Све нас који смо је знали и дружили се са њом дубоко је потресла тужна вест из Прага о смрти новинарке и филмске критичарке Телевизије Београд у пензији Данке Николић. У Културној рубрици „Политике” кружила је анегдота о подели жена на новинарке и даме. Данка Николић је била новинарка, али и непоновљива дама у београдским културним круговима.

Рођена Београђанка, дипломирала је и магистрирала археологију на Београдском универзитету. Од 1959. године радила је као новинар Културне рубрике Информативног програма ТВ Београд и као ауторка прилога за „Документарно поподне” из златних шездесетих и седамдесетих година у којима су рођени Битеф, Фест, Београдски џез фестивал… Пратила је редовно филмски фестивал у Пули, извештавала са страних филмских фестивала, на аутентичним археолошким локацијама разговарала је са својим великим пријатељем, академиком Драгославом Срејовићем, интервјуисала за Културну рубрику ТВ Дневника некад славне и помало заборављене личности из света културе и уметности. Добитник је југословенске награде Златно перо за најбољу филмску критику, ауторка је награђене ТВ драме „Оглас”, емитоване на Првом програм ТВ Београд са Батом Стојковићем и Стевом Жигоном у главним улогама.

Године 1993. удаљена је са посла са стотинама других новинара и ТВ радника РТБ који се нису слагали с тадашњом уређивачком политиком своје матичне информативне куће. Од 1995. живела је у Прагу, одакле је извештавала за „Политику”, „Данас”, Други програм Радио Београда о културним догађајима у Чешкој. Објавила је књигу ратне прозе „Писма из два Сарајева”, збирку есеја о културном животу Прага и превела са чешког роман Јожефа Шкворецког „Бекства Лиде Барове” о познатој чешкој глумици и Гебелсовој љубавници.

Данка Николић се никад није поводила за сензацијама у култури, имала је непогрешив дар да препозна ексклузивне културне вредности и да у својим извештајима оплемени културне догађаје. Рафинираног слуха за културу, она није била пуки промотер те културе, него је својим животним стилом потврђивала стаменост својих уверења и опредељења.

Кружок њених београдских колегиница памтиће је по специфичном београдском духу и шарму, великој љубави према супругу Омеру Карабегу и сестри Милици Николић, по непоновљивој ведрини духа, смислу за хумор, отменом понашању и миру којим је зрачила. Била је блиска и одана вишедеценијска пријатељица, несебична доброчинитељка и мудри саветник у деликатним животним ситуацијама.

Милица Томић