среда, 24.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 10.11.2020. у 20:01 Бранка Васиљевић

„Слепи гуслар” се враћа на Калемегдан

Део композиције споменика Карађорђу налазиће се у близини места где је био од 1913. до 1916. године. – Идеја о враћању скулптуре потекла је од недавно преминулог археолога др Марка Поповића који је заједно са ЈП „Београдска тврђава” и Музејом града скулптуру и пронашао
(Фото: Завод за заштиту споменика културе града)

На иницијативу Завода за заштиту споменика културе града Београда, а по одлуци Скупштине града и Комисије за споменике и називе тргова и улица, сутра ће бити откривена скулптура „Слепи гуслар” Пашка Вучетића, једини сачувани део композиције споменика Карађорђу који је био на Калемегдану у периоду од 1913. до 1916. године. Постављање скулптуре део је завршних послова на уређењу простора у околини Споменика захвалности Француској. Идеја о враћању скулптуре „Слепи гуслар” пре више од двадесет година потекла је од недавно преминулог археолога др Марка Поповића који је заједно са ЈП „Београдска тврђава” и Музејом града Београда скулптуру и пронашао. Скулптуру је у оригинално стање вратио вајар Зоран Кузманoвић, а изливени су делови који су недостајали – део малог прста, део гусала и штап. Бронзана скулптура „Слепи гуслар” висока је 200 центиметара и налази се на постаменту од камена висине 40 центиметара.

„Слепи гуслар”, рад вајара Пашка Вучетића, једини је сачувани део композиције споменика Карађорђу на Калемегдану, подигнутог 13. августа 1913. године, а који су 1916. срушиле аустроугарске окупационе снаге, намеравајући да на том месту подигну споменик сопственом владару Фрањи Јосифу. Стицајем познатих историјских околности, услед аустроугарског и немачког војног слома и пораза у Првом светском рату – до тога није дошло.

После завршетка Првог светског рата, на месту демонтираног споменика Карађорђу, 1930. године подигнут је Споменик захвалности Француској, који је 2018. средствима влада Републике Србије и Републике Француске у целини обновљен. Тада је уређен и део зелене површине око споменика.

Коментари7
b7cc9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Olga
Pozdravljam ideju da se spomenik "Slepi guslar" postavi na Kalemegdanu - medju brojne spomenike srpskih velikana.
Драгољуб Збиљић
Како се смело догодити да се уместо срушеног Споменика Карађорђу подигне други споменик? Ко је то и зашто дозволио? Зар се није могао обновити Споменик Карађорђу, а том новом споменику наћи место. Зашто је нови споменик морао бити подигнут баш на месту где је био Споменик Карађорђу који су порушили окупатори Срба и Србије.
milenko popić- etnoseljak
Slijepi guslar, koliko god je jasno o kome se radi, ima ovdje nepomenuto, ime i prezime. Koje ne znaju svi. Npr. poneki osnovac koji vezu između jednog vijeka daleke istorije i moderne sadašnjice, u pismenom radu, pogrešno uspostavlja napisavši Filips Višnjić.
недоумица...
“`Слепи гуслар, рад вајара Пашка Вучетића, једини је сачувани део композиције споменика Карађорђу на Калемегдану, подигнутог 13. августа 1913. године, а који су 1916. срушиле аустроугарске окупационе снаге….После завршетка Првог светског рата, на месту демонтираног споменика Карађорђу, 1930. године подигнут је Споменик захвалности Француској…`” Да ли је споменик био СРУШЕН (уништенј) или само ДЕМОНТИРАН?? А, ако је био демонтиран, зашто није после ослобођења 1918 г. обновљен?
Драган Перић
Колико је мени познато, Аустријанци су споменик порушили, наводно зато што је оштећен у бомбардовањима, бронзу претопили и излили споменик цару Фрањи Јосифу коме нису могли да одреде место – да ли на Калемегдану или на Теразијама. У међувремену је Београд ослобођен, споменик Фрањи истопљен и од тога изливена три звона од којих је највеће на цркви Ружица. Гуслар је некако претекао, а ја не знам зашто ми администратор не одобрава одговор. Хвала.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља