субота, 27.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 09.11.2020. у 21:36 Далиборка Мучибабић
ЛЕПЕ ВЕСТИ С КАЛЕМЕГДАНА

Нова галерија и видиковац на Београдској тврђави

Обновом комплекса Сахат и Барокне капије формиран изложбени простор од 300 квадратних метара који би требало да буде отворен до краја године
Видиковац на крову комплекса (Фото: ЈП „Београдска тврђава”)

Припремање изложбе о обнови Сахат и Барокне капије која ће бити постављена у том обновљеном комплексу на Београдској тврђави последњи је корак уочи његовог отварања који би требало да буде до краја године. Грађевински радови, започети крајем прошле године, окончани су – осим некадашње Галерије Београдске тврђаве коју су чиниле три просторије, централни пролаз Барокне капије и две мање бочне, посетиоци ће добити још једну новоформирану просторију тако да ће укупна површина изложбеног простора бити 300 квадратних метара. У њему је видљив средњовековни бедем који пресеца обе капије и највреднији је артефакт у том простору јер сведочи о континуираном насељавању и Горњег града тврђаве.

– Трудимо се да у сваком од објеката, који су већ по себи занимљиви, посетиоцима употпунимо доживљај додатним садржајем који ће самом простору удахнути нови живот. Истовремено овакве поставке дају старим, вишевековним зидинама и просторијама дозу савременог приступа културном наслеђу – каже Марија Рељић, директорка ЈП „Београдска тврђава”, и подсећа да су сви конзерваторско-рестаураторски радови реализовани према пројекту који је израдило предузеће „ИнтелЛинеа”. Главни извођач радова била је фирма „Кото”, док је као инвеститор „Београдска тврђава” у обнову уложила око 43,5 милиона динара без ПДВ-а.

На крову Барокне и Сахат капије формиран је плато – својеврстан видиковац са којег поглед пуца на цео овај споменик културе од изузетног значаја, на град и реке. Тај видиковац, са којег може да се уђе у Сахат кулу, на једном свом делу има зелени кров. Он је оградом висине од 80 до 100 центиметара одвојен од дела доступног посетиоцима. Заштитном плочом покривен је свод пролаза Сахат капије и простор који се налази између Сахат и Барокне капије.

Тако је формирана просторија од око 48 квадратних метара и висине од око шест метара у коју се улази из једне од двеју бочних просторија Барокне и из пролаза Сахат капије.

Барокна капија је до 1987. године била зазидана и ван функције. Обновом из 1989. у њој је формирана Галерија Београдске тврђаве, али није била заштићена од атмосферских утицаја, тако да је временом обновљени простор пропао. Према пројекту заштите од влаге који је израдио градски Завод за заштиту споменика културе, пре 17 година уклоњен је земљани насип изнад капија.

– Тада је откривено да бочне просторије Сахат капије, за које се сматрало да су урушене, заправо никада нису ни биле изграђене, иако унутар пролаза капије постоје отвори за врата и прозоре. Над једним делом простора подигнута је привремена надстрешница, док је други остао без заштите. Привремена надстрешница стајала је све до прошле године, а простор у капијама за то време је рапидно пропао, поготово Галерија Београдске тврђаве – истичу у Заводу за заштиту споменика културе Београда.

Нова просторија између Сахат и Барокне капије

Интервенисали и деспот Стефан и аустријска артиљерија

Сахат капија представља главни улаз у Горњи град Београдске тврђаве из правца Кнез Михаилове улице и Улице Васе Чарапића. Изграђена је у оквиру југоисточног бедема Горњег града који је, од свог настанка у средњем веку па до последње реконструкције тврђаве изведене у 18. веку, потпуно трансформисан.

Комплекс Сахат капије чине две капије − Барокна и Сахат − које су повезане мањом бочном просторијом. Комплексу припада и Сахат кула изграђена на спољној страни бедема изнад пролаза Сахат капије. Сва три објекта пресеца средњовековни бедем, чији очувани делови на овом потезу чине такође значајан део комплекса, као и Корнаров бедем, који је у време реконструкције тврђаве крајем 17. и почетком 18. века изграђен испред средњовековног зида.

Сахат капија сведочи о различитим фазама грађења. Досадашња истраживања указују на то да је први пролаз кроз средњовековни бедем из прве половине 15. века, односно из времена владавине деспота Стефана Лазаревића, на месту данашње капије пробијен када су Аустријанци освојили тврђаву 1688. године. Две године касније Турци заузимају тврђаву и зидају пролаз Сахат капије.

У оквиру велике барокне реконструкције (1717–1739) Аустријанци су пробили Барокну капију поред Сахат капије. Њен положај није се уклапао у ново решење бастионе артиљеријске фортификације југоисточног фронта, са симетрично постављеним бастионима и главном улазном капијом на средини. Зато је формиран нови улаз у Горњи град, односно изграђена је Барокна капија од опеке. У последњој великој реконструкцији тврђаве, после поновног преласка под турску власт, после 1740. године, Барокна капија је зазидана, а у функцију је враћена стара Сахат капија, изнад које је подигнута кула са сатом по којој је капија и добила данашњи назив. Крајем 19. и у првој деценији 20. века на простору бедема подигнуте су три помоћне стражарске кућице српске војске.

Коментари8
bce20
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan Radović
Nije tačno, despotova Južna kapija nije bila na mestu ovog kompleksa već nekih desetak metara južnije i postoji i danas, istina zazidana, što se desilo posle opsade 1440. godine.
Komšija sa Donjeg Dorćola
Nije Kališ podignut u jednom danu, već su se kroz vekove na ruševinama i temeljima starih tvrdjava pravile nove fortifikacije, tako da današnji radovi otkrivaju i povezuju civilizacijska svedočanstva u skladu sa arheološkim normama. Osim toga, izazovnije je możda nekada bilo igrati se na neobezbedjenim ruševinama i upotrebljavati kamenje za pritiskanje kupusa, ali tako ne bismo mnogo ostavili budućim generacijama.
zdanja
Dragi komšija. Vaš komentar pokazuje da niste upoznati sa formiranjem Kalemegdana i tvrđave kao kulturno-istorijskog i prirodnog spomenika. Naime, taj kompleks je upravo da bi pomirio različite epohe radikalno redukovan prvo krajem 19. veka, a zatim i posle prvog svetskog rata. Uklanjane su građevine, širen je park. Praktično je sve podređeno makroprostoru. Ovaj zahvat na slici govori međutim o nepromišljenom, obrnutom pristupu - isticanju pojedinačnog i to ruži Kalemegdan.
Дорћолац
Драги комшија, "Доњи Дорћол" се зове Јалија, а "Горњи "Зерек"... мада су многи гадљиви на старе називе. Али, реч је о Тврђави и о томе да би она требало да се реконструише и рестаурира, а не да се "надзиђује", "дограђује", "преуређује" и претвара у циркус. Када би на Акропољу само померили безначајни камен, ухапсили би вас истог часа, а ми смо "наш Акропољ" претворили у кафану и забавиште за одрасле. Куд ће нам душа?
Jalija
Kalemegdan i tvrđava ne liče ni na šta. Narušeni su nestručnim obnovom česme, tezgama, nestručnim obnovom Meštrovićeva francuske, širenjem staza. Uopšte uzev i ovim depladiranim ogradama koje mogu biti samo posledica potpunog odsustva plana, smisla za prostor i postojeće propise i izuzetke.
Дорћолац
Можда је најбоље решење да се изгради нова Београдска тврђава, а не да се "крпи" ова стара (аутентична)?
Francesco
Rekao bih da taj poriv za betoniranjem zelenih površina pre svega ima neko uporište u frustraciji koja se donosi sa sobom u veliki grad (u ovom slučaju u Beograd). Valjda je to posledica dugogodišnjeg gacanja po barama i blatnjavim uz(niz)brdicama zavičaja...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља