У мају или јуну следеће године вероватно више нећемо имати епидемију ковида 19 већ ће се бележити само спорадични случајеви. А овај трећи талас вируса корона, који је веома јак, требало би да прође до краја децембра, па бисмо у нову 2021. годину могли да уђемо с повољнијом епидемиолошком ситуацијом. То зависи од тога колико ће људи поштовати мере. Овако у разговору за „Политику” професор др Тања Јовановић, вирусолог и продекан за наставу Медицинског факултета Универзитета у Београду, оцењује ситуацију с вирусом корона, од кога тренутно све више грађана у Србији оболева.

Када би свет могао да се избори с овом пандемијом?

Уколико правимо неке паралеле с респираторним пандемијама у прошлости, онда видимо да су оне трајале око две године. По тој аналогији и ова пандемија би требало да траје толико. Дакле, две године од када се ковид 19 појавио. Али данас имамо много савременију медицину и лекове па се надамо да ће време трајања пандемије бити краће. Очекујемо да ће у зимском периоду због великог броја оболелих особа доћи до прокужавања грађана вирусом и да ћемо стећи много бољи колективни имунитет.

С којим претходним пандемијама може да се упореди садашња ситуација с ковидом 19?

Морам да подсетим на једну пандемију која је била у 19. веку, 1889. године. Дански научници су ове године открили да је та пандемија била изазвана вирусом корона који и даље циркулише у природи. Он је у тој пандемији изазивао тешке инфекције доњих партија респираторног система, односно плућа, а сада изазива само благе инфекције, синдром прехладе и то код најмлађе и најстарије популације. Ретко даје тешку форму болести.

Значи ли то да ће се у будућности слично „понашати” и ковид 19?

Можда ће се десити неки сличан сценарио. То не значи да ће овај вирус нестати већ да ће наставити даље да циркулише, али да неће имати снагу да изазове тешке форме обољења.

Да ли је сада вирус мутирао?

За вирусе је карактеристична особина да мутирају. То се посебно односи на вирусе који имају организацију генетичког материјала као што је овај вирус корона. Али он је специфичан и по стопи мутације која се дешава у току његовог размножавања. Он користи репаративне механизме да исправи грешке које су се евентуално десиле у току размножавања. Ми смо у току реализације пројекта о молекуларној карактеризацији генома ковида 19 доказали да вирус не мутира много, да није променио неке специфичне карактеристике. Генетичким секвенционирањем смо доказали да су се појавиле тачкасте мутације на одређеним карактеристичним местима, али не у оквиру „региона” који би омогућио вирусу да се специфично веже за ћелијски рецептор. Варијабилност вируса је последица размене генских сегмената између различитих вируса корона.

Колико тачкасте мутације које помињете утичу на тежину клиничке слике оболеле особе?

Не утиче на то. Потребно је да прође одређено време да дође до акумулације тачкасте мутације да би се појавила нека нова особина вируса. За сада се таква промена није догодила.

Када се види нагли пораст броја оболелих од ковида 19, одмах се прво помисли да је вирус ојачао и да се брже шири. Има ли истине у томе? И да ли су можда ниске температуре утицале на то да се бележи већи број пацијената у болницама?

То је један од разлога. Сада се региструје већи број људи с тежом клиничком сликом, али је то зато што имамо генерално већи број инфицираних особа.

Али сада има доста пацијената у болницама с тешком клиничком сликом за које се сматра да су раније били потпуно здрави. Зашто?

Исход једне инфекције не зависи само од вируса, већ и од организма који вирус нападне. За сада још није све испитано око ковида 19. Зна се да разне друге болести које особа има, као што је на пример дијабетес или неке друге метаболичке и кардиоваскуларне болести, као и обољења плућа, утичу на исход инфекције. Дешава се и да наизглед здраве особе за које се не зна да имају неку болест развијају тешку клиничку слику. То је због тога што имунски одговор има значајну улогу у имунопатогенези болести.

Шта је онда битно за то како ће болест напредовати?

За исход болести је важан избалансирани одговор имунског система особе јер не би требало да буде ни превише слаб, ни превише јак, како не би дошло до покретања имунопатолошких процеса који би били штетни за пацијента. Уколико велика количина вируса уђе у организам, важно је покретање урођене и стечене имуности да би се вирус елиминисао на улазном месту – респираторном тракту. Ако вирус настави да се шири, имунски одговор може да буде штетнији и да доведе до имунопатолошких оштећења.

Постоји ли начин да човек може да ојача имуносистем?

Најважније је ношење маски, прање руку и држање физичке дистанце. Сада је то посебно важно јер је висока циркулација вируса у природи. Уз то важна је и правилна исхрана и правилан начин живота.

А да ли могу да нам помогну и неки витамини?

Показано је да одређени витамини могу да имају протективни ефекат. То су витамини Де и Це. Али не треба претеривати с вештачким уношењем витамина. Они се најбоље могу искористити уколико се на природан начин путем исхране уносе у организам. И цинк има позитиван ефекат.

Колико су тестови на ковид 19 сигурни? Има случајева да су људи имали негативне ПЦР тестове, а да се сматра да су прележали корону.

ПЦР је златни стандард у дијагностици. Да ли ће резултат да буде сигуран зависи од свих карика у дијагностици, односно да ли се узорак узима с правог места у право време и на прави начин, како се транспортује до лабораторије, како се обрађује и како се чита резултат. Вирус је присутан у респираторном делу у првих седам дана од заражавања. После тога, када дође у плућа њега више нема тамо одакле се узима брис за тестирање или га има у малој количини. Тада је важно узети за тестирање испљувак или бронхоалвеоларни лават (уз помоћ бронхоскопа). Треба узети у обзир и друге параметре, анализе крви, снимак плућа као и серолошко тестирање и ако су резултати такви да све указује на ковид 19, онда се такви пацијенти лече од ове инфекције, без обзира на то што им је ПЦР налаз био негативан.

Како да знају људи да ли су прележали корону ако се на серолошком тесту покаже да немају антитела?

Ти тестови показују одговор човека на вирусну инфекцију. Такозвана ИгМ антитела се прва синтетишу у имуном одговору организма. Присутна су од петог до седмог дана од појаве инфекције, али имају кратак „полуживот” и задржавају се до два месеца од прележане инфекције. Друга ИгГ антитела можемо да откријемо од 10 до 14 дана од почетка инфекције и она се одржавају дуже. Оно што је показано код других вируса, као што су САРС и МЕРС, ова антитела се одржавају од три до пет година. Пратећи пацијенте који су прележали ковид 19 и имали тешку клиничку слику, видимо да има оних који нису развили адекватан одговор, односно да су се антитела врло брзо по завршеној инфекцији изгубила. Ипак, у литератури је описано да особе које су имале тежи облик болести синтетишу већу количину антитела и она се дуже задржавају. Људи који су имали вирус без симптома или лакшу клиничку слику много касније почињу да продукују антитела и она се брже губе из организма.

Будући да је у току сезона различитих инфекција и да има доста људи који немају корону већ неку другу инфекцију, да ли је тачно да постоје тестови који могу да се ураде одмах и да се за сат времена види од чега особа тачно болује?

У зимском периоду поред короне и грипа очекујемо и друге респираторне инфекције које изазивају и вируси, и бактерије и гљивичне инфекције. Постоје такозвани мултиплекс ПЦР тестови где у једном узорку можете открити 25 различитих агенаса, изазивача респираторних инфекција. Ови тестови су веома значајни на терцијарном нивоу здравствене заштите када нисмо сигурни у дијагнозу болести. Од правилне дијагнозе зависи и лечење пацијента. За сада ове тестове не покрива РФЗО.

Колико се задржава инфективност вируса корона у ваздуху када заражена особа гласно говори или кашље и кија?

Обично остаје у аеросолу око два сата. Честице падају и на површине и колико ће се ту задржати зависи од неких фактора. То је опасно у градском превозу, продавницама, тржним центрима, свуда где циркулише велики број људи. Зато се и инсистира на физичкој дистанци.