четвртак, 26.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 12.11.2020. у 19:37 Ивана Албуновић

Живинари упозоравају да трговци продају пилетину испод набавне цене

Заједница живинара Србије ускоро ће покренути иницијативу да се трговинским ланцима забрани таква непоштена пословна пракса
(Фото А. Васиљевић)

И без поскупљења кукуруза, соје и сунцокрета које су важне компоненте у сточној храни, цене у живинарству су толико дампинговане да никоме више није јасно како произвођачи опстају, изјавио је за „Политику” Раде Шкорић, председник Заједнице живинара Србије.

‒ Цене пилећег меса често иду и испод 200 динара. Била је недавно од 149 до 169 динара у системима трговине. То није економска, одржива цена и сада, после поскупљења хране, питамо се како ће изаћи на крај у тој општој међусобној конкуренцији да се месо уопште и прода ‒ истиче Шкорић.

Како објашњава, највећи проблем је то што се практично не зна ко у овом сектору губи новац, јер је у ланцу производње живинског меса све већи број учесника. Уместо да сви на крају виде своју позицију када продају килограм меса, ми имамо посебно произвођаче пилића, товљаче, а ту се сада појављује и индустрија сточне хране која улази у тов да би продала своје производе и на крају кланице, објашњава наш саговорник.

Тек онда долазе трговине које управо ово користе. Њима, како каже, није у интересу да пилетина буде јефтина јер су мање и марже, али је већ јасно да је цена пилећег меса „мамац” за привлачење купаца да дођу у радње и купе осталу робу.

‒ Купцима се шаље порука, имамо јефтину пилетину дођите и потрошите 5.000 динара на друге производе који нису баш тако јефтини. Једноставно, добар део производње пилећег меса више не држе само живинарске фирме. Око 30 до 40 одсто укупног тржишта чине фабрике сточне хране које се баве товом да би продале своју храну. Они губе због пада производње свиња и говедарства и сада се окрећу тову пилиће. Али проблем је што немају тржиште, кланице, хладњаче... И на крају продају по билој којој цени да би „утопили” крајњи производ ‒ објашњава Шкорић.

Oн додаје да се овако нешто догађало и раније али спорадично, а да од 2019. фабрике сточне хране практично почињу да доминирају и неконтролисано улажу у тај посао.

‒ Цене су изузетно ниске. Реално би било да пилетина, без поскупљења житарица, на тржишту кошта 250 до 270 динара. И то би било јефтино. Регуларна цена пилетине 2017. била је 319 динара. То због веће конкуренције и огромне понуде немамо већ годину и по дана. Све то у лошу позицију доводи фирме које се искључиво баве живинарством, улазе у кредите, губитке па и у стечај. У том сектору више нема пара ‒ каже Раде Шкорић.

У ком тренутку би пилетина могла да поскупи није извесно, будући да је понуда велика а све озбиљне фарме имају и унутрашње залихе сировина које набављају кад су цене ниске. Сада се те залихе топе или нестају.

‒ Докле ће ко издржати зависи од количина које су набавили док је храна била јефтинија. Могуће је да ће у овом периоду доћи до благог раста цена због повећања потрошње, што се догађало раније у ово доба године, али ни то више није извесно због пандемије ‒ сматра наш саговорник.

За разлику од других категорија производња и потрошња живинског меса, управо због тога што је оно јефтино, расте из године у годину. Потрошња у Србији достигла је око 100.000 тона годишње, од 15 до 16 килограма по становнику.

Он истиче да решење проблема не види јер данас је тешко заправо рећи с ким разговарате о цени пилећег меса.

‒ Ми ћемо свакако ускоро покренути иницијативу и обратити се држави с предлогом да се трговински ланци онемогуће у тој пракси да пилеће месо ( или било који други производ) продају испод набавне цене. То није везано за једног трговца, мање више сви то раде. На европском нивоу о таквој појави се говори као непоштеној трговинској пракси ‒ истиче Шкорић. Он каже да се у Немачкој тако нешто већ догодило, почетком године, када је Ангела Меркел позвала на одговорност четири трговинска ланца која су „урнисала производњу живинског меса”.

Надлежни су тражили поскупљење јер је цео сектор дошао до ивице исплативости производње због велике моћи трговине.

Коментари9
fabe7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Живко(пиши ћирилицом)
У овим лудим временима, сударају се две чињенице, а то је да се мора радити, да би могли преживети, а с друге стране су околности такве, да се морамо изоловати у својим кућама и становима и ништа не радити! Ко ће то преживети и на који начин...видећемо! Само... да ли ће они који преживе извући неки паметан закључак, и то ће се видети. Гледа нас онај одгоре, и вероватно кажњава због тога шта направисмо од живота и какву смо стварност створили........
ВлаДо
Нема горе хране од пилетине.Пилету под природним условима треба годину дана да порасте за клање а они под сијалицом, на хормонима и антибиотицима за два месеца.
Milosevic
Realno tovljeni pilici treba da kostaju sedam dinara kilogram jer je to najgore djubre od hrane. Kad bi gradjani videli nasta lice ti tovljeni pilici, koji ne mogu ni da stoje na nogama a ne hodaju, ne bi im palo na pamet da ih kupuju jer osim toga, puni su otrova. A obaska sto na njima mesa mnogo ni nema, uglavnom voda i mast.
Драгомир
Неки нутриционисти кажу, да пилетина нездрава за људску исхрану, због начина товљења. Што се Запада тиче тамо су субвенције више него велике, а за прехрамбену робу којој је рок истекао, трошкови уништавања су огромни. Али и та роба можда нађе купца.
Боро
Још не чух домаће произвођаче било чега, да се брину за домаће купце. Taко да, није ми ниједног домаћег произвођача није жао, нимало.
Никола
Последице таквог размишљања ћеш најбоље да осетиш када ти ћерка или син буду тражили посао или када будњш почео да примаш пензију.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља