Никад до сада телевизијска јесен није била тако берићетна. Гледамо премијерне епизоде „Мама и тата се играју рата” и „Хотел Балкан” на РТС-у, „Игру судбине”, „Тате” и „Ургентни центар” на Првој ТВ, „Жигосане у рекету” на Новој а „Југословенку” и „Државног службеника” на Пинку.
То је прилика за гледаоце да уживају у богатом играном програму домаће производње али они који имају слабију меморију или лошију концентрацију мораће да носе са собом свеску или, као некад у школи, „пушкице” са улогама и именима глумаца. Ево на пример Небојша Кундачина игра у „Мама и тата се играју рата” и у „Државном службенику”; Петар Бенчина у „Државном службенику” и „Жигосанима”; Милутин Милошевић у „Мама и тата..” и „Жигосанима”, а Славиша Чуровић у серијама „Игра судбине” (Орландо) готово да понавља улогу Пека из „Жигосаних”.
На „ружичастој телевизији” и Суперстару од средине октобра приказује се друга сезона домаће криминалистичке серије „Државни службеник”. Аутори су Предраг Гага Антонијевић и Димитрије Војнов који је и сценариста, драматург Наташа Дракулић а редитељ Иван Живковић (који је претходно радио „Корене”, „Убице мог оца” и „Сенке над Балканом”) Прича се наставља у савременом Београду, неколико месеци након догађаја којима се окончала прва сезона. Овога пута у центру пажње је интернет, сајбер криминал и утицај друштвених мрежа на јавно мнење уочи парламентарних избора. И даље су у центру пажње рад и личне судбине оперативаца БИА који проживљавају сопствене дилеме у драматичним ситуацијама које се тичу не само безбедности земље и њихових каријера, већ и живота њихових породица. Лазар (игра га Милан Марић) се враћа међу колеге из државне безбедности и постаје активан оперативац али не седи скрштених руку ни његов таст, Илија Поморац (Жарко Лаушевић) који наставља да игра опасне игре са туђим животима и тргује оружјем заједно са Славком (Ненад Јездић). ИТ стручњак Лидија (Милена Радуловић) је убачена у фирму „Кошница” код вештог и наизглед лежерног Стефана који манипулише са резултатима истраживања и будућим политичким догађајима. Улога Стефана је на мали екран вратила Николу Ракочевића, који је донео лик који се битно разликује од свих осталих у серији.
Свакодневно смо сведоци да домаће серије „болују од дечијих болести” зване баналне реплике снимане у јефтиној продукцији, међу кулисама у студију које треба да представљају станове и канцеларије. „Државни службеник” је начинио велики помак у ауторском и продукцијском смислу, створивши серију која обилује акцијом и специјалним ефектима, у којој нема сувишне приче а глумци су оправдали поверење које им је указано.
