петак, 15.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 12.11.2020. у 18:02

Дужност уметника данас је да одабере паметне теме

(Фото Архива театра Опера Санкт Петербурга)

Лично не знам ниједног уметника који би глорификовао насиље, и основна исконска људска особина је да увек буде против насиља, изјавио је данас специјално за Танјуг руски позоришни редитељ Јуриј Александров, који гостује са две спектакл представе Опере Санкт Петербурга од сутра до 16. новембра у Београду.

Једно од најбољих музичких позоришта у Русији, Државни камерни музички театар „Опера Санкт Петербурга”, поново је на турнеји у Србији, у оквиру које извести трагичну оперу „Насиље над Лукрецијом” Бенџамина Бритна 13. и 14. новембра у Народном позоришту и затим „Отмицу из сараја” Волфганга Амадеуса Моцарта 15. и 16. новембра на сцени Опере и театра Мадленианум у Земуну.

Бритн је био велики, светски признати енглески композитор 20. века, а занимљиво је да је тежиште доброг дела његове каријере у сценским делима била тема - протест против насиља и рата. Ипак, ово дело садржи мучну драму, и тиме, неко ко је против насиља, миротворац, пацифиста, овде приповеда о - насиљу.

Да ли је могуће да се уметник одмакне од тог насиља против којег је све време?

„Композитор је оперу написао 1946. године, одмах након завршетка Другог светског рата и представља управо његову реакцију на насиље у свим страхотама рата”, објашњава редитељ Александров, иначе и оснивач, стални уметнички руководилац театра у Санкт Петербургу.

„Опера је рађена у тадашњим условима, Европа је и даље горела од свих ратних разарања, последице су се веома осећале, а то се огледа и у чињеници да је оркестар имао само 17 чланова, није могло више од тога да окупи у техничком смислу”.

Радња трагичног музичког комада је везана за део римске историје: Лукрецију, супругу римског војсковође Луција Калатина, насилно је напао у њеној постељи Тарквиније Секст, који је становао у њиховом дому.

Како није могла да издржи такву срамоту, Лукреција је извршила самоубиство, али је пред смрт мужу и оцу раскринкала свог насилника.

 „Насиље над Лукрецијом”  (Фото Принтскрин/Народно пзориште)

Ову крваву драму први је забележио римски историчар Тацит, касније песник Ливије, а постала је и основа Шекспирове поеме, која ће касније прерасти и у врло брутално његово драмско дело „Титус Андроникус”.

Да ли постоји тема у опери „Насиље над Лукрецијом” која је суштина дела - однос мушкарца и жене, љубав, верност, превара или можда освета?

Редитељ, проглашен за националног уметника Русије, сматра да овај спектакл покрива знатно шире теме и покреће много јача питања него да ли се ту ради о љубави или превари.

„Важно је нагласити да насиље не бира, јер може да наметне штету свима, и богатима и сиромашнима, а и ви имате у Србији сигурно пословицу, као и ми у Русији - и богати плачу”.

Опера „Насиље над Лукрецијом” је први пут изведена у Русији управо у позоришту „Опера Санкт-Петербурга”.

„Зато ми је и било занимљиво да анализирам тему како рат делује на људе, како ратни пакао и насиље успева да изопачи оно најљудскије у нама, јер је то нешто што ниједном човеку није својствено”, јасан је Александров.

Уместо целокупног мушког и женског хора, како је било својствено у античком позоришту, овде се појављују Он и Она као представници управо тог Мушког и Женског хора, али то уметнику није било најважније у раду на представи.

„За мене је смисао ове представе управо породица, а могуће је видети и избеглице које су унесрећене ратом и беже од те несреће, и те избеглице су у гледалишту веома близу публике”, објашњава концепт ове опере.

Редитељ се труди да сруши чувени „четврти зид”, односно баријеру која се ствара између публике и оперских певача на сцени, и управо се све и дешава на том контрасту, јер воли да представе базира на односу сцене и аудиторијума.

„Лукреција” се изводи на оригиналном енглеском језику, а сам редитељ је раније званично изјавио да само на тај начин, дело британског композитора Бритна из 20. века представја поетичност лепоте опере и врхунску естетику музике аутора.

Како је било размишљања у првој варијанти да текст буде на руском, онда и на енглеском, ипак, у сценској верзији остали су при одлуци да све буде само на енглеском језику.

 „Отмица из сараја” (Фото Мадленијуанум)

Да ли је редитељ задовољан таквом одлуком и је ли на тај начин заиста дочарана поетска лепота опере?

„У нашем позоришту иначе италијанске композиторе певамо на италијанском, оперу „Фауст” комплетно на француском, Моцарта на немачком, а што се тиче Бритна, јесте, покушали смо на руском језику, али то није било оно право”, признаје уметник, познат по својим креативним експериментима и неочекиваним редитељским решењима.

„Фонетика енглеског језика је специфична, тако да би се у преводу на било који други језик много тога изгубило, а ја нисам желео да изгубим ниједан делић те заиста генијалне партитуре”.

Александров са својим позориштем на сценама Народног позоришта и Мадленианума гостује са две дијаметрално различите представе - „Лукреција” је озбиљна, туробна, мрачна драма, док је „Отмица из сараја” прилично весела, може се речи комедија.

Шта је данас представнику драмских уметности у овако несигурном времену пандемије када је цео свет замрзнут, инспиративније да ради, тужне или веселе представе? Да ли је захтевније и лакше засмејати или заплакати публику?

„Сматрам да је дужност за сваког уметника и у ово доба, да одабере углавном теме које су паметне, освешћене, посебно теме о којима ће публика касније дуго размишљати”.

Открива такође да након сваког извођења представе, редовно остаје да разговара са публиком, да чује њихова мишљења, воли да провери да ли је са ансамблом и целом екипом учинио праву ствар, а сигурно то нису само костими о којима би причали да ли су добро одабрани.

„Данас имамо довољно драме у животу, и зато смо желели да у Београду, Србији, изведемо и једну веселу представу, каква је „Отмица”, а идеја је и била да овде гостујемо са две потпуно различите представе”.

 „Отмица из сараја” (Фото Мадленијуанум)

Александров истиче да је у Моцартовој опери, у његовом читању и решењима, у први план ставио један важан аспект, а то је аутобиографска прича, однос Моцарта са његовом супругом Констанцом, али и однос уметника према породици и музици коју ствара, те на крају покушај да се те две љубави ускладе једна са другом.

„Мислим да је то један важан паралелизам, да се достигне та трагична кулминација, а неопходно је обратити пажњу на однос Моцарта и Констанце.

За сам крај, питање за уметника је да ли би волео да режира опере и драмске пројекте у Београду и целој Србији, односно да ли је било већ планова, понуда?

„Апсолутно бих волео да радим код вас, подразумева се, и могу открити да сам имао већ преговоре да режирам у Мадлениануму, као и у Српском народном позоришту у Новом Саду, али наравно, сада овакво време из основа коригује све наше пројекте, тако да се ништа више не може са сигурношћу планирати”, искрен је Александров.

„Иначе морам рећи да веома волим и ценим српску публику, она ме подсећа на ону праву лењиградску публику, али не на ову сада у Санкт Петербургу, већ на ону некадашњу, топлу, душевну, паметну публику и зато ми је увек задовољство да поново дођем у Београд”, закључује редитељ, који ће током четири вечери бити гост престонице са споменуте две опере, од 13. до 16. новембра, на сценама Народног позоришта и Мадлеанианума.

Коментари3
432fe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

kojesta
kakve veze ima tema...?uciteljica zada djacima istu temu pa neko napise odlican sastav a neko drugi dobije dvojku ...
zoran stokic
A "pametno" je po 1000 put izvoditi samo Mocarta? Ima puno remek-dela na temu saraja boljih od Mocartove. Vivaldijeva "La verita in cimento" 1720. RV 739. Delo je posvećeno grofu od Hercegovine (ruskom diplomati) Savi Vladislaviću (ili Vivaldijev "Bajazit", Hendlov "Tamerlan"). Vinčijev "Artaserse"! Hasseov "Artaserse", Mislvečekov "Artaserse", Sammartini "Memet", Glukova "Prevareni Kadi"..Ili opere koje je koristio Mocart, Paizjelva "Il barbiere di Siviglia", Gretrijeva "Ljubomorni ljubavnik"
Миодраг Стојковић
Уметност и има ту обавезу да спашава од ништавила.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља