петак, 16.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 12.11.2020. у 15:20 Бранка Васиљевић
У ВИНЧИ

Настављена археолошка ископавања на локалитету Бело брдо

Ископавања се обављају у делу који је непосредно угрожен клизиштем. – Влада Републике Србије прогласила је овај локалитет капиталним пројектом од изузетног значаја, а Амбасадоров фонд Владе САД определио 475.000 долара за санирање клизишта
(Фото Т. Јањић)

На праисторијском локалитету Винча – Бело брдо надомак Београда настављена су археолошка ископавања у организацији Музеја града. Она су део дугорочног пројекта заштите локалитета и обављају се на сектору који је непосредно угрожен деловањем активног клизишта у Винчи.

– Овогодишња ископавања су део послова на угроженом сектору у склопу припрема за извођење пројекта санације. Истраживања ће трајати три месеца, под руководством Ненада Тасића, професора одељења за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду – рекли су у Музеју града Београда.

Влада Републике Србије прогласила је ове године, на иницијативу премијерке Ане Брнабић, овај локалитет капиталним пројектом од изузетног значаја. А пре неколико месеци Амбасадоров фонд за заштиту културне баштине Владе САД (АФЦП) определио је чак 475.000 долара за санирање клизишта испод дела локалитета.

Винча – Бело брдо представља изузетан локалитет по коме је цела фасцинантна култура млађег каменог доба добила име – винчанска култура. Ова култура простирала се на највећем делу Балкана и добрим делом централне Европе, где су најсевернији локалитети културе забележени око језера Балатон. Само у Србији до сада је забележено више од 600 локалитета винчанске културе. Винчанска култура представља један од бисера праисторије, где су се још пре седам и по хиљада година развијали прото-градови, са по више хиљада становника, врхунска уметност и архитектура, као и најраније топљење метала на свету.

– Локалитет Винча – Бело брдо откривен је почетком 20. века када је на препоруке Јована Жујовића, оснивача геологије у Србији, први школовани српски археолог Милоје Васић посетио Бело брдо у селу Винча, где је приметио остатке посуда и алата, и схватио да се ради о до тада непознатој праисторијској цивилизацији. Значај локалитета Бело брдо је огроман, захваљујући истраживањима која трају дуже од 100 година. Он је постао својеврсни репер за познавање млађег каменог доба Европе – објашњавају у Музеју.

Локалитет је, нажалост, годинама био неуређен што је довело до појаве дивље градње на и око локалитета, попут изградње кућа и видиковца, као и испуштања отпадних вода. Оне су активирале клизиште које је мировало још од четрдесетих година прошлог века, када је део локалитета отклизао на појединим местима и више од седам метара. Већа клизишта појавила су се у току 2006. и 2010. године када се одронило више стотина кубних метара археолошких слојева са секције вертикалног профила налазишта.

Коментари4
0b4d6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дејан.Р.Тошић
Лепенски вир, Старчево, Винча, и тд.представљају цивилизацију градова-државица, различитих племена припадника хомо сапијенс кромањонца, који никад није имао пребивалиште у пећинама, већ на обалама тада бистрог Дунава, и то у пероду од пре 10.000.година до 5.000.година,са својим писмом (резама, знаковима, графемама). За стара хеленска племена иза "Гвоздене капије на Дунаву " односно Ђердапа, са своја два планинска врха, представљала су Херкулове стубове иза којих се налази Атлантида.
Нико
Ех, да је још више пара... и још више археолога...! Ту код ушћа Тамиша, али на десној обали Дунава налази се подручје где су Келти направили СВОЈ град-утврђење Сингидунум! Подаци су записани у књигама староставним. Шта би све ту могло да се открије, али полако; доћи ће и то на ред.
Lepenac
"Локалитет је, нажалост, годинама био неуређен што је довело до појаве дивље градње на и око локалитета" - ma da li je to moguce? Da prosto kao ako nesto ne ogradis onda je normalno da se pojavi divlja gradnja? Da li su protiv ljudi podnete krivicne prijave - zbog divlje gradnje i ugrozavanja nalazista? Da li su podnete krivicne prijave protiv nadleznih koji nisu podneli krivicne prijave zbog nesavesnog obavljanja duznosti?
Minja
E, kad bi se krivične prijave podnosile kad i gde treba i kad bi postojao minimum odgovornosti kod ljudi ne bismo bili tu gde jesmo--na žalost!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља