlusnost, a na povrsinu su izasli oni koji su kasnije radili na razbijanju zajednicke drzave ukljucujuci vrh skj. da je to tako, dokaz je ono sto su ostavili upravo oni sto su na tome podigli svoj ugled u tzv. slobodnom svijetu. ko ne misli da je tako neka procita pazljivo barem: titovu posljednju ispovijest sto je snimio kopinic, a objavio poznati zagrebacki novinar.ja cak mislim da bi to trebalo publikovati u svim dijelovima bivse jugoslovenske federacije i tek onda poceti javnu raspravu o minulom ratu u sfrj i disoluciji zajednicke nam drzave.da se razumijemo, ja ne mislim da umanjivanje bilo cije uloge u istoriji ima smisla, ali sada ima uslova da se kaze popu pop a bobu bob pa da se obavijesti svijet i nas narod kos reziseri drame sfrj.ispricacu jedan detalj, koji je ilustrativan za slobode u nas iti dosta kasnije-poslije pomirbe sa rusima/sovjetima/, koji se zbio u jednom selu u bih. jeda oficir jna, emigrirao je te 1948. u bugarsku i tamo nastavio skolovanje, te i doktorirao u sofiji. proculo se to u selu pa se okupili seljani i pitaju jednog uglednog brkajliju sta misli o tome svom komsiji, koji nije ovdje postigao mnogo, a tamo, eto, doktorirao.odgovor je biokratak:"bogme moja djeco, pametnu covjeku je cetiri razreda dosta" poz. dejan sarac
potomak cuvenog Srbina
@ savremenik, ne znam da li postoje te fotografije, ne znam da li su onda fotografisali na granicama. Ne znam da li postoje i fotografije dva oborena americka aviona, neko ih verovatno negde cuva. Da je Broz bio jedan od najvecih drzavnika 20 veka misle sigurno i potomci desetine hiljada pogubljenih posle rata, bezsuda, bez presude, bez groba.
u retrospektu
Drzave sa liderima imaju neku bucucnost i svrhu. Drzave bez lidera su obicna zabokrecina. One nigde ne idu, slepi su kod ociju, i stalno udaraju u zidove oko njih. Tito je bio jedan od deset najvecih lidera dvadesetog veka. Jugoslavija je znacila nesto u svetu zahvaljujuci njemu. Mi kao licnosti smo sebi i svetu vise znacili nego bilo ko iz drugih komunistickih drzava. Bili smo kao narod vredniji daleko vise nego sto smo to stvarno bili. Trebalo je da umre da se najzad suocimo sa svojim pravim vrednostima.
Савременик
Потомку чувеног Србина - Да ли постоји и једна форографија нашег војника убијеног на граници или неко од њгових рођака који ће данас потврдити да се то десило? Лично сам упознао бар двојицу-тројицу новинара из екипе која је фабриковала те вести за дизање адреналина у народу. Можда је у тим напетим тренутцома по неко са једне или друге стране границе заиста и погинуо, али то није било ни близу бројки изношених у лажним вестима ради плашења народа "од Руса" и информбирооваца , чији су резлтати послужили између осталог и за правдање нечовечних обрачун са дојучерашњим саборцима на Голом Отоку и утеривање страха код свих који су иоле мислили својом главом.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља