недеља, 24.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 10.11.2020. у 08:25 Биљана Митриновић

Белоруска струја под политичким напоном

Док ЕУ уводи санкције Лукашенку, Литванија је обуставила куповину електричне енергије од Минска наводно зато што је нуклеарна електрана небезбедна
Први реактор нуклеарне електране „Астравец“ покренут је прошле седмице (Фото ЕПА-ЕФЕ/Николај Петров)

Струја која се производи у нуклеарној електрани у Белорусији, чији је први реактор покренут у уторак, постала је тема под политичким напоном који потискује економске интересе. Тако се односи између Литваније и Белорусије интензивно компликују након што је кандидаткиња на прошлим председничким изборима Светлана Тихановска добила политичко уточиште у Вилњусу и базу за опозиционо деловање.

Литванија – чији се главни град налази 40 километара од комплекса „Астравец” у Белорусији – противила се градњи електране сматрајући је небезбедном и гледајући на њу као на геополитички пројекат Русије у Белорусији. Званични Минск, суочен с литванским отказивањем куповине електричне енергије – у овом потезу види политички притисак, поготово у тренутку када ЕУ доноси сет санкција Александра Лукашенка, његовог сина и саветника Виктора, као и још 14 званичника које сматрају одговорним за репресију над демонстрантима после избора.

Досад су главни купци белоруске електричне енергије биле балтичке земље и Украјина, а највише је куповала Литванија. Засад је само она одбила да купује струју и непознато је да ли ће јој се придружити Летонија и Естонија.

Нуклеарна електрана је изграђена уз помоћ руског кредита од 10 милијарди долара. У међувремену су балтичке земље планирале да напусте енергетски прстен бившег Совјетског Савеза до 2025. године, докад би требало да буде изграђена инфраструктура за повезивање са европским енергетским системом, у коме су трошкови по киловат-часу много већи. Одговор на питање од кога ће сада Литванија куповати електричну енергију: од суседних балтичких земаља или Русије – такође може да има економски и политички угао.

Ако после Литваније цео балтички регион одбије белоруску електричну енергију, Белорусија ће имати две могућности. Прва је испорука Русији, која би могла да постане енергетски мост између Белорусије и балтичких држава, што је такође под знаком питања политичке природе. Може се догодити да остале две државе не уђу у блокаду, а онда би се могле појавити и као посредници у продаји.

Ако не успе да прода струју, Белорусија би енергију произведену у новој електрани могла да усмерава на домаће тржиште, чиме би била у стању да потисне енергију из гаса. Ово није повољно по руски „Гаспром”, поготово не у време спора између Москве и Минска око цене.

Литванија сматра да је електрана претња за националну безбедност, јавно здравље и животну средину, а једно од кључних питања је избор локације, јер је подигнута надомак литванске границе, 140 километара од Минска. Виљнус у томе види план Кремља да задржи доминацију на европском енергетском тржишту и повећа зависност континента од снабдевања руским енергентима. Јавност у Литванији је упозоравана и да се лако може догодити нови „Чернобиљ” или „Фукушима”, па су становницима уз границу на дан пуштања у рад реактора подељене таблете јода, који умањује таложење радијације у тироидној жлезди.

Изградњу нуклеарке су пратиле и оптужбе да су се током ње дешавали акциденти, да се крао материјал и да су радници лоше третирани. Поједини медији су замерали због тајновитости јер новинарима није било дозвољено да обиђу електрану током изградње, што је правдано безбедносним условима.

„Росатом”, чија је подружница изводила радове, саопштио је да постројење има трећу генерацију реактора са водом под притиском, који се разликује од оних у Јапану и Украјини, и да је опремљено безбедносним мерама којима је циљ да спрече несреће какве су се тамо догодиле.

То подразумева не само „пасивни заштитни систем”, који доводи до аутоматског искључивања, већ и уређај који се уграђује у бетонски резервоар испод реактора тако да, у случају прегревања, задржава отопљено нуклеарно гориво и онемогућава доспевање радијације у животну средину. Наведено је и да се тип реактора у „Астравјецу” користи и у другим државама, укључујући Финску, у којој „Росатом” гради још једну нуклеарну електрану.

На то званични Виљнус одговара да су финске регулаторне агенције наметнуле строге безбедносне критеријуме пре одобравања пројекта, а да Белорусија пушта у рад први реактор без завршетка свих неопходних фаза тестова оптерећења. То су тестови ЕУ за процену способности нуклеарне електране да издржи оштећења приликом евентуалних катастрофа.

Заговорници пројекта кажу да, с обзиром на то да Белорусија није чланица ЕУ, није обавезна да прође те тестове, а руска државна нуклеарна корпорација тврди да је нуклеарка изграђена по највишим међународним стандардима које је потврдило и надзорно тело УН, као и Светска асоцијација нуклеарних оператера и Европска група регулатора нуклеарне безбедности, чије мисије су више пута потврдиле да нема недостатака у градњи. Спор је погоршањем односа Белорусије и ЕУ, али и ЕУ и Русије, изашао из сфере реалних техничких и економских области и постао средство политичког обрачуна.

Коментари1
83fc2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Војин
Смешно и апсурдно јер Русија има најнапредније технологије нуклеарне енергије на свету. Рус. Електране су поуздане и доказане. То је изјавио је један од водећих светс. стручњака у тој области, бивши председник Специјалног комитета Доњег дома Парламента Велике Британије за енергију и климатс. промене Тим Џио: „Русија има напредније нуклеар. реакторе у поређењу са другим добављачима и она је водећи извозник својих нуклеарних технологија и заузима више од 50 % светског тржишта.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља