петак, 27.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 15.11.2020. у 18:00 Боривоје Крушковић

Фискалним ракетама на депресивну економију

„Штедња” (фискална рестрикција) је довела до смањења номиналне каматне стопе на нулу или близу нуле и привреда САД и еврозона су ушле у тзв. замку ликвидности
(Срђан Печеничић)

Након светске финансијске кризе 2008. године (која се у макроекономији третира као негативан шок понуде) и погрешне макроекономске политике која се заснивала на „штедњи” (уместо на „потрошњи”) и таргетирању инфлације, већ тада је било јасно да ће тзв. парадокс штедње бити главни узрок светске депресије (рецесија која траје најмање 24 месеца, коју карактеришу пад БДП-а од најмање 10 одсто и раст незапослености од најмање 25 одсто). Оптимална макроекономска политика на светску финансијску кризу је била рефлација (мере макроекономске политике које ће спречити дефлацију, али која неће прећи у инфлацију). Пут светске економије у депресију је незаустављив, а негативан шок понуде (пандемија ковида 19) је тај пут само убрзао. Ковид 19 је иницијално био једнократни негативни шок понуде који је „мутирао” у дугорочни негативни шок понуде, који ће иницирати негативни шок тражње, тако да је светска економија ушла у зачарану спиралу негативних шокова. Погрешно је ако се на овакав шок реагује једнократним мерама макроекономске политике. Спирала негативних шокова понуде довешће до краха монетарне стратегије – таргетирање инфлације.

„Штедња” (фискална рестрикција) је довела до смањења номиналне каматне стопе на нулу или близу нуле и привреда САД и еврозона су ушле у тзв. замку ликвидности. То је случај кад је чак и нулта номинална каматна стопа прениска за подстицај привредне активности, а номинална каматна стопа не може да буде мања од нуле. У замци ликвидности монетарна политика постаје паралисана (САД 1930. године, Јапан 1990. године), јер монетарна експанзија (повећање понуде новца кроз убризгавање милијарди долара или евра) не доводи до подстицања привредног раста и запослености зато што повећање понуде новца, које иначе смањује номиналну каматну стопу, не може да је смањи испод нуле. Додатна опасност нулте номиналне каматне стопе је раст „ценовног мехура” различитих облика финансијске активе, што у једном тренутку може довести до пуцања мехура који би генерисао финансијску кризу. Битно је истаћи да је овде реч о нултој номиналној каматној стопи, а за потрошњу и инвестиције важна је позитивна реална каматна стопа која представља разлику између номиналне каматне стопе и инфлације. Међутим, позитивна реална каматна стопа мора да буде последица инфлације, а не дефлације. Дефлација смањује вредност имовине, потрошњу, инвестиције, профит, агрегатну тражњу и БДП, а повећава незапосленост. Такође, немогућност враћања дугова ће погодити банкарски систем, доћи ће до банкрота банака, контракције кредита, смањења циркулације новца и због тога смањења потрошње и дефлације. Дакле, светска економија је у зачараном кругу дуговно-дефлационе спирале, где низак ниво БДП-а води још већој дефлацији. У замци ликвидности (нулта номинална каматна стопа) је избор између два зла – финансијске кризе и депресије. Прво, при инфлацији, реална каматна стопа је негативна, што води финансијској кризи. Друго, при дефлацији (негативна инфлација), реална каматна стопа је позитивна, али дефлација води привреду у депресију. За разлику од монетарне политике, фискална политика је ефикасна јер у замци ликвидности нема тзв. ефекта истискивања. Фискална експанзија обезбеђује ликвидност убризгавањем додатне ликвидности (повећање јавне потрошње) или, што је још важније у случају дуготрајног негативног шока понуде, неповлачењем ликвидности из система (смањење пореза). Међутим, проблем за фискалну експанзију представља експлозија јавног дуга, јер при негативној стопи привредног раста, чак и нулта каматна стопа на јавни дуг довела би до повећања учешћа јавног дуга у БДП-у.

Узрок светске депресије биће дуговно-дефлациона спирала. У ситуацији иницијалне прекомерне задужености, негативни шок понуде ће индуковати експлозивни динамички процес смањења нивоа цена и повећања реалног дуга, што ће довести до континуираног смањења БДП-а и повећања незапослености. Крах на берзи ће бити детонатор депресије који ће активирати дуговно-дефлациона спирала. Отплата дугова довешће до присилне продаје, смањења депозита и успоравања брзине новца у оптицају, што ће генерисати пад нивоа цена, односно повећање вредности новчане јединице. Ако се тај пад цена не заустави, мора доћи до даљег пада БДП-а и масовних стечајева и банкрота. Тако ће се отплатом дуга смањити номинални дуг, али ће дефлација повећати реални дуг због раста вредности новчане јединице и недовољне ликвидности. У тој ситуацији, чак и неки мањи негативан шок је довољан да генерише први талас ликвидације дугова, што ће водити продаји по сваку цену и последичном снажном паду цена деоница и контракцији банкарских депозита. Доћи ће до таласа банкрота, који ће још више смањити цене и водити финансијском колапсу. У таквим околностима постоји опасност од девизне кризе која би додатно продубила контракционе реалне ефекте.

Над светском економијом су се надвили дуговно-дефлациони облаци који се морају гађати „фискалним”, а не „монетарним” ракетама, како би се ублажиле катастрофалне последице „депресионе непогоде” која ће погодити светску економију. Другим речима, светска економија је на „респиратору” и потребна је хитна „фискална”, а не „монетарна” вакцина, како би се евентуално ублажиле последице „најопаснијег економског вируса” – светске депресије.

Доктор економских наука

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари7
e7185
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petrovic
Tekstovi iz ekonomije (u zapadnom značenju te reči) su teški za nas - običan narod. Medjutim, ovaj je potpuno nečitljiv - osim nekoliko prostih rečenica. Šteta, jer problematika je aktuelna, autor je obrazovan a "publika" postoji. U sledećem tekstu očekujemo rafiniran tekst lakši za čitanje za nas, običan narod. Pa da znamo šta da radimo sa parama koje smo mukotrpno štedeli a sada su u opasnosti.
Radmila Mišić
Zavisi koliko para imate "u opasnosti" - ako je malo, napravite bar zalihe šećera, brašna, pirinča, zejtina itd. Ako je dosta para, razmislite o kućici sa okućnicom koja može da vas hrani jajima, zečetinom i povrćem. Kako je govorila moja baba, sve bRankotira, samo motika ne bRankotira.
Boris
Nikakve "banke" nece "propasti", kako autor tvrdi, nego ce druge banke kupiti posustale ili ce nove biti formirane da preuzmu slobodni dio kolaca (ili ce ih drzave spasiti bankrota).
daxkey
hvala na ovom tekstu!
zoran
Deflacija ne postoji, drzave laziraju podatke. U proracun inflacije ubace cene lokomotiva koje opadaju a ne uracunaju cene nekretnina koje eksplozivno rastu i za koje vecina ljudi daje trecinu prihoda kroz rentu ili mesecnu ratu kredita.
Radovanka
Dobro....Ipak mene mnogo vise zanima kako to da ,po prici politicara, mi lideri u Evropi? Sta je i kako je kod nas i gde smo mi u svemu tome ?
Radmila Mišić
Srbija ima najmanji PAD proizvodnje zbog korone, danas je bio na index. hr o tome, analiza Bečkog institut, po tome jesmo lider a ne po apsolutnim iznosima. (Članak je popodne skinut, sekirao ih je). A mi smo u svemu tome solidni proizvođači hrane, industrija nije prekidala rad zbog korone, pokazalo se da turizam ne pravi maske ni respiratore a da berzanske akcije ne mogu da se ogrnu kao zaštitni skafander, država treba da maksimalno podstiče i najmanju proizvodnu radionicu i olakšava im rad.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља