Насина Стратосферска опсерваторија за проучавање инфрацрвене астрономије (SOFIA, Stratospheric Observatory for Infrared Astronomy) по први пут је уочила воду на сунчаној страни Месеца. Ово веома важно откриће указује на то да воде има на знатно већој површини Месеца, а не само у хладним и мрачним деловима Земљиног природног сателита.

SOFIA је приметила молекуле воде у кратеру Клавијус, највећем видљивом са површине наше планете који се налази у јужној хемисфери Месеца.

Ранијим посматрањима површине Месеца уочена је једна форма водоника, али научници нису успели да направе разлику између воде и једињења сличног хемијског састава.

Подаци до којих се дошло говоре да се вода налази у концентрацији око 600 милилитара по кубном метру тла Месеца, преноси НАСА.

Пол Херц, директор Астрофизичког одељења Насе каже да сада сигурно знају да на Месецу има воде. Он додаје да овај проналазак употпуњује наша сазнања и поставља нова питања о ресурсима који ће бити потребни за путовање дубље у свемир.

Као пример о откривеној води, можемо да напоменемо да пустиња Сахара садржи сто пута мање воде у односу на воду откривену на Месецу. Иако је количина воде откривене на Месецу веома мала, то доводи до нових питања како је она уопште настала и како опстаје на његовој површини на којој нема атмосфере и ваздуха.

Вода је веома битан ресурс и кључ за одржање живота. Остаје питање да ли ће вода коју је уочила SOFIA моћи да се користи.

Подаци о уоченој води веома су битни за реализацију мисије Артемис, којом је планирано да се 2024. године пошаље људска мисија која ће слетети на Месец и чији ће задатак бити формирање прве насеобине ван планете Земље.

Подаци до којих је дошла SOFIA, резултат су вишегодишњег рада. Када су се први астронаути из мисије Аполо вратили на Земљу 1969. године, мислило се да је површина Месеца потпуно сува. Новим мисијама скенирања потврђено је да има леда у дубоким кратерима на Месечевим половима, док су најновија истраживања пронашла воду и на сунчаној и топлој страни где се мислило да воде уопште нема.

SOFIA је инструмент инсталиран на авиону који је летео на висини од готово 14.000 метара. Уз помоћ специјалне инфрацрвене камере SOFIA је способна да примети специфичне звучне таласе које емитују молекули воде.

Без атмосфере, вода на сунчаној страни Месеца изгубила би се у свемиру. Она је – ипак, и даље ту. Та вода настаје на неки начин и остаје заробљена на Месечевој површини.

Једно од објашњења могу бити микрометеорити пуни воде, који падају на његову површину, после чега се та вода на неки начин таложи у тлу. По другом објашњењу, могуће је да Сунчеви ветрови доносе водоник до Месеца, услед чега долази до хемијске реакције.

SOFIA је прављена за проучавање далеког свемира, црних рупа и галаксија, али се дошло на идеју да своје зраке упери ка Месецу који није много удаљен од Земље. Године 2018. урађено је пробно снимање, а од обичне пробе дошло се до невероватних података. То значи да ће овај инструмент бити чешће употребљаван за проучавање Месеца.

У следећим мисијама SOFIA ће тражити воду и у другим сунчаним деловима Месеца и током различитих лунарних фаза како би могле да се нацртају карте са обележеним деловима у којима има воде.

Уколико се утврди да има довољно воде која може да се искористи, то ће олакшати мисије са посадом, јер ће уместо великих количина воде моћи да понесу више опреме која ће им бити неопходна током боравка.