среда, 03.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 12.11.2020. у 14:02 Биљана Лијескић

У Бечу сада нема музичког живота

Затворене су концертне сале, позоришта, доста гостовања сам морала да откажем, каже пијанисткиња Јасминка Станчул која вечерас наступа на Бемусу
Јасминка Станчул (Фото са сајта уметнице)

У овим временима је тешко и опасно путовати и свако ко се усуди да негде крене за мене је херој, а то су и организатори великих фестивала, као што је Бемус, који чак успевају да поштују високе програмске критеријуме. Пре десетак дана сам гостовала на Новосадским музичким свечаностима, а сада стижем и у Београд. Уметници су такође храбри јер желе да свирају и свака могућност наступа на бини, подела емоција са људима, без обзира колико их је у дворани је у овим тренуцима значајна, каже Јасминка Станчул, пијанисткиња, која више од три деценије живи и ради у Бечу, а гостоваће вечерас у 20 часова на сцени Коларца, у оквиру 52. Бемуса. Биће то прилика да чујемо њено извођење Бетовеновог клавирског Концерта бр.3 у це-молу, опус 37, у пратњи Симфонијског оркестра РТС, под управом Бојана Суђића.

‒ Радујем се што доживљај Бетовенове музике могу да поделим са Београђанима, а Трећи клавирски концерт је једно од мојих омиљених дела и подсећа ме на детињство. Као дванаестогодишња девојчица, која је већ учила да свира клавир, пронашла сам у породичној кући у Кикинди, међу ЛП плочама једну Бечких филхармоничара, којима је дириговао Карл Бом, а за клавиром је био Маурицио Полини. Био је то снимак Бетовеновог клавирског Концерта бр.3 начињен у Музикферајну. Сећам се да сам се слушајући расплакала и обећала себи да ћу то дело научити и извести једног дана. Није ми се остварило да свирам ту музику са Бечким филхармоничарима, али је јесам интерпретирала са Бечким симфоничарима, који су један од водећих ансамбала у Европи. Срећна сам што се тај мој сан девојчице, каква сам некад била, данас испунио ‒ каже гануто Јасминка Станчул, у телефонском разговору за „Политику”, уочи гостовања на Бемусу.

Године непрекидног учења наша саговорница данас овако описује:

‒ Цело моје школовање било је једна велика жртва. Са 14 година сам морала да напустим родитељску кућу у Кикинди и одем у Суботицу, у средњу музичку школу. После сам студирала у Новом Саду на академији, код проф. Арба Валдме четири године, да потом отишла на специјализацију, без стипендије, у Женеву, што је било веома скупо. У првим месецима сам путовала возом до Швајцарске 24 сата, на часове клавира код Марије Типо. Била је то жртва, а пут до успеха је био тежак. Ипак, данас не жалим због тога.

Судбински значај за Јасминку Станчул имала је победа на Бетовеновом такмичењеу 1989. у Бечу када је у конкуренцији од 144 кандидата добила прву награду, а жири је одлучио да другу и трећу не додели. То признање јој је дало шансу и нову снагу да нађе своје место на европској пијанистичкој сцени.

‒ Кад сам крочила у Беч била је то љубав на први поглед према том граду, где сам се одмах осетила као код куће.Човек не може да оствари све у животу како замисли, али сам задовољна са свим што ми се догађало, пуно тога сам видела, сарађивала са добрим оркестрима и диригентима, да не причам о камерним ансамблима. Осим свирања клавира и прављења каријере у животу има још лепих ствари. Рецимо љубав према животињама је нешто што ме оплемењује и побољшава моју уметност. Сада радим као педагог у Љубљани и у Бечу и наступам, тако да слободног времена готово и немам. Али сам у прошлом периоду, пре петнаестак година ишла на јахање и имала своју кобилу. Сигурна сам да бих била пресрећна да сам се у животу бавила и ветерином. Животиње су за мене неискварене и племените, а ми људи бисмо понекад могли да учимо од њих.

Јасминка Станчул каже да је „музички живот у Бечу тренутно непостојећи”. Затворене су концертне сале, позоришта, доста гостовања је морала да откаже, а нови наступи је очекују тек у марту. На питање да ли има изазова за њу у погледу репертоара одговара спремно:

‒ Бетованова клавирска Соната бр 29 у Бе-дуру, опус 106, „Хамерклавир” је нови изазов и са њом желим да се ухватим у коштац. Сматрам да сам сада коначно зрела за то дело.

Сећање на Исидору

Вечерашњи концерт отвориће премијерно дело Исидоре Жебељан – „Исцели, Исусе, ране моје”, за сопран и симфонијски оркестар – (солиста: Анета Илић, сопран), који ће извести СО РТС са маестром Суђићем, у знак сећања на недавно преминулу београдску композиторку и академика Исидору Жебељан.  Потом следи наступ Јасминке Станчул, а концерт затвара Бетовенова Симфонија бр.7 у А-дуру, опус 92 .

Коментари2
02e71
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Električari kažu...
...bolje izolacija nego uzemljenje.
bravo
Divna pijanistkinja. Što se tiče otkazivanja, bolje je to nego da se ljudi razboljevaju. Videćemo i posledice BEMUSa.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља