четвртак, 21.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 08.11.2020. у 19:50 Маријана Авакумовић

Обустављено објављивање Дуинг бизнис листе

На последњој листи, Србија је рангирана на 44. месту и сврстана у првих девет на свету по брзини издавања грађевинских дозвола
Седиште Светске банке у Вашингтону (Фото Википедија)

Вест да је Светска банка обуставила објављивање глобалног индекса лакоће пословања, популарне Дуниг бизнис листе, прошла је чини се неопажено код нас, иако је објављивање листе сваког октобра пратила медијска помпа и истицање напретка Србије. Наша земља је на последњој објављеној Дуинг бизнис листи 2020. забележила напредак ‒ рангирана је на 44. место по лакоћи пословања и сврстана у првих девет на свету по брзини издавања грађевинских дозвола.

Светска банка је суспендовала Дуинг бизнис листу, признајући да постоје неправилности у подацима које би могле да утичу на рангирање тржишта у развоју. То ипак не значи крај индекса који је од 2003. сваке године објављивала Међународна финансијска корпорација (ИФЦ), део Светске банке фокусиран на приватни сектор у земљама у развоју већ да ће све бити помно анализирано, а неправлиности исправљене.

Зорана Михајловић, потпредседница Владе Србије и председница заједничке групе за унапређење позиције Републике Србије на ранг листи Светске банке о условима пословања Дуинг бизнис, каже да очекују одговор Светске банке у вези са новонасталом ситуацијом

‒ Србија је у претходном периоду континуирано напредовала на овој листи захваљујући одлучној политици владе да се побољша пословно окружење које ће бити атрактивно за домаће и стране инвестиције и допринети бољим условима живота свих грађана. Реформе које смо спроводили дале су резултате у виду бољег пословног окружења, смањења незапослености, отварања радних места, а предвидивост и стабилност пословања допринело је и већем интересовању страних компанија да послују у Србији. О томе говори и податак да је на листи „Фајненшл тајмса”, Србија у 2019. била на првом месту у свету по броју страних директних инвевестиција у односу на величину своје економије ‒каже Михаловићева за „Политику”.

Како наводи, у спровођењу реформи, водило се рачуна о свим значајним ранг листима и њиховој методологији, укључујући и листу Дуинг бизнис, као и успешним примерима у другим земљама, који могу да помогну у спровођењу реформи које ће побољшати услове пословања и направити још бољи амбијент за инвестиције у Србији.

‒ У том смислу, свака реформа која је била позитивно оцењена и на Дуинг бизнис листи за нас је било додатно признање, а не сврха реформских активности владе ‒ наводи потпредседница владе.

Индекс Дуинг бизнис оцењује пословно окружење у 190 земаља и рангира их по томе колико су привлачне за стране инвеститоре. Тај индекс је био глобални сигнал за њих, а оцењивани су услови за покретање бизниса, грађевинске дозволе, приступ струји и кредитима, регистрација некретнина, порези, прекогранична трговина. Међутим, Светска банка је посумљала у напредак појединих земаља.

У последњем извештају међу земљама које су највише поправиле пословно окружење су Индија, Нигерија и Саудијска Арабија, а земље попут Немачке, Швајцарске и Холандије нашле су се на листи испод Грузије, Северне Македоније и Летоније. На ранг листама нагло су напредовали Кина, Уједињени Арапски Емирати, Азербејџан, Русија...

Хелмут Рајзен, бивши шеф истраживања развојног центра ОЕЦД-а, у тексту у онлајн магазину „Међународна политика и друштво”, пре неколико дана је оценио да је и било време да се престане са израдом Дуинг бизниса, јер се тим индексом манипулисало ради гурања неолибералних политика, преноси агенција Бета.

Наводи се пример Чилеа, где се индексом политички манипулисало на штету социјалистичке председнице и та земља је падала на глобалној листи када су на власти социјалисти а расла под конзвертивцима.

Водећи економиста Светска банке Пол Ромер је још почетком 2018. рекао за „Волстрит џорнал” да је изгубио веру у интегритет индекса Дуинг бизнис. Он је дао оставку и јавно се оградио од нелогичних резултата о успеху Чилеа.

‒ Чиле међутим није једини. Тако се показало да је индијски раст на листи, који је славио премијер те земље Нарендра Моди, рекавши да је Индија највећа демократија у свету и најбрже растућа економија, у највећој мери био резултат методолошких промена. Индија је скочила на листи само захваљујући новим индикаторима док је Саудијска Арабија поправила позицију у извештају Дуинг бизнис 2019. након што је купила доста оружја од САД ‒ наводи Рајзен у свом чланку, а преноси Бета.

Он каже и да политичаре не интересују нијансе већ користе међународна рангирања да поткрепе своје аргументе. Посебно штетан индикатор усмерен на глобалне инвеститоре подстакао је сиромашне земље да држе порезе ниским и да их само незнатно регулишу.

Индекс Дуинг бизнис тако је покренуо трку сиромашних земаља јер је сигнализирао да ће победници добити директне стране инвестиције, иако су инвеститорима од пореских стопа много важнији стабилност, поузданост и јасна регулатива. Дуинг бизнис често ствара погрешне подстицаје, попут награђивања земаља које имају ниске порезе ‒ наводи Рајзен.

Ревизија и контрола

У саопштењу Светске банке из августа, наводи се да је уочен низ неправилности у извештајима Дуниг бизнис 2018. и Дуниг бизнис 2020. објављеним у октобру 2017. и 2019. Промене података нису у складу са методологијом Дуниг бизнис. Затражили су да се изврши ревизија процеса прикупљања и прегледа података, као и контрола. Поступаће, како наводе, на основу налаза и накнадно ће исправљати податке земаља које су највише погођене неправилностима. Последњих пет извештаја мора се систематски прегледати, а док се неправилности не исправе, нових извештаја неће бити, саопштила је Светска банка.

Коментари3
b5b86
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladislav Marjanovic
Ovo je najbolji dokaz koliko je pandemija svakojakih evaluacija koja je zarazila covecanstvo od trenutka kada se neoliberalizam zacario zapravo besmislena. Ona ne sluzi nicemu drugom osim da podstice privatizacije, destabilizuje drzave i ucvsrscuje njihovu zavisnost od belosvetskih finansijskih elita. U tu svrhu primenjuju ona tri nacela koje je americki pisac Mark Tven svojevremeno oznacio kao najgorim: laz, prokletu laz i - statistike!
Kum
Nikada neću zaboraviti da kad je pala vlast Demokratske stranke i kada su naprednjaci preuzeli istu, u jutarnjem programu na RTS-U kratko provlačila vest kako je svetska banka lagala, po svedočenju jedne njene direktorke o zaduženosti Srbije. Da su objavljivali frizirane podatke koji su Borisu Tadiću išli u prilog. Šta li ćemo tek otkriti kad ovi odu sa vlasti strah me hvata... I po pitanju zaduženosti zemlje, i što se prognoza tiče o penzijama i platama..itd itd
Radmila Mišić
Pa šta bi? Hoćete li da kažete da smo džabe krečili, pardon, trudili se? doduše, u ovom trenutku kad se mnogo biznisa zatvara, nema mnogo smisla praviti listu gde je najbolje za biznis. A treba uvesti i dodatni kriterijum: epidemijsku situaciju. Taman kreneš sa biznisom gde su porezi i plate mali a onda ti se 90% zaposlenih razboli jer nemaju naviku da peru ruke a i preziru nošenje maski.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља