субота, 28.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 08.11.2020. у 22:00 Владимир Вукасовић

Избори дужи од вечитог лета

Нагледали смо се холивудских судских трилера, научили да за исти злочин у једној држави добијете 25 година иза решетака, а у другој инјекцију са смртоносним отровом, схватили да амерички судови уважавају и нама најапсурдније тужбе и да један човек може правним средствима укопати државну машинерију у месту. Али, ништа нас није припремило за хаос у који су запали председнички избори у САД.

Пошто нам Холивуд не помаже, морамо посегнути за најгорим начином разумевања: аналогијом прекоокеанске прве светске силе и домаћим приликама. Кад је у Србији изборна ноћ, прво обично стижу резултати из мањих средина с југа, по којима, на пример, СПС има двадесетак одсто, док нека минорна опозициона странка, јака на локалу, одскочи и до десет процената. Нико од њих се не баца одмах на слављеничку гозбу јер се зна да ће већ око 21.30, чим стигну резултати из Ниша, Крагујевца и других већих градова и како се листићи буду пребројавали даље ка северу, сви бити сведени на своје истинске размере.

Америка је све то помножено са 50, колико она има савезних држава, од којих су неке неупоредиво веће од Србије, с још крупнијим разликама у социјалном статусу и политичким гледиштима између руралних и градских средина. Додајте ту и различите прописе у појединачним државама, чак и на нивоу њихових округа, тако да гласове послате поштом негде броје још од октобра, другде од изборне ноћи, док на трећем месту то још нису ни почели да раде. Месецима се знало да ће испасти овако како јесте, говорио је о томе и Доналд Трамп, али се и он гради затеченим у овом галиматијасу у којем је само с искуством живота у Србији немогуће до краја се разабрати.

Кад Османлије крену на Пенсилванију: Многи овде су ипак спремни да Трампу, премда не нуди доказе, поверују на реч да је покраден, онако како је на своју реч да Иран гази споразум о нуклеарном оружју, што ниједно међународно тело није потврдило, опет завео санкције тој земљи. Трамп се, знајући да су истраживања јавног мњења против њега, унапред жалио да га поткрадају и 2016. године и заборавио на то кад је победио. Сада је, изгледа, изгубио и инсистира на оптужбама, лансираним чим су анкете пре неколико месеци први пут показале да заостаје. У државама у којима води или је тријумфовао, не сметају му ни мање-више иста правила по којима каска за ривалом на другим местима, и то тамо где су на власти његови републиканци. Но, не би му било први пут ни да сопствене људе окриви да раде за непријатеље у општој завери против њега.

У овако подељеној Америци, те тврдње остаће урезане у многе главе. Кад смо већ кренули с увек сумњивим и тешко одрживим аналогијама, ни десни интелектуалац из неког салонског стана ни навијач с Радовог стадиона не верују да се бој на Косову заиста одиграо као у епским песмама или Шотрином филму. Али, то не умањује снагу мита коју такав приказ обликује нити приврженост моралној поуци косовског завета према којем се, како се то истиче, сви Срби имају равнати. „Мит” Трампових поклоника је да су демократе сатанистички педофили, што се, преведено с „песничке” хиперболе, поклапа с уверењем наоко умеренијих америчких конзервативаца: да та странка није довољно хришћанска, заправо традиционалистичка, и да квари децу. Сад ће у мит бити унето и то да је Џо Бајден покрао изборе, то јест, у преводу – да демократе не могу легитимно владати јер су отуђене од народа, па окупирају земљу која одбија да буде њихова.

Да се вратимо још једном и Холивуду, заоштравају се поделе из којих су изникле оне некад радо гледане комедије у којима градски снобови залутају у недођију или сељачићи упадају у невоље у великом граду. Јаз између разних Америка које се преклапају на истом тлу, како су показали и демографски извештаји с ових избора, продубљује се све до пакла. Отуд и тај преседан да амерички трговци широм земље пред дан избора замандале и блиндирају радње како не би страдале у немирима, што су досад ваљда радили само они с југа САД кад очекују да им леп живот у топлини суптропских крајева периодично дође на наплату у виду урагана. Страх од постизборних нереда засад се показао преувеличаним, али и вечито америчко лето, ендемска политичка клима у којој се живело лагодно док су олује харале остатком света, долази по своје. Докрајчили су га ови избори дужи од вечности.

Светац лопов и лажни герилци: Истини за вољу, амерички конзервативци имају и тај мит да је нико други до „мученички светац” демократа Џон Кенеди покрао изборе од Ричарда Никсона. Било је, премда још у 19. веку, сумњивих избора током којих се прибојавало од избијања грађанског рата. Пре 20 година, демократе су причале да је грешком машина пребацила Џорџу Бушу млађем и више гласова Ала Гора него што је износила пресудна разлика између њих. И, опет, избори 2000. су прежаљени, Кенеди је један од омиљених председника САД и америчко поверење у демократију и институције досад је опстало. Али, неповерење тврђих десничара чак и према сопственој држави, убеђење да њоме и светом владају тајне силе, има дугу историју у Америци и, судећи по трендовима у последњих већ десетак година, само јача.

Од помоћи ту није ни одлука неколико највећих ТВ мрежа да прекину живи пренос конференције за новинаре на којој је Трамп тврдио да је покраден и да је победник. Није на новинарима да држе микрофон ономе ко прича шта год да му падне на памет, нарочито у тренуцима кад то може хушкати на насиље. Но, јесте деловало „комесарски” и открило је мањак самопоуздања међу новинарима да снагом чињеница које би изнели након преноса могу заглушити Трампову галаму. Они немају поверења у разумност грађана колико га ни ови немају у објективност новинара, који су такође јавна институција.

Шта ће даље бити с Америком, па тиме и са светом, не знају ни актери ових избора. Републиканци се хвале како су добили мрвицу више гласова мањина, као да њихови припадници и раније нису умели гласати за расисте, али свеједно остају странка огорчених белаца, и то старијих, док млади у убедљивом броју гласају против њих. Демократе се поново међусобно гложе око тога треба ли да скрену налево или да се држе центра, с резултатима председничких и конгресних избора из којих се могу ишчитати аргументи за обоје. Дилеме деснице, либерала и левице на глобалном нивоу нису разрешене падом Трампа. А и он ће остати политички фактор. Присталице воле да га приказују као Рамба, па је прикладно да и Трамп постане исти такав лажни герилац, тобож усамљени борац, с моћним круговима који му чувају леђа.

Коментари0
c30e0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља