Свега 30 књига у електронском издању садржи списак наслова који су Заводу за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ) стигли након недавног првог јавног позива издавачима да на преглед доставе дигиталне уџбенике које су припремили за сва четири разреда гимназије. Пристигло их је највише за први разред гимназије, укупно 24. Од тога је половина за стране језике, четири су за српски језик и књижевност, два за историју и по један за математику, хемију, биологију, географију, информатику и латински. За сада то су „сви постојећи дигитални уџбеници” које већ три недеље бесплатно могу да користе прваци у гимназијама и њихови професори, захваљујући иницијативи кабинета председнице Владе Србије и Министарства просвете, науке и технолошког развоја и подршци издавача.
Читајући невелику листу е-књига достављених ЗУОВ-у на преглед, испоставља се да је подршка већине издавача у овом пројекту декларативна јер је, од свих постојећих на овдашњем тржишту, њих укупно седам дигитална издања послало комисији надлежној да утврди да ли се могу користити у настави. Тако су издавачке куће „Pearson”, „Educational centre”, „English book”, „Клет”, „Нови логос”, „Фреска” и „Едука” приредиле и поклониле е-уџбенике да их до краја школске године у гимназијама користе прваци и њихови наставници.
Приступ савременим е-уџбеницима на дар вреди више од 60.000.000 динара, процена је иницијатора пројекта. У први разред гимназије ове године уписано је 16.956 ученика, на основу података Министарства просвете. А у ЗУОВ су на проверу стигле дигиталне књиге за десет предмета. Вредност донације, објаснили су из премијеркиног кабинета, „представља очекивани број лиценци помножен вредношћу једне лиценце” за мултимедијалне уџбенике које су издавачи даривали ђацима и професорима гимназија. Иначе би их држава платила по моделу који је од 2018. године, као подршка дигитализацији наставног процеса, устаљен за основно образовање.
– Што се тиче дигиталних уџбеника уопште у Србији, први су објављени 2018. године, за први и пети разред основне школе, када су и одобрени нови штампани уџбеници који прате реформисане програме за те разреде. Затим се ишло сукцесивно, за други и шести разред лане, ове године за трећи и седми. За основну школу остали су још нови уџбеници за четврти и осми разред, сада се прегледају штампани, позив за дигиталне ће ићи накнадно, а треба да почну да се користе од идуће школске године – објашњава Татјана Мишовић, руководилац Центра за развој програма и уџбеника ЗУОВ-а.
Зашто није у исто време објављен позив за дигиталне уџбенике за први разред гимназије кад и за први и пети основне школе, имајући у виду да су се реформисани програми за те разреде у систем уводили истовремено?
– Програми за гимназије увек су објављивани мало касније у односу на основну школу, па су и уџбеници касније припремани. Уџбеника за гимназије, и средње школе генерално, има знатно мање него за основне, које подразумевају много веће тржиште. Програм изађе у јуну или јулу, а у школама се примењује од септембра. То време није довољно да се уџбеници припреме. Законски рок који издавачи имају је 150 дана од објављивања програма и он истиче негде на половини школске године. Зато уџбеници касне – каже Мишовићева.
Први јавни позив издавачима да доставе дигиталне уџбенике за гимназије, које су урадили по угледу на одобрене штампане, одоцнио је толико да ће прва генерација ученика који уче по иновираним програмима, а то су сада ђаци трећаци, пре изаћи из гимназијских клупа него што ће добити е-књиге.
– Најмање је стигло дигиталних уџбеника за трећи и четврти разред јер издавачи тек припремају штампане који ће пратити нове програме. Логично, нико није припремао дигиталне верзије старих уџбеника који су још у употреби, зато их фактички и нема, осим за стране језике. Укупно су за преглед стигла четири дигитална уџбеника за другу и по један за трећу и четврту годину гимназије – сумира наша саговорница.
За стручне предмете литература из прошлог века
На јавни позив за преглед дигиталних уџбеника за осмолетке ЗУОВ-у је последњи пут пристигло више од 220 књига за два разреда основне школе, а за сва четири гимназије стигло је 30. Једно је тираж и очита финансијска природа избора издавача да се баве школским књигама за основце, а друго је чињеница да је много теже наћи ауторе и упустити се у посао писања уџбеника за средњу него за основну школу. Отуда се, поготово за стручне предмете у средњим школама, и дан-данас користе уџбеници из прошлог века. Закон о уџбеницима, додуше, омогућава да се за стручне предмете приреде приручници које могу да издају и заједнице средњих стручних школа, али и од тога – ништа.
