Након дугог премишљања, Британци су, изгледа, одлучили да америчку хлорисану пилетину заобиђу на тањирима, али је неће прескочити у преговорима о будућим трговинским односима са Европском унијом. Напокон јој је премијер Борис Џонсон нашао сврху. Могао би је искористити као улазницу за европско тржиште, и то под одређеним привилегијама, у периоду након брегзита.

С Острва стиже глас да је влада одлучила да ипак неће увозити говедину храњену хормонима и хлорисану пилетину из Америке и да одбија могућност да се и даље преговара о тој забрани. Џонсон је обећао да ће његови грађани јести само квалитетно месо и да неће прихватити захтеве САД да се спуштањем стандарда о добробити животиња амерички производи напокон нађу на британској трпези.

Изненадни преокрет у односу на досадашње сигнале британске владе, иако још није преточен у обавезујући закон, одушевио је заклете противнике америчких пилића, а они се броје милионима, од стручњака за добробит животиња, до разних организација, политичара и Џејмија Оливера. Они се годинама боре против планова британске владе да полице у супермаркетима ослободе за месо које прекоокеански пријатељи гаје по далеко нижим стандардима.

Џонсоново обећање изненађује утолико пре што је његова влада недавно одбацила предлог да се законом забрани употреба хране која не испуњава британске увозне стандарде. Председница Националног савеза пољопривредних произвођача Минет Батерс назвала је премијерово обећање преломним тренутком и рекла да је Џонсон одговорио на петицију коју је потписало више од милион људи који су устали против америчких производа. Одушевљена је и тиме што је Џонсон навео владу да се обавеже да неће подривати домаће пољопривреднике у будућим трговинским уговорима.

Да ли Џонсон има осећај за потребе грађана или је посреди нешто друго, у сваком случају, та вест стигла је у Брисел, где нису срећни због ригидних преговора о брегзиту. Острво и Европска унија никако да утаначе будуће односе након разлаза. Преговоре компликује широк спектар интереса, од рибарства и трговине, преко безбедности, до низа Џонсонових „издајстава”, укључујући кршење споразума о положају Северне Ирске након брегзита.  Ипак, спуштање рампе Америци, под условом да то није још један Џонсонов трик и да се он опет не предомисли, могло би отворити врата неком моделу трговинског споразума између Лондона и Брисела, рецимо по узору на онај који ЕУ има са Канадом.

Европски блок и тражи од Велике Британије да не увози америчко месо нижег стандарда. Циљ ЕУ је да тиме заштити интересе европских извозника. То је, међутим, препрека на путу ка постизању америчко-британског споразума јер Вашингтон инсистира на томе да њихова пилетина и говедина уђу на британско тржиште.

Спор око хлором третиране живине у овом троуглу је део ширег неслагања око споразума о слободној трговини. Брегзит је прилика за САД да добију слободнији приступ једној од водећих европских економија. ЕУ се противи не само увозу хлорисане живине већ и генетски модификованој храни, намирницама за које се користе хормони раста, пестициди и антибиотици. Минет Батерс, која сада аплаудира Џонсону, раније је говорила да би било сулудо ако би он одбацио високе стандарде производње хране у Великој Британији како би постигао трговински споразум са Вашингтоном.

Премијер почетком ове године није имао слуха за забринутост домаће јавности поводом америчког начина узгоја животиња и производње хране, називајући их хистеричним којештаријама. Батерсова је тада за „Гардијан” тврдила да би потписивање споразума који би отворио британске луке, полице и фрижидере таквој храни било дело лудака.

„То нису хистерија и којештарије већ чињенице”, понављала је она.

Чињеница је и да су САД највећи произвођачи живинског меса на свету, од којег петину извозе. Због тога што су приклоњени ниским санитарним стандардима, њихова пилетина је готово најјефтинија на глобалном тржишту.

Можда Американци још нису изгубили британске потрошаче, али јесу, и то одавно, добар маркетиншки наступ. Британце, као и већину Европљана, хлор асоцира на избељиваче које користе приликом одржавања тоалета. Због тога амерички званичници шире глас да њихови фармери више не користе хлор, којим, како узвраћају, Европа пере салате, већ патогене уклањају сирћетом.

Амерички амбасадор у Уједињеном Краљевству, милијардер Вуди Џонсон, говорио је да се запаљиви термини „хлорисана пилетина” и „хормонска говедина” користе да би се се пољопривреда САД приказала у лошем светлу.

Али, британске компаније, како се брегзит ближи неизвесној завршници, више него икада раније притискају британску владу јер желе да и даље имају приступ европском тржишту. Они знају да задржавање статуса кво у том смислу значи поштовање санитарних и производних стандарда ЕУ.