субота, 16.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 09.11.2020. у 21:30 Љиљана Вујић

Може ли хлорисана пилетина решити брегзит

Борис Џонсон се одриче америчке хране произведене по нижим санитарним стандардима да би задржао повољан трговински аранжман са ЕУ
Лондон: демонстрације против америчке говедине и пителине кљуканих хормонима и хлором (Фото EPA/EFE/Vickie Flores )

Након дугог премишљања, Британци су, изгледа, одлучили да америчку хлорисану пилетину заобиђу на тањирима, али је неће прескочити у преговорима о будућим трговинским односима са Европском унијом. Напокон јој је премијер Борис Џонсон нашао сврху. Могао би је искористити као улазницу за европско тржиште, и то под одређеним привилегијама, у периоду након брегзита.

С Острва стиже глас да је влада одлучила да ипак неће увозити говедину храњену хормонима и хлорисану пилетину из Америке и да одбија могућност да се и даље преговара о тој забрани. Џонсон је обећао да ће његови грађани јести само квалитетно месо и да неће прихватити захтеве САД да се спуштањем стандарда о добробити животиња амерички производи напокон нађу на британској трпези.

Изненадни преокрет у односу на досадашње сигнале британске владе, иако још није преточен у обавезујући закон, одушевио је заклете противнике америчких пилића, а они се броје милионима, од стручњака за добробит животиња, до разних организација, политичара и Џејмија Оливера. Они се годинама боре против планова британске владе да полице у супермаркетима ослободе за месо које прекоокеански пријатељи гаје по далеко нижим стандардима.

Џонсоново обећање изненађује утолико пре што је његова влада недавно одбацила предлог да се законом забрани употреба хране која не испуњава британске увозне стандарде. Председница Националног савеза пољопривредних произвођача Минет Батерс назвала је премијерово обећање преломним тренутком и рекла да је Џонсон одговорио на петицију коју је потписало више од милион људи који су устали против америчких производа. Одушевљена је и тиме што је Џонсон навео владу да се обавеже да неће подривати домаће пољопривреднике у будућим трговинским уговорима.

Да ли Џонсон има осећај за потребе грађана или је посреди нешто друго, у сваком случају, та вест стигла је у Брисел, где нису срећни због ригидних преговора о брегзиту. Острво и Европска унија никако да утаначе будуће односе након разлаза. Преговоре компликује широк спектар интереса, од рибарства и трговине, преко безбедности, до низа Џонсонових „издајстава”, укључујући кршење споразума о положају Северне Ирске након брегзита.  Ипак, спуштање рампе Америци, под условом да то није још један Џонсонов трик и да се он опет не предомисли, могло би отворити врата неком моделу трговинског споразума између Лондона и Брисела, рецимо по узору на онај који ЕУ има са Канадом.

Европски блок и тражи од Велике Британије да не увози америчко месо нижег стандарда. Циљ ЕУ је да тиме заштити интересе европских извозника. То је, међутим, препрека на путу ка постизању америчко-британског споразума јер Вашингтон инсистира на томе да њихова пилетина и говедина уђу на британско тржиште.

Спор око хлором третиране живине у овом троуглу је део ширег неслагања око споразума о слободној трговини. Брегзит је прилика за САД да добију слободнији приступ једној од водећих европских економија. ЕУ се противи не само увозу хлорисане живине већ и генетски модификованој храни, намирницама за које се користе хормони раста, пестициди и антибиотици. Минет Батерс, која сада аплаудира Џонсону, раније је говорила да би било сулудо ако би он одбацио високе стандарде производње хране у Великој Британији како би постигао трговински споразум са Вашингтоном.

Премијер почетком ове године није имао слуха за забринутост домаће јавности поводом америчког начина узгоја животиња и производње хране, називајући их хистеричним којештаријама. Батерсова је тада за „Гардијан” тврдила да би потписивање споразума који би отворио британске луке, полице и фрижидере таквој храни било дело лудака.

„То нису хистерија и којештарије већ чињенице”, понављала је она.

Чињеница је и да су САД највећи произвођачи живинског меса на свету, од којег петину извозе. Због тога што су приклоњени ниским санитарним стандардима, њихова пилетина је готово најјефтинија на глобалном тржишту.

Можда Американци још нису изгубили британске потрошаче, али јесу, и то одавно, добар маркетиншки наступ. Британце, као и већину Европљана, хлор асоцира на избељиваче које користе приликом одржавања тоалета. Због тога амерички званичници шире глас да њихови фармери више не користе хлор, којим, како узвраћају, Европа пере салате, већ патогене уклањају сирћетом.

Амерички амбасадор у Уједињеном Краљевству, милијардер Вуди Џонсон, говорио је да се запаљиви термини „хлорисана пилетина” и „хормонска говедина” користе да би се се пољопривреда САД приказала у лошем светлу.

Али, британске компаније, како се брегзит ближи неизвесној завршници, више него икада раније притискају британску владу јер желе да и даље имају приступ европском тржишту. Они знају да задржавање статуса кво у том смислу значи поштовање санитарних и производних стандарда ЕУ.

Коментари4
0278f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Muradin Rebronja
"Niži sanitarni uslovi" proizvodnje pilica i jela od piletine. "Od farme do trpeze". Ne može da se proizvede ako nije bezbedna po sanitarnim uslovima, odobrena od strane veterinara. Krece lanac od pakovanja i transporta. Zatim distribucija u supermarketima, restoranima... Ovih koji rade samo sa piletinom ima lanaca koji broje na desetine hiljada, širom sveta. Eto vam u Beogradu KFC. Na njih se baca "drvlje i kamenje" zato što se smatra za nezdravu hranu jer se pohuje u nezdravoj dubokoj masnoci.
Grada
Zabranom Americke piletine Britanci dobijaju polugu da "prikoce" Bajdena.
Nemanja
Hrana se ne kupuje nego se uzgaja. Sve sto ima barkod je jednako otrovu. Ako nemate vremena da sami proizvodite hranu idite u najblize selo i kupite direktno od proizvodaca. Time brinete o svom zdravlju i pomazete opstanku ljudi na selu koji bi bez toga dosli kod vas u grad i bili vam, jeftina, konkurencija.
Uros
A ponuda hrane na selu u Srbiji je tolika da moze da zadovolji traznju nekih 5,5 miliona "gradjana", i naravno zadovoljiti potrebe svoje porodice? Dobro je znati ovo, hvala Neno!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља