четвртак, 28.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 09.11.2020. у 11:25

С пута по Косову

Призрен (Фото Танјуг/Р. Прелић)

Темељи манастира Светих архангела надомак Призрена, пречника од два хвата, делују постојано и то се ни у ком погледу није мењало ево већ седам векова. Окружени кршом у чијем подножју је много година пре изградње овог здања река Бистрица сама себи уклесала пут представљају велелепну појаву.

У Призрену данас живи свега двадесет Срба. То је попис свештеника Саборног храма Светог Ђорђа. Највећи део српских староседелаца се иселио или је исељен из тог града у последњој години 20. века. У суживоту града данас учествују Албанци, Турци и Горанци, а неколицина Срба, махом припадника старије популације, готово је неприметна. У Призренској богословији има свештенства и ученика, а то здање као и већина културних споменика ограђених зидинама одолева времену и приликама.

На било које питање на српском нећете добити одговор, боље је питати на енглеском неког из млађе генерације. Људи средњих година на српски одмахују руком, док га млађи с разлогом не знају. Једино трговци, мада несклони таквом купцу, прозборе покоју реч.

Храм Богородице Љевишке данас чува косовска полиција. На здању су и даље видљиви трагови мартовског погрома 2004. године.. Засигурно да тако гарав и закатанчен не представља претњу по мештане града.

Призрен са дућанима, кафићима и ресторанима делује доста живо. Ако вам се којим случајем деси да одређену марку цигарета не нађете у трафици, ту су улични продавци који у два отворена кофера успеју да представе цео асортиман. Нема разлике да ли сте цигарете купили легално или на улици, све су са косовском акцизном маркицом, а ни у једном ни у другом случају нећете добити фискални рачун.

С врха познатог средњовековног града Каљаја, Призрен се види као на длану. Истиче се педесетак минарета који говоре о жељи овдашњег становништва да се самопотврди у вери. Кршевити предео, посебно потез који је некада граничио Србију са Албанијом, са венцима Паштрика и Шаре, некада је означавао међу две цивилизације. Последњих деценија изгубио је ту намену.

Ако се из Призрена запутите даље, суочићете се са учинком „привремених институција у Приштини“. Име сваке улице, назив села или било чега другог на албанском је језику. Све је преименовано, укосовчено, са споменицима и сећањима на ослободилачки рат, како га овде називају.

На само неколико километара магистралног пута ка Приштини има више од тридесет бензинских пумпи, а ресторана и продавница двапут више. Све шљашти у неону, све је новије градње, без много укуса, али финансирано из дубоких џепова.

Са магистрале се скреће за Грачаницу, српску енклаву са паралелним институцијама. У центру постоје две зграде, једна до друге, именоване албанском и српском речју „општина“. Полицијска станица је једна, са косовском заставом.

На споменику краљу Милутину испред основне школе отпао је мермер. У дворишту је, иако је викенд, доста деце на кошаркашком терену. Манастир Грачаница, окружен зидинама на чијем врху је постављена бодљикава жица, тако изолован одолева времену и охрабрује српско становништво да ту остане.

У разговору са радником у објекту брзе храни стичем потпунију слику о томе како се овде живи – слично као и у већини градова на истоку или југоистоку наше земље. Забрињава чињеница да се земља на доброј позицији и даље може за велики новац продати Албанцима.

Сетих се крилатице „Догодине у Призрену” и запитах се да ли је двадесетак мештана српске националности довољно да тај град сачува за таква будућа времена.

Немања Куч,
студент Филолошког факултета

Коментари8
ba6c0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slaviša
Poštovani naslov teksta Sa puta po Kosovu nije prikladan u najmanju ruku ...Prizren je centar Metohije i potpuno zaseban deo u odnosu na Kosovo .To se uči u osnovnoj školi i posebno je važno ne grešiti iz više razloga .Dakle hajde malo više pismenosti i poštovanja prema Metohiji koja je ... Svako dobro
milan
uz duzno postovanje prema ovom studentu ,autoru teksta,kao covek koji potice iz tih krajeva,mislim da je tekst suvise povrsan i simplifikovan.Pogotovu kada je rec o Prizrenu.Naprotiv,u PZ ce vam se svi obratiti na srpskom cim prozborite srpski a lepotu,duhovnost,taj poseban šmek i istoriju ko sto ima ovaj grad retko se gde drugde moze naci!
Samir
Potpuno se slažem s vašim komentarom. Bio u Prizerenu pre dvadesetak dana. Svi su raspoloženi da vam pomognu. Vozio kola sa srpskim tablicama, niko me nije presekao, trubio. Parkirao se u centru grada bez problema. U trgovinama svi predusretljivi ako ne razumeju srpski odmah se pojavi neko ko u firmi zna srpski.
Slobodan Markovic
A do kraja osadeseti nismo ni znali gde je Prizren...
Slobodan - Boda
Eto, u tome je (nasa) greska.
n ercegovac
"Politika" još uvek zna da iznenadi...
Славко
Хвала Немањи за текст. Међутим, чини ми се да би било правилно рећи "албанизовано" а не покосовчено, као што би "косовски" требало да стоји под знацима навода, јер дефинитивно није реч о независној држави, већ о међународном протекторату још увек недефинисаног статуса.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља