Доктор историје уметности Станислав Живковић најстарији је оптуженик у Србији и жели да докаже своју невиност док је жив, а тренутне околности му то отежавају. Дом за старе особе „Луг” у Ковачевцу код Младеновца није дозволио да се у 97. години излаже ризику путовања на суђење у Новом Саду, које је требало да почне 28. октобра, али је одложено на неодређено време.

– Иако је на тужиоцу терет доказивања кривице, мој брањеник хоће да докаже своју невиност, а још није имао прилику ни да се изјасни о наводима оптужнице – каже адвокат Иван Симић.

Тужилаштво терети историчара уметности за помагање у кривичном делу преваре у вези с неколико уметничких слика о којима је дао своје стручно мишљење. Он сада жели да изнесе своју одбрану и дочека пресуду.

Новосадски суд је удаљен 120 километара од старачког дома „Луг” у Ковачевцу, па пут од укупно 240 километара у оба правца представља значајан напор за стогодишњака, уз додатни ризик услед пандемије вируса корона. Надлежни у дому нису одобрили да њихов штићеник иде на суђење и излаже ризику како своје здравље, тако и осталих станара.

За дуговечност др Живковића заслужни су здрав начин живота и ведар и спортски дух, будући да је био репрезентативац Југославије у мачевању, поред тога што је годинама обављао посао управника Галерије САНУ. Рођен је 26. децембра 1923. године у Београду.

– Аксиом сваког кривичног поступка да време ради у корист окривљеног, у овом случају можда има свој изузетак. Човеку који је пунолетство стекао под немачком окупацијом, а оставио неизбрисив траг у културном и уметничком простору СФРЈ, потом и СРЈ и СЦГ, није у интересу да свој животни пут оконча као оптуженик пред правосудним органима Србије. Бранећи себе, он брани и част институција у којима је радио, а међу њима је и Српска академија наука и уметности, где је дуги низ година обављао дужност управника Галерије – каже адвокат Иван Симић.

На почетку суђења предложио је да се поступак раздвоји у односу на др Живковића, као другооптуженог, и да му се суди у најближем суду – у Младеновцу. Предлог је, међутим, одбијен и донета је одлука о вештачењу здравственог стања окривљеног ради оцене његове психофизичке способности да учествује у кривичном поступку.

На терет му се ставља да је од јула 2014. до марта 2016. године у Новом Саду, када је већ зашао у десету деценију живота, дао стручна мишљења о аутентичности четири уметничке слике које је првоокривљени Славиша Попов продао новосадском адвокату Немањи Алексићу и Давиду Зеленкапићу.

Доктор Живковић је у децембру прошле године био саслушан пред тужилаштвом у Младеновцу у допуни истраге, по замолници из Новог Сада. Тада је у пратњи адвоката и медицинске сестре из старачког дома, у инвалидским колицима и с катетером дошао до правосудне зграде, одакле је „Политика” први пут известила читаоце о овом јединственом случају у нашој судској пракси.

Пред тужиоцем је рекао да је своја мишљења о томе да спорне слике могу бити оригинали исказао у писаној форми и да та мишљења није наплатио нити је тражио и добио било какву надокнаду.

За слику „Поред реке” навео је да може бити рад аутора Боре Баруха, а слике „Пејзаж” и „Мотив из Лединаца” да могу бити рад српског сликара Миленка Шербана. За слику „На обали реке” навео је да може бити рад сликарке Јелисавете Ч. Петровић.

– Свако може да има своје мишљење, па и ја, а моје мишљење не спречава некога другога да има своје другачије мишљење. Моје мишљење никога не обавезује – рекао је Живковић тада у тужилаштву у Младеновцу.

Окривљени Славиша Попов се терети да је, поред четири наведене, продао више слика најзначајнијих аутора југословенског уметничког простора, између осталих Надежде Петровић, Косте Милићевића, Петра Лубарде, Саве Шумановића и других, које наводно нису аутентичне. Тужилаштво наводи да је Немања Алексић за то исплатио Попову укупно 2,7 милиона динара. Зеленкапићу је, према наводима оптужнице, Попов продао и слике Милана Коњовића и Николе Граовца, за износ од 511.350 динара.

– Постојање „намере” као неопходног елемента овог кривичног дела, а који је по оптужници садржан у радњи датог „мишљења”, што није никаква званична исправа, нити икога обавезује, и за које није примљена никаква корист, јесте нешто што ће се свакако изучавати као феномен у будућој пракси нашег правосуђа и биће еклатантан пример за катедре кривичног права – каже адвокат Иван Симић.

Пред судом у Новом Саду истакао је да предлог за раздвајање поступка није преурањен зато што др Станислав Живковић хоће да докаже своју невиност док је жив, здрав и способан.