четвртак, 26.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 03.11.2020. у 22:00 Ивана Албуновић

Произвођачи меса у страху због раста цена житарица

Најважније је сачувати присебност и спречити увоз свежег и замрзнутог меса и живих свиња из Хрватске
(Фото EPA-EFE/Olaf Kraak)

Раст цена житарица већ се негативно одржава на сектор сточарства у свету па и Србији и велико је питање колико ће произвођачи меса овакво стање моћи да издрже без подизања цена.

Портал „Агросервис плус”, који прати тржиште ратарских и сточарских производа, спровео je анкету међу фармерима о утицају цене кукуруза и соје на њихову производњу. Како наглашавају, сточаре је погодила вест да је кукуруз достигао цену од 20 динара по килограму, а у неким регионима у Војводини прошле недеље продаван је и по 21 динар, без обзира колику има влагу.

Товљачи свиња израчунали су да је са актуелним ценама кукуруза и сојине сачме производна цена товљеника по килограму – 155 до 160 динара. Они кажу да је сада најважније сачувати присебност и спречити увоз свежег и замрзнутог меса и живих свиња из Хрватске.

– Нажалост, произвођачи јунади кукуруз новог рода са добром ценом употребљавају за већ нараслу јунад. Мало ко од њих има потпуну калкулацију са новом ценом кукуруза. Али јасно је колики је то издатак, јер је у храни, у концентрованом облику, више од 60 одсто кукуруза. Већа цена хранива и зимски услови отежаће тов док власници чекају купца. Цена од 1,90 евра по килограму је задовољавајућа за произвођаче али је купаца недовољно, јер немамо већи извоз – објашњавају произвођачи. Портал наводи да се посебно „товљачи пилића хватају за главу” јер им кланичари и прерађивачи неће прихватити већу цену за 25 до 30 одсто. Наглашавају да њихову производњу највише погађа раст цене сојине сачме, без које нема успешне производње.

И светски аналитичари предвиђају да ће поскупљење сточне хране највећи утицај имати на живинарство, цене пилетине и јаја. Током последњих неколико дана, раст цена сточне хране за живину у разним деловима света створио је нове проблеме у овом сектору.

Како наводи специјализовани портал Агроњуз, пандемија ковида 19 раније је довела до проблема посебно у логистичком и транспортном сектору, али сада се чини да су купци житарица у различитим деловима света предузели мере предострожности и повећали куповину због релативно сушног периода у Америци и Русији.

Страхује се да би то могло негативно да се одрази на производњу житарица у наредној пољопривредној години.

Краткорочно ово је довело до раста цена сточне хране. Такво стање на тржишту евидентно ће донети добру зараду произвођачима житарица широм света. Стручњаци, међутим, напомињу да би поскупљење готових производа, попут пилетине и јаја (јер живинарство је великим процентом па и до 70 одсто зависно од цене хране) засигурно могло да смањи њихову продају и дугорочно утиче на пад куповне моћи потрошача.

За сада велики произвођачи, попут Бразила, покушавају да се одупру порасту цена живинских производа. Тај отпор, по предвиђању аналитичара „с времено ће се сломити ако цене житарица наставе да расту” и довести до глобалних проблема у живинарству.

С друге стране, поједини стручњаци верују да овакве прилике на тржишту житарица не могу владати вечно. Верују да ће се после жетве на јужној хемисфери, у другој половини 2021. године, цене донекле стабилизовати.

Познаваоци прилика тржишта кукуруза у Србији тврде да није реално очекивати нови раст цене кукуруза, али да су могући спорадични скокови.

За сада је једино сасвим поуздана тврдња да пшенице, кукуруза и соје имамо довољно за домаће потребе и да ће овог рода бити и за извоз.

Коментари4
7df54
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Закони економије уопште не важе у време данашње. Данас је све режија да такав израз употребим. Када би важили економски закони онда ни једна држава ником не би давала подстицај већ би свако цену своје робе формирао на основу својих трошкова и своје зараде.Овако неко даје произвођачима више, неко мање, неко вероватно никако и онда цене нити су резултат трошкове нити зараде већ су најчешће како то обично кажу нелојална конкуренција.
Без Бриге
Цена свиња жива вага у Пољској је пала за нијансу и нешто је мања од 1еур/кг цепане полутке су такође појефтиниле тако да биће одакле да се увезе по повољним ценама, друго је питање да ли неко удружење има интерес да се грађанима повећа цена меса које на срећу троше најмање у Европи (дневна потрошња по становнику). Добро је да је потрошња меса мала јер ко зна на ком месту би били по броју канцера дебелог црева да је потрошња меса већа и овако смо по тој пошасти у врху.
mrljavko
mnogo politike ustrojstvom kapitalistickog privredjivanja. Da li se prica o cenama normiranim na bazi najnizih ekonomskih cena. Da li je znacajno isticati povecanje cene sirovina ako se ne radi o zivotno esencijalnom proizvodu. To sto poskupljnje sirovine ima za posledicu povecanje najnize ekonomske cene proizvoda je uopste nevazno ako je poskupljenje sirovine rezultat njegove najnize ekonomske cene . Poskupljenje, pa cak gubitaka ikakve zarade na nesencijalnim proizvodima je sasvim irelevanto.
Nemanja
"Најважније је сачувати присебност и спречити увоз свежег и замрзнутог меса и живих свиња из Хрватске" sad se logicno postavi pitanje odaklen Hrvatskoj sveze i smrznuto meso za izvos i zasto ga Srbija nema. Juce je na naslovnoj strani jednih provladinih novina pisalo da Hrvati nemaju sta jesti i kao zakljucak je u nastavku izvuceno da je Srbija ekonomski dzin (!). Zbog cijeg interesa se srpski narod sistematicno, informaticki, truje

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља