Уређење порте Храма Светог Саве, постављање мермерних плоча уместо попуцалих гранитних, започето је пре два месеца и требало би да буде окончано до краја године. Али, то не значи да ће цела прва фаза обнове Светосавског платоа, која предвиђа и садњу храстова по ободу између северног и јужног улаза у највећи храм на Балкану, и постављање каменe клупe на ободу круга, бити завршено у том временском року.

Марко Стојчић, главни градски урбаниста, каже да би тачка на прву фазу могла да се стави најкасније почетком следеће године и да крај тог посла зависи од временских услова.

– Прва фаза подразумева поплочавање око 8.000 квадратних метара површине порте цркве и захтева доста бетонских радова који не могу да се изводе по снегу и хладном времену – истиче Стојчић.

Јавност не може да се отме утиску да временски услови све чешће диктирају завршетак бројних пројеката у престоници, укључујући и овај, посебно ако се зна да је речено да ће прва фаза бити готова до краја 2020.  

Следећа етапа уређења тог јавног простора од око 40.000 квадратних метара, додаје Стојчић, требало би да почне на пролеће 2021. и да плато буде завршен до краја те године, најкасније почетком 2022. То значи да, ако сви радови у Храму буду окончани у наредна два месеца, простор између њега и Булевара ослобођења остаће градилиште још најмање годину дана.

Светосавски плато сређује се према пројекту архитеката академика Бранислава Митровића и Дејана Миљковића, а идеје које су они предложили за оплемењавање те локације, која се дуже од века планира, пројектује и препројектује, изабрала је Српска православна црква. Она финансира прву фазу пројекта, истиче Стојчић, а ко ће све остале – биће познато такође следеће године.

Према пројекту архитеката које је црква ангажовала директно, без организовања конкурса, да сачине идејно решење за реконструкцију Светосавског платоа, са његове леве стране наспрам здања Народне библиотеке биће шума са дечјим игралиштем, а између ње и библиотеке централна пешачка стаза која ће отворити нове визуре на цркву. Испред ње ће бити знатно више места за вернике него до сада. Постојећа фонтана биће уклоњена, а нова неће бити класичан водоскок. Обновом тог дела Врачара предвиђена је и градња новог објекта – зграде Патријаршије у наставку постојећег Парохијског дома уз Катанићеву улицу.

Овакво решење двојца Митровић–Миљковић изазвало је негодовање дела јавности. Тако су, на пример, њихове колеге окупљене око Асоцијације српских архитеката у јуну упутиле писмо бројним институцијама попут Синода Српске православне цркве и председника Србије са предлогом да се одустане од реализације пројекта „шуме”. Јер, он је, како су навели, непримерен простору испред Храма и претворио би духовно седиште у профани простор градског парка, дубоко деградирајући његов историјски, симболички и друштвени значај.

Академик Бранислав Митровић каже за наш лист да га критике не изненађују, али да верује у пројекат, да су он и Миљковић радили најбоље што могу и да се нада да ће на крају и грађани бити задовољни.  

– На Светосавском платоу биће више зеленила него сада, сачуваћемо постојеће дрвеће, осмислили смо толико детаља који ће дати смисао таквој једној изузетно важној амбијенталној целини као што је то Светосавски плато – истиче Митровић.