четвртак, 25.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 04.11.2020. у 21:20 Јована Рабреновић

Зашто је ММФ само за ограничен раст зарада

Повећани су фискални ризици због неизвесности око трајања пандемије и њених последица, али и они који се тичу проблематичних државних предузећа
(Фото А. Васиљевић)

Државни званичници најавили су повећање плата запосленима у јавном сектору за наредну годину и једино је непознат проценат увећања. То ће без сумње бити познато тек када буде прецизиран буџет за 2021. годину у децембру. Иако нема сумње да се Међународни монетарни  фонд (ММФ) током последње ревизије актуелног аранжмана с тим сагласио они ипак изражавају и пуно резерви око тога.

Разлог за „ограничење” су повећани фискални ризици због неизвесности око трајања пандемије и њених последица, као и они који потичу од проблематичних државних предузећа. На другом тасу је потреба да се повећају јавне инвестиције, јер ће оне подржати опоравак и подстаћи потенцијални раст.

– Маса зарада у јавном сектору као удео у БДП-у треба да се смањи на одрживији ниво, након пораста у последње три године. Подсећања ради, фискална консолидација пре неколико година рађена је како би се удео плата у јавном сектору смањио на девет одсто бруто домаћег производа (БДП), а из овог њиховог аргумента јасно је да је ова граница доведена у питање. Поготово у овој години када ће бруто домаћи производ бити мањи. ММФ нас је прозвао и за то што није спроведена реформа јавних предузећа – управљања у њима, запошљавања и платних разреда.

Како економисти читају дипломатски срочено саопштење ММФ-а да пораст плата у наредној години треба да буде ограничен?

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да њихову формулацију о ограничењу раста плата схвата као препоруку да оне треба да да буду повећане, али што мање. Поготово зато што су у претходне три године расле више од раста БДП-а.

– Много је разлога зашто раст плата у јавном сектору треба да буде ограничен. Пре свега, спорији раст води смањењу фискалног дефицит. Сем тога, треба оставити простор за јавне инвестиције и трошкове здравства због пандемије. Аргумент је и да треба да постоје једнаки услови на тржишту рада. Приватни сектор неће повећавати плате ни у овој ни у наредној години, па не би ни у јавном сектору у време кризе зараде требало да расту. И запослени код државе треба да деле судбину других”, сматра Арсић.

Он додаје да повећање поменутих плата треба да буде за раст инфлације, односно два или три одсто. Боља политика је да не буду увећане на почетку године, већ касније ако се створе услови за то да се ребалансом буџета предвиде та средства.

Већина земаља, каже, неће повећавати плате не зато што им није стало до тих људи, већ зато што воде рачуна о фискалној одрживости и правичности. У јавном сектору су плате и иначе веће због веће образованости запослених, али у односу на приватни сектор могу да буду веће десет до 15 одсто, али не више од тога, јер се у противном нарушавају паритети.

Што се тиче „прозивке” да Србија није спровела реформе јавних предузећа, као ни њихових плата и запошљавања Арсић наводи да су они то констатовали у сваком извештају у претходних десет година, али да код нас постоје отпори за решавање. Пошто смо постигли фискалну и макроекономску стабилност преостаје да се позабавимо ефикасношћу државе.

Иван Николић са Економског института у Београду не спори да су плате у јавном сектору повећане, а ове године сектору здравства додатно, али да треба прецизно израчунати садашњи удео тих плата у БДП-у.

– Свака од тих замерки ММФ-а почев од плата, запошљавања и платних разреда у јавном сектору је за дискусију. Много је више доказа да је у неким деловима јавних служби мање радника од броја потребног за максимум радних обавеза – каже Николић.

Коментари0
ae1cb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља