Престоница Србије налази се на врху листе најомиљенијих европских градова за живот и рад дигиталних номада: професионалаца у области дигиталних технологија који не морају физички да буду присутни на једној локацији да би обављали посао, већ могу да бирају где желе да живе и раде, будући да је њихов посао виртуелног карактера. Главни град Србије се на сајту под називом „www.nomad.list”, једној од најпознатијих интернет локација за оцењивање дестинација за дигиталне номаде, нашао на седмом месту у Европи – после Лисабона, Берлина, Будимпеште, Кијева, Прага и Софије. Ако је судити према овој ранг-листи, живот и рад у престоници Србије је дигиталним номадима занимљивији од боравка у Барселони, Лондону, Варшави, Санкт Петербургу, Кракову, Брну, Загребу, Сарајеву...

Истраживање које су спровели иницијатива „Дигитална Србија” и Лабораторија за убрзани развој УНДП-а говори да се наш главни град налази на врху листе европских градова у којима се дигитални радници најдуже задржавају. Из визуре дигиталних номада, Београд је „Европа изван ЕУ”, а оно што га чини атрактивним јесте чињеница да има све карактеристике светске метрополе, а спада у један од најјефтинијих градова на Старом континенту. У добре стране престонице спада приступ брзом и стабилном интернету, занимљива стартап сцена, простори за заједнички рад, срдачни људи који говоре енглески језик и чињеница да се кроз град може ићи пешице.

Наиме, Београд има више од десет коворкинг простора (посебно сређених канцеларија које дели више независних особа или тимова), а ту су и многи кафићи из којих може да се ради. Ти елементи „радне инфраструктуре” су од кључног значаја за дигиталне професионалце чији рад не зависи од локације на којој бораве. Номадима сметају сувише хладне јесени и зиме – због чега већина њих у Београду борави од априла до октобра, крута бирократија, лош квалитет ваздуха, недостатак садржаја који окупљају дигиталне номаде, мања толеранција према ЛГБТ популацији, таксисти који варају са ценама, али и чињеница да је пушење дозвољено у затвореним просторима.

„Дигитални номади су углавном професионалци из ИТ света, а међу њима се налазе они који обављају различите послове који су везани за рад на компјутеру, почевши од графичког дизајна, преко дигиталног маркетинга и писања, па све до блокчејн технологије, е-трговине и програмирања. Најважнији фактори које они узимају у обзир приликом избора места за (привремени) живот и рад јесу поуздана интернет веза, ниски трошкови живота, култура, клима, грађанске слободе, транспорт, језик, квалитет ваздуха и удаљеност планине или плаже. У слици за портрет дигиталног номада који најчешће долази у Србију налази се тридесетчетворогодишњи мушкарац из Америке или Канаде, који путује сам и у нашој земљи се задржава три месеца. Најчешће је у питању предузетник у домену информационих технологија, који је о Србији чуо од пријатеља, рођака или емотивног партнера”, истиче Кристина Јазинка Николић из Лабораторије за убрзани развој УНДП.

Она додаје да су дигитални професионалци свесни да овде постоји технолошка сцена која се веома брзо развија и екосистем стартап компанија, тако да све више великих глобалних стартап компанија настаје у Србији.

„Екосистеми Београда и Новог Сада постижу успехе нарочито у домену онлајн игара (гејминга) и блокчејна. Наше истраживање говори да је Београд привлачан дигиталним номадима из истих разлога због којих је занимљив туристима – он ужива репутацију атрактивног места које нуди разноврсне могућности за забаву, а то се посебно односи на ноћни живот. Близина других европских земаља и мали захтеви у погледу визног режима такође доприносе његовој привлачности. Језичка баријера је мала будући да многи људи у Београду добро говоре енглески, па посредством разних друштвених догађаја дигитални номади могу да ступе у контакт с професиналцима светског ранга и локалним талентима релевантним за њихов посао. Оно што њима недостаје јесте централно место у дигиталном простору са свим информацијама на енглеском језику које су њима важне, као што су информације о визама, превозу, проналажењу смештаја и простора за рад. Такође, непостојање локалних група окупљених око дигиталних номада у Србији је још једна ствар на којој можемо да радимо”, закључује наша саговорница.