петак, 15.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 13.11.2020. у 17:22 Александра Петровић

Голгота је једини истински пут до слободе

„Борећи се за земаљску правду, овде и сада, ми се боримо и за вечну правду”, својевремено је Амфилохије рекао за „Политику” у манастиру Подмаине
Покојни митрополит Амфилохије током службе коју је одржао у Београду 2010 (Фото EPA EFE/Andrej Cukic)

Бог није у сили, него у правди, а правда је та која држи земљу и градове. Људи не ходају земљом знањем, него вером.

То су речи које је митрополит Амфилохије упутио научним посленицима из Србије, Русије, Италије и Аустрије када је био домаћин великог међународног научног скупа „Религија, политика, право” одржаног у Црној Гори пре пет година, почетком октобра 2015.

Митрополит је дочекао госте и остао са њима током целог дана у средњовековном манастиру Подмаине, где је Његош писао „Лучу микрокозму”. Најављивао је предаваче и слушао их посвећено, а затим и сам говорио после сваког излагања и развијао дискусију у опуштеној и академској атмосфери.

Правници, политиколози и теолози упијали су његове духовне поуке, а пред свима се на столу нашао примерак обимног документа „Примедбе на нацрт закона о слободи вероисповести”, које је тог лета сачинио правни тим Митрополије црногорско-приморске.

Ниједног тренутка митрополит Амфилохије није напуштао скуп, осим када је дискретно био замољен да да интервју „Политици”. Знајући да ће главна тема нашег разговора бити покушај државног отимања имовине СПЦ у Црној Гори и да то није само правно већ пре свега питање вере, али и политике, упитали смо најпре на који начин је могуће борити се за правду у датим околностима.

„Мислим да је то питање једном за свагда решио великомученик косовски Лазар, кад се пред њим поставило питање којем ће се приволети царству – земаљском или небеском. И то је нешто што, ево, до данас стоји пред сваким поколењем и људским бићем, али то привољавање небеском царству не значи одрицање од земаљског, реалног људског живота и борбе за правду. Ипак је правда она која држи земљу и градове, као и људи који су спремни не само да о њој говоре и пишу већ и да се за правду жртвују као цар Лазар. И Христос је показао својим примером да је Голгота једини истински пут за задобијање правде. Борећи се за земаљску правду, овде и сада, у овом тренутку, ми се боримо и за вечну правду. Да би борба била истинска и права – мора се проћи Голгота. Сви велики праведници прошли су голготу и зато су носиоци и сведоци истинске правде и истинске слободе”, овим речима је митрополит започео интервју за „Политику” на тераси манастира Подмаине у Будви, а затим је наш разговор настављен о конкретним детаљима покушаја власти у Црној Гори да законом отме имовину цркве и створи „државну религију”, па је интервју објављен на првој страни нашег листа, под насловом „Подгорици смета оно ’српска” у називу СПЦ”.

У годинама које су уследиле, Црна Гора је заиста прошла голготу да би задобила правду и слободу. Иако је држава усвојила накарадни закон, вера је била јача. Грађани су месецима с вером ходали земљом и градовима Црне Горе, са поруком „Не дамо светиње”. Главни чувар њихове вере био је Ђедо.

Научни скуп који је митрополија у октобру 2015. године организовала заједно са Институтом за упоредно право из Београда био је настављен у Режевићима и Цетињском манастиру, где је митрополит служио литургију. Повео нас је у обилазак манастирске ризнице и Богословије, где нас је дочекао хор ученика, отпевавши стару химну Црне Горе „Онамо намо”, чији је аутор краљ Никола. Митрополит Амфилохије организовао је да у повратку посетимо Храм Васкрсења Христовог у Подгорици, где ће га свештенство, монаштво и народ пет година касније испратити на вечни починак.

Александра Петровић

Коментари0
79d15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља