субота, 28.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 09.11.2020. у 18:00 Бошко Јакшић
ПОГЛЕДИ

Подбачај индустрије предвиђања

Истраживачи политичке измаглице поново су оманули тврдећи уочи избора да је Бајденова победа готово осигурана

Истраживачи америчког бирачког тела предвиђали су неизвесну трку између двојице председничких кандидата, али испоставља се да нису погодили да ће пребројавање гласова у толико савезних држава ићи ивицом жилета и да ће републиканац бити успешнији од њихових очекивања.

Како је дошло до тога да тзв. полстери, и аналитичари који су се за њима повели, буду тако изненађени да Џое Бајден већ није већ проглашен за победника а да Доналд Трамп има шансе да остане у Белој кући?

Било је за претпоставити да су исправљене грешке из 2016. када су истраживачи унапред дали победу Хилари Клинтон. Иако је кандидаткиња демократа освојила три милиона гласова више, изгубила је гласовима електора. Полстери су накнадно признали да су, на пример, потценили ентузијазам за Трампом међу белим радницима и да су радили на томе да се сличне грешке не понове.

Истраживачка индустрија, која није имуна од манипулација, од тада је увела разне модификације. Пажљивије се врши одабир упитаника како би се доспело до свих слојева становништва. Степен образовања, и унутар расних група, уведен је као један од начина да се предвиде нечији политички афинитети. Укључена је и анализа где бирачи живе: у градовима, предграђима или руралним областима. Што их више живи на једном месту, пре ће гласати за демократе.

Упркос свему, значајно су подбацили. Промашили су у Флориди коју је Трамп преотео од демократа. Како политички прогнозери нису предвидели велики заокрет Хиспаноса према Трампу? На основу чега су отворили могућност да републиканци изгубе Тексас? Како су превидели да се значајан број слабије образованих белаца у Мичигену, Висконсину и Пенсилванији окренуо против републиканаца? Само један од десетина полстера које је интервјуисао „Вашингтон пост” рекао је да страхује од „скривених Трампових гласова”.

Како је, ако не грешком, дошло до тога да гласови за Трампа буду тако потцењени? Истраживачи политичке измаглице поново су оманули тврдећи уочи избора да је Бајденова победа  готово осигурана пошто је, према њиховим последњим анализама, на националном нивоу имао солидних девет поена предности.

Тако се десило да Џорџ Вил, познати конзервативни колумниста „Вашингтон поста”, напише да би Бајден чак могао да буде први кандидат у 32 године са учинком од више од 400 електорских гласова.

Понети предношћу регистрованих демократа у раном гласању, полстери су потценили мобилизаторске способности Трамповог штаба да у изборном дану покрене милионе републиканаца који, захваљујући председнику, немају превелики страх од вируса корона.

Као и 2016, потцењен је ентузијазам према Трампу унутар сегмента љутитих белаца, махом радника без колеџ образовања, и белих хришћана који верују да је бог одабрао Трампа да води Америку. Прецењен је фактор пандемије.

Трамп је све време покушавао да маргинализује дебату о вирусу корона. Игноришући забринутост нације, од старта је умањивао опасности – да не би ширио панику како је признао у једном интервјуу. Исмевао је оне који носе маске. Тврдио је да ће зараза чудотворно нестати сама од себе попут сезонског грипа.

Док је поручивао да је власт одрадила „фантастичан посао”, избегавао је да одговори на питање како Америка са четири одсто светског становништва има 20 процената свих умрлих од заразе. Понашао се као неко ко нема никакву одговорност, а не као председник који мора да брине за здравље нације.

Већина истраживача је, као и Бајден, предвиђала да ће пандемија која је у САД однела најмање 233.000 живота бити кључно питање за опредељивање бирача и да ће крунски допринети исељавању Трампа из Беле куће. Погрешили су.

Док су пребројавања још трајала, испоставило се да је економија највећа брига чак 35 одсто испитаника. Следе расна неједнакост са 20 процената, док је корона са 17 на трећем месту.

Бројке до којих је дошао Би-Би-Си показују да Трампови бирачи процењују да је привреда у „одличном или добром” стању, Бајденови следбеници да „није добра или никаква”. Половина каже да САД раде „нешто или веома лоше” у сузбијању пандемије док 48 одсто сматра да се чини „нешто или веома добро”.

Иако међу милионима белаца има огромну подршку, нема сумње да је Трамп део гласова расуо односом према питању расне неједнакости. Тврдио је да је за заједницу Афроамериканаца учинио више од свих претходника, сем можда Абрахама Линколна, али је штитио екстремне групе „беле надмоћи” а снаге реда охрабривао да силом угуше захтеве за расном правдом.

Економија је била главни Трампов адут, и да нема пандемије не би било веће неизвесности око избора. Америчка привреда је у трећем финансијском кварталу забележила рекордни раст од 33 одсто.

Бирачи знају да је незапосленост са 14,7 процената у априлу пала на 7,9 процената у септембру и у значајном броју верују да је Трамп тај који може да оживи привреду којој због пандемије прети највећи пад у последњих 80 година.

Економија је кључно објашњење неочекиваног Трамповог успона у изборном дану, али полстери су изгледа били више заинтересовани за ковид 19 који је гарантовао председников пад.

Да ли су они које су истраживачи питали подлегли општој атмосфери коју су креирали либерални медији и друштвене мреже наклоњене антиконзервативцима? Могуће, али то није оправдање.

Уз све уважавање све силе научних метода који се користе, колико су истраживања прецизна? Како конструисати веродостојни модел који ће у једном динамичном друштву предвидети гласове више од 150 милиона бирача?

Ако би данас упитали Американце да ли верују полстерима, и бирачи републиканаца и демократа несумњиво ће рећи „не”. Први зато што су били потцењени, други зато што су преварени око релативно лаке победе. Но, победнике истраживања више не занимају, а губитници ће се свакако бавити пост мортем анализама.

Што се мене тиче, одавно сам више него резервисан према истраживачима јавног мњења. Радије се ослањам на сопствени инстинкт.

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари3
be416
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sloba car
I kod naroda u USA postoji strah od duboke države. Zamislite, neko vas zove telefonom i anketira kako ćete glasati. Pa ti kaži da si za Trampa ako smeš posle svih onih medijskih linčovanja. Tako da su ljudi često svesno lagali anketare, to je kao i u doba staljina, javno se govori zvanično mišljenje duboke države koje ljudi treba da podržavaju, a narod zna istinu ali ne sme da kaže.
Ludolph
Na Jaksicevom mestu ne bi postavljao razanj dok zec trckara po sumi. Videcemo da li ce Tramp imati snage da se izbori sa dubokom drzavom ukoliko mu se uopste pruzi mogucnost da osporava neregularnosti za koje se moze reci da su vrlo ozbiljne. Koronu su (pod pritiskom krupnog kapitala) pokusavali da marginalizuju mnogi u zapadnom svetu, ne samo Tramp. Jedino ti drugi protiv sebe nisu imali medijski aparat duboke drzave.
Luis
Poznat je tzv. Bradleyjev efekt. Skupine birača daju podršku jednom kandidatu, ali se na izborima takva predviđanja pokažu pogrešnima. Obično se vezuje uz kandidate različite boje kože, gdje manjinski ipak ne postižu predviđene rezultate. Nešto slično je prozvano Faktor stidljivog torijevca (Shy Tory factor), gdje birači imaju različita opredjeljenja za kandidate na anketama i na izborima. Uglavnom se ova pojava vezuje uz birače koji ne žele da se njihov izbor vezuje uz ozloglašenog kandidata.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља