уторак, 19.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:50

Српска деца најписменија на енглеском

Аутор: Ј. Беоковићуторак, 24.06.2008. у 22:00

Деца српских емиграната у Канади постижу најбоље резултате на тесту писмености у средњим школама у Торонту, показао је извештај који је спровео „Toronto District School Board”. Чак 87 одсто малишана којима је матерњи језик српски из првог пута положи завршни тест писмености у нижим разредима средње школе.

У недавно објављеној студији коришћени су подаци из 2006. године о успеху и социоекономском статусу око 71.000 ђака из 102 државне средње школе у којима је настава на енглеском језику. Истраживање показује колико је успех ђака повезан са породичним окружењем у којем живе, економским статусом, припадношћу одређеној раси или нацији, сексуалним опредељењем ученика. Тако на пример, деца која живе са оба родитеља боље решавају тест из природних наука него малишани који живе само са једним родитељем, док су ђаци који живе са мајком успешнији у решавању задатака од оних који живе са оцем.

На табели која приказује успех на тесту писмености, иза петнаестогодишњих и шеснаестогодишњих Срба нашли су се тинејџери који говоре хинди са 84 одсто, француски са 79 одсто, док 75 одсто ученика којима је матерњи језик енглески положи тест писмености из првог пута.

Образовне установе у којима је истраживање спроведено похађа 42 одсто ученика рођених ван Канаде, а међу ђацима се говори чак 80 језика. Национална шароликост навела је надлежне да утврде какве резултате постижу малишани из различитих земаља и које су ризичне групе којима је потребна додатна помоћ у учењу. Коначни циљ је да се сваком ученику да подједнака шанса у учењу и да се расне и националне баријере превазиђу. Аутори истраживања наглашавају да спољне чиниоце који утичу на постигнућа ученика не треба посматрати одвојено, јер на добре резултате на тесту писмености, на пример, не утиче само матерњи језик, већ и чињеница да 80 одсто испитаних ђака живи са оба родитеља.

Успех српске деце на тесту, професор др Душка Кликовац са Филолошког факултета највише доводи у везу са мотивацијом ученика, али сматра да је значајан и економски положај родитеља.

– Не можемо бити сигурни да је успех повезан са нашим образовним системом, јер не знамо колики је проценат деце похађао наше основне школе и колико је то имало утицаја на овакве резултате на тесту писмености. Успех је, ипак, највероватније у вези са социјалним статусом родитеља, али и са чињеницом да деца емиграната имају већу потребу да се докажу у страним школама него мали Канађани – каже Кликовац.

Исто сматра и професор др Љубомир Протић, директор Завода за унапређивање образовања и васпитања, који наглашава да мотивација ученика битно утиче на резултате различитих истраживања.

– Резултати које су ученици постигли на ПИСА тесту, када се наша земља нашла на незавидном 41. месту, у вези су са њиховом мотивисаношћу да тест ураде добро. У једној школи, на пример, професорка је рекла ђацима да резултати теста неће улазити у оцену и изашла из учионице, па се део ученика није ни потрудио да уради задатке. Они су освојили нула бодова, што са поенима ученика који су добро урадили тест у укупном збиру даје просечну оцену – каже Протић.

Он сматра да је наш образовни систем добар, иако га треба побољшати и тврдњу поткрепљује истраживањима Светског економског форума из Давоса по којем наш просветни систем заузима 31. место у свету, што значи да је у самом врху – наглашава Протић.

– Добар резултат деце емиграната у Канади у вези је и са традиционалним вредностима које се негују у образовању и васпитању. Српска култура обилује народним причама и песмама са којима се деца упознају још у породици, пре него што крену у школу. Током школовања они читају много више од деце у Сједињеним Америчким Државама и Канади, где култура читања није толико развијена и малишани се са делима многих класика упознају преко препричаних издања, стрипова или филмова, што је код нас много ређе – сматра Протић.


Коментари35
2c6e3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Matija Soskic
Bravo srpska deco! Razlog zbog cega srpska deca postizu odlicne rezultate iz engleskog je taj sto su njihovi roditelji uglavnom intelektualci, jer se useljavanje u Kanadu poslednjih godina svelo na univerzitetski obrazovane strucnjake, dok ostale etnicke grupe bitno zaostaju u nivou obrazovanja roditelja. Sociolozi ce se sloziti da je sredina u kojoj deca odrastaju vazan faktor u njihovom uspehu u skoli. Matija Soskic, Kanada (Eh?)
Тодор Шиповац
Ма немој да се лажемо њима је у ствари енгрески језик којем они причају а матерњи Српски се прича понекада код куће када су ту баба и деда који на томе инсистирају.Много мало Срби држе до свог националног и брзо се утапају у средину и нестају.Код других нација није такав случај они држе до свог идентитета већином искључиво у кући причају свој матерњи језик па зато теже савладавају Енглески јер им је страни.
(in)direktna veza
Nas obrazovni sistem ima veze sa uspehom te dece onoliko koliko je uradio dobar posao sa njihovim roditeljima, koji su stekli kvalitetno obrazovanje (strukovno i opste) na osnovu kog su i bili u mogucnosti da stvore svojoj porodici zivot u Kanadi. Dobre navike ucenja, kvalitetnog, koje su stekli roditelji sigurno vaspitavanjem prenose na svoju decu. Toliko o (in)direktnoj vezi naseg obrazovnog sistema i njihovog uspeha. Inace, sasvim sigurno da i brojni drugi faktori navedeni u tekstu doprinose (porodicna situacija, dokazivanje, ambicije...) onoliko koliko i svakoj drugoj deci svuda u svetu.
Sergej Zerajic
Hvala na pohvalama! Moram reci da je znanje sopstvenog jezika kod nas Srba vrlo lose (ne govorim samo o onima u inostranstvu). Ja smatram da su glavni zarlozi za to nasi polupismeni voditelji na televiziji, uzasni prevodi stranog materijala od strane prevodilaca koji jednostavno zamjenjuju strane rjeci nasima, bez ikakvog obzira na kontekst i pravila naseg jezika, time pokazujuci da su malo poranili sa ucenjem stranog jezika jer jos nisu ovladali ni svojim. Nasi novinari, posebno u inostranstvu ali sada sve cesce i kod nas, jednostavno prevode strane clanke rjec za rjec, i tako pisu besmislene bljuvotine koje ni oni sami nemogu protumaciti, i jos pored toga prave takve pravopisne a i gramaticke greske, bilo bi lako i predskolcu da ih prepozna. Ponekada je tesko povjerovati da su ovi ljudi zavrsili prvi osnovne! Ko njih uopste zaposljava, sata rade nasi urednici? Gdje su lektori? Trebalo bi natjerati sve ove 'novinare', 'voditelje' da pohadjaju casove pravilnog izrazavanja (i pismenog i usmenog), umjesto sto im se dozvoljava da kvare nas jezik svojom nepismenoscu. Ja ovdje izbjegavam da citam srpske novine, jer koliko ja vidim, one su mozda srpske ali definitivno nisu na srpskom. Imam osjecaj da bih lakse mogao protumaciti clanak na kineskom (koji u opste ne poznajem), nego na ovom jeziku polupismenih nazovi novinara srpskog porjekla. Smatram da je najbolje sto jedana nasa osoba, makar ovdje u Australiji, moze da uradi da bi ocuvao svoj jezik, je da izbjegava nase novine, makar dok se one malo ne urede. Takodje, broj casova koji se provodi na nastavi srpskog u skoli (cetiri ili pet sedmicno, makar dok sam ja bio tamo, a vjerovatno ni sada nije vise) je toliko mali da ne bi bio dovoljan ni za likovno.
Kaodaje Vazno
Provjerite procenat nepismenih u SAD. Iznenadicete se.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља