Бог није у сили, него у правди, а правда је та која држи земљу и градове. Људи не ходају земљом знањем, него вером.
То су речи које је митрополит Амфилохије упутио научним посленицима из Србије, Русије, Италије и Аустрије када је био домаћин великог међународног научног скупа „Религија, политика, право” одржаног у Црној Гори пре пет година, почетком октобра 2015.
Митрополит је дочекао госте и остао са њима током целог дана у средњовековном манастиру Подмаине, где је Његош писао „Лучу микрокозму”. Најављивао је предаваче и слушао их посвећено, а затим и сам говорио после сваког излагања и развијао дискусију у опуштеној и академској атмосфери.
Правници, политиколози и теолози упијали су његове духовне поуке, а пред свима се на столу нашао примерак обимног документа „Примедбе на нацрт закона о слободи вероисповести”, које је тог лета сачинио правни тим Митрополије црногорско-приморске.
Ниједног тренутка митрополит Амфилохије није напуштао скуп, осим када је дискретно био замољен да да интервју „Политици”. Знајући да ће главна тема нашег разговора бити покушај државног отимања имовине СПЦ у Црној Гори и да то није само правно већ пре свега питање вере, али и политике, упитали смо најпре на који начин је могуће борити се за правду у датим околностима.
„Мислим да је то питање једном за свагда решио великомученик косовски Лазар, кад се пред њим поставило питање којем ће се приволети царству – земаљском или небеском. И то је нешто што, ево, до данас стоји пред сваким поколењем и људским бићем, али то привољавање небеском царству не значи одрицање од земаљског, реалног људског живота и борбе за правду. Ипак је правда она која држи земљу и градове, као и људи који су спремни не само да о њој говоре и пишу већ и да се за правду жртвују као цар Лазар. И Христос је показао својим примером да је Голгота једини истински пут за задобијање правде. Борећи се за земаљску правду, овде и сада, у овом тренутку, ми се боримо и за вечну правду. Да би борба била истинска и права – мора се проћи Голгота. Сви велики праведници прошли су голготу и зато су носиоци и сведоци истинске правде и истинске слободе”, овим речима је митрополит започео интервју за „Политику” на тераси манастира Подмаине у Будви, а затим је наш разговор настављен о конкретним детаљима покушаја власти у Црној Гори да законом отме имовину цркве и створи „државну религију”, па је интервју објављен на првој страни нашег листа, под насловом „Подгорици смета оно ’српска” у називу СПЦ”.
У годинама које су уследиле, Црна Гора је заиста прошла голготу да би задобила правду и слободу. Иако је држава усвојила накарадни закон, вера је била јача. Грађани су месецима с вером ходали земљом и градовима Црне Горе, са поруком „Не дамо светиње”. Главни чувар њихове вере био је Ђедо.
Научни скуп који је митрополија у октобру 2015. године организовала заједно са Институтом за упоредно право из Београда био је настављен у Режевићима и Цетињском манастиру, где је митрополит служио литургију. Повео нас је у обилазак манастирске ризнице и Богословије, где нас је дочекао хор ученика, отпевавши стару химну Црне Горе „Онамо намо”, чији је аутор краљ Никола. Митрополит Амфилохије организовао је да у повратку посетимо Храм Васкрсења Христовог у Подгорици, где ће га свештенство, монаштво и народ пет година касније испратити на вечни починак.
Александра Петровић
