На иницијативу Завода за заштиту споменика културе града Београда, а по одлуци Скупштине града и Комисије за споменике и називе тргова и улица, сутра ће бити откривена скулптура „Слепи гуслар” Пашка Вучетића, једини сачувани део композиције споменика Карађорђу који је био на Калемегдану у периоду од 1913. до 1916. године. Постављање скулптуре део је завршних послова на уређењу простора у околини Споменика захвалности Француској. Идеја о враћању скулптуре „Слепи гуслар” пре више од двадесет година потекла је од недавно преминулог археолога др Марка Поповића који је заједно са ЈП „Београдска тврђава” и Музејом града Београда скулптуру и пронашао. Скулптуру је у оригинално стање вратио вајар Зоран Кузманoвић, а изливени су делови који су недостајали – део малог прста, део гусала и штап. Бронзана скулптура „Слепи гуслар” висока је 200 центиметара и налази се на постаменту од камена висине 40 центиметара.

„Слепи гуслар”, рад вајара Пашка Вучетића, једини је сачувани део композиције споменика Карађорђу на Калемегдану, подигнутог 13. августа 1913. године, а који су 1916. срушиле аустроугарске окупационе снаге, намеравајући да на том месту подигну споменик сопственом владару Фрањи Јосифу. Стицајем познатих историјских околности, услед аустроугарског и немачког војног слома и пораза у Првом светском рату – до тога није дошло.

После завршетка Првог светског рата, на месту демонтираног споменика Карађорђу, 1930. године подигнут је Споменик захвалности Француској, који је 2018. средствима влада Републике Србије и Републике Француске у целини обновљен. Тада је уређен и део зелене површине око споменика.