недеља, 28.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 08.11.2020. у 17:37 Бранко Пејовић

Путевима српске војске стигао до гроба чукундеде

Млади Душан Дрндаревић, добитник градске награде Ужица, обишао је попришта битака Великог рата, а то ходочашће описао је у књизи „Трагом прошлости”
(Фото Приватна архива)

Ужице – Душан Дрндаревић из Злакусе, лепог села грнчара и туризма, има само 19 година. А већ је добио награду града Ужица и признање ужичког Историјског архива, препешачио километре Солунским фронтом и другим поприштима великих битака српске војске, објавио вредну књигу „Трагом прошлости”. Студира два факултета – ФДУ и географију. Заљубљеник  у националну историју, успео је и да оствари важан породични циљ – код Скадра је пронашао до тада непознато место где је 1915. страдао његов чукундеда, ратник Радивоје Дрндаревић.

Тек стасали Душан био је 2018. један од чланова експедиције „Отаџбина памти”. Неуморно је пешачио око 100 километара дуж гребена Солунског фронта до врха Кајмакчалана, па још два пута толико по Србији трагом битака у којима су учествовали његови преци у балканским и Првом светском рату. Трагао је и за гробом чукундеде Радивоја Дрндаревића из Рупељева, за кога се само знало да је погинуо негде код Скадра приликом повлачења српске војске кроз Албанију. Ходио је Душан планинским венцима Солунског фронта у част другог чукундеде, ратника Гвоздена Терзића из Злакусе.

– Успео сам у својој мисији, пронашао место код Скадра где је погинуо мој чукундеда Радивоје. Ту је и сахрањен. Али на том месту одавно нема нашег војничког гробља. На том простору је сада болница. Када прође одређен број година, држава у којој се налази војничко гробље има право да га раскопа и ту направи нешто друго. Тако се многим нашим војничким гробљима у иностранству затире траг – каже Душан.

Душан Дрндаревић (Фото Ужице огласна табла)

Његова заинтересованост за Први светски рат почела је 2014. године, када се славио велики јубилеј Церске битке:

– Знао сам из прича свог деде да ми је чукундеда био један од учесника тог рата, али да се тачно не зна где је страдао. С временом ми се јавила жеља да пођем и пронађем то место. Почео сам да читам и истражујем о Великом рату, кретању наше војске, а 2018. ми се пружила прилика да са групом планинара пођем овим путевима. Назвао бих ту експедицију и ходочашћем, то је нешто најсветије што сам до сада успео да урадим – истиче млади Дрндаревић.

На основу пређеног и виђеног, уз многа додатна истраживања у завичају и коришћену литературу, написао је књигу „Трагом прошлости”. Посвећену ратницима, патриотизму, надгробним белезима. Каже да му је у стварању тог дела отац био највећа подршка, ишао с њим на многа теренска истраживања. А мајка и сестра помагале су му у сређивању спискова палих ратника (истражио је 32 гробља у Злакуси и седам околних села, па унео податке о 636 страдалих и приказао 176 пронађених спомен-обележја).

– Књига има четири поглавља. Прво је о Ужичанима у вихору рата, друго о заборављеним српским гробовима и војничким гробљима по Европи и северној Африци, треће названо „Вечити белег” посвећено је завичајној историји са именима ратника и спомен-обележјима, а четврто под називом „Ходочашће” мој је дневник са терена и размишљања о ратним дешавањима од пре једног века. Лајтмотив дела је вечити белег, камен на коме је уклесано име ратника. Требало би да буде вечити, али није. Има свој рок трајања који је, нажалост, изгледа истекао, јер пропадају та обележја. Зато сам о њима писао у књизи, која може да остане вечити белег – казује млади аутор, чија књига је недавно представљена у етно-парку „Терзића авлија” у Злакуси.

За постигнуто Душан је ове године добио награду града Ужица, која га је, признаје, изненадила и обрадовала. Не крије жељу да с временом настане и допуњено издање књиге „Трагом прошлости”, да и друга села буду обухваћена чувањем сећања на ратнике.

Коментари8
b6904
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дрић
Поштовани млади господине, бићете успешан човек у животу. Већ радите тако велике ствари за Србију и њен народ. Да се не забораве наши родољуби који кости оставише по балканским гудурама за наше добро. Хвала Вам. Мој чукундеда Ивантић Милоја Драгомир из Г.Љубовиђе, редов 2. чете. 1. батаљона 14 пука погину 3.10.1915. близу Криве Феје код Врања. Имао је ћерку Роксанду рођену 1912(моја баба). Како ја да нађем његове кости. Хвала унапред.
Баба
Од оваквих зависи будућност нас Срба. Срећом наће се понеко и овакав. Добро су га васпитали његови.
Marjan
Bravo!!!
Darko
Svaka cast ovom mladom coveku-dok je narastaja kao sto je on , znaci da ima nade.
propelerovic
bravo oni koji treba da se bave time i placeni su za to izgleda da su placeni da nista neurade. zato jos jednom bravo za ovog mladica.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља