субота, 23.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 09.11.2020. у 22:00 Жељко Шајн
ИНТЕРВЈУ: ИГОР МИРОВИЋ, председник Владе АП Војводине

Принцип заједништва најважнији за опстанак друштва

У претходне четири године остварен је значајан привредни и индустријски раст, постављени су добри темељи у свим областима, пре свега, у здравству, привреди и економији
(Фото Марија Ердељи)

Специјално за Политику
Већином гласова посланика у Скупштини Војводине, Игор Мировић изабран је за председника Владе Војводине. Председник Мировић представио је програм владе, за који је навео да ће допринети бољем економском положају грађана и успешном превазилажењу велике глобалне кризе изазване пандемијом ковида 19.

„Биће ово влада континуитета са програмом који је заснован на принципима постављеним у протекле четири године, али и оним приоритетима који се појављују у нашем друштву и целом свету. Оптимизам темељим на резултатима које смо постигли, јер Војводина предњачи када је реч о смањењу незапослености”, рекао је Мировић у разговору за „Политику”. Према његовим речима, у претходне четири године остварен је значајан привредни и индустријски раст, постављени су добри темељи у свим областима, пре свега, у здравству, привреди и економији.

Сведоци смо чињенице да су данас економски интереси у првом плану. Пропагира се материјалистичка култура, која је усмерена само на лично благостање, а на штету заједнице и сиромашних, који постају све сиромашнији. Какав допринос покрајинска влада може да пружи напретку појединаца и различитих народа који живе у Војводини?

Покрајинска влада спроводи програме који доприносе бољем економском положају грађана. У начелу, можемо да говоримо о два правца оснаживања појединих сегмената у економском развоју. Пре свега, програми покрајинске владе омогућавају развијање сопственог бизниса и креирање другачијег пословног окружења, чак и у условима овог великог глобалног изазова са којим се суочавамо. Друга врста програма усмерена је на јачање положаја најугроженијих слојева становништва. Све издашнији буџет издваја се за мере помоћи породицама у области демографског развоја.

Као премијер, за које приоритете се опредељујете и којим се мотивима руководите у одлучивању?

Најважнија карика у ланцу друштвеног живота сваке земље и области јесте економија, то јест економски развој, одржање и унапређење привредних активности. Од економског развоја зависи и развој свих других области живота. Уколико организујемо, подстакнемо и усмеримо појединце и привредна друштва на пут сопственог јачања, то ће утицати и на јачање саме државе, као и на то да друге области имају много више финансијског и сваког другог потенцијала. ​Сви смо искусили последице пандемије ковида 19.

Одакле црпите оптимизам да ћемо се спасти само ако будемо имали храбрости да радимо заједно? Шта ће ваша влада понудити као пут да, након овог искуства, друштво буде боље и здравије?

Принцип заједништва сам назначио као најважнији за опстанак друштва. Године 2016. промовисао сам принцип окупљања око пројеката као модел за превазилажење раније нагомиланих разлика у националној и покрајинској администрацији. У суштини, то је модел који у први план поставља захтев грађана према конкретном деловању када говоримо о политици, а мање ка политикантству и непрестаним размирицама и свађама. Помоћи ће нам заједништво, тимски рад Владе Србије, покрајинске владе и локалних самоуправа. Када говоримо о здравству, заједништвом целог здравственог система, клиника, њихових управа, клиничких центара, дистрибуцијом ресурса којима располажемо, савремених апарата, дијагностичке опреме и заштитних средстава – успешно ћемо превазићи ову велику глобалну кризу. Војводина је у томе постигла веома значајне резултате. Били смо ажурни, спремни и нашем здравственом систему је и председник Вучић одао јавно признање. Оптимизам темељим на доброј вишегодишњој припреми за овај велики изазов. Реконструисали смо велики број клиника и набавили најсавременију опрему, држава је учинила и много више да оснажи запослене кроз раст зарада. Свакако, у наредној години, излазећи из суочавања са ковидом, здравство морамо поставити као приоритетну област за улагања.

„Сукоби се не решавају заборавом, већ дијалогом”, поручио је папа у интервјуу за „Политику”. Да ли ова његова порука може имати одјека у Бриселу када је реч о косовском питању?

Србија и њени преговарачи инсистирају на дијалогу и на компромису. Ипак, очигледно је да и даље постоје веома снажни политички утицаји који иду ка томе да једна страна, у овом случају Република Србија, треба да уради све, а да друга страна не уради ништа. Такав компромис готово да и нема смисла. Важно је очувати дијалог на принципима који ће довести не само до помирења у блиској будућности већ и до решења у којем нико неће бити поражен и посрамљен. Поједине политичке структуре које учествују као ментори привремених власти у Приштини морају да разумеју да је Србија стара европска држава, да у њеном бићу постоји толеранција и жеља за добрим међунационалним односима, али да постоје и принципи опстанка државе и одржања народних вредности. Уверен сам да само на основу уважавања тих принципа и уз кориговање ставова које менторске земље имају у односу на приштинску власт можемо доћи до одговарајућег решења. Сваки други пут представља ћорсокак.

У Европи дуго постоје два снажна процеса. С једне стране, поновно рађање локалног национализма, уз опасност од унутрашњег распада нација и саме Европе, која тренутно проживљава снажну кризу идентитета, а с друге стране, опажамо губитак хришћанског, културног, па и личног идентитета, изазван феноменом глобализације. Како очувати свој национални идентитет, а притом не пасти у национализам, што доводи до поделе и губитка универзалних вредности? Шта је то што краси војвођанску мултинационалност у заједничком животу?

Морамо имати више разумевања за друге и тражити од других да без предрасуда и без наметнутих оквира гледају на нас. Морамо разумети да прошлост не можемо вратити, не можемо је исправљати, али из ње можемо извући поуке и важне заједничке именитеље који повезују српски народ и националне мањине у Србији. Исти принцип треба да важи и када говоримо о односу нашег народа и других народа са којима живимо на простору Балкана. Национализам није негативна појава уколико недвосмислено истакнемо принцип уважавања, поштовања и искреног осећања према заједничком животу, не само у једној земљи већ и у читавом свету. Ми смо у Војводини радили на заједништву – јачали смо српске националне институције, реафирмисали смо њихову улогу у нашем друштву, али смо истовремено јачали и институције националних мањина. ​Војвођанско поднебље изнедрило је многобројне значајне личности које су оставиле траг у науци и уметности, не само у Србији већ и у свету: Милева Ајнштајн, Милош Марић, Михајло Пупин, Доситеј Обрадовић, Ј. Ј. Змај, Лаза Костић, Бранко Радичевић, Милош Црњански, Паја Јовановић, Урош Предић...

Имајући у виду овакве темеље, каква је ваша визија унапређења технолошког и културно-научног развоја покрајине?

Војводина је још у 18. веку била културни образац за општу модернизацију Србије. Војводина има и улогу и одговорност да настави са таквом мисијом. Најзначајније културне институције Срба смештене су у Војводини – Матица српска, Српско народно позориште, а у последње време и веома значајне научне институције. Од краја шездесетих година имамо снажан брзорастући Универзитет у Новом Саду са веома модерном концепцијом развоја, која укључује и нови научнотехнолошки парк, бројне лабораторије, истраживачке центре. Однедавно су ту и развојни центри бројних светских компанија, а верујем да ће их бити све више. Модернизација Србије, модернизација Војводине и научнотехнолошки развој јесу нешто што морамо брже да усвајамо, више да субвенционишемо и да кроз раст нових индустрија држимо корак са целим светом.

Којим механизмима сте се служили у претходном мандату да стабилизујете буџет Војводине и усмерите развој економије?

Наследили смо велике дугове од претходне администрације. Укупан дуг био је око 10 милијарди динара и износио је 17,5 процената у односу на текуће приходе. Захваљујући помоћи владе на националном нивоу, успели смо да стабилизујемо јавне финансије пројектима рефинансирања.

Коментари2
f5aee
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Јурај
Прво равноправност а затим заједништво је слатки санак, пошто верујем да се у Војводини друштвена заједница одавно организује племенски, а сада, чини ми се све више.
Budimir Milutinović
Ovo je više pristup jednog levičara ili komuniste, a ne Naprednjaka

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља