четвртак, 26.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 14.11.2020. у 21:33 Јелена Церовина

Србија не уводи санкције Белорусији

Београд нема обавезу усклађивања са спољном политиком ЕУ у потпуности јер нам није отворено поглавље 31, које се тиче спољне и безбедносне политике, каже Зоран Миливојевић
Свечани дочек Александра Лукашенка у Београду 2019. године (Фото А.Васиљевић)

Србија се придружила декларацији Европске уније о председничким изборима у Белорусији, у којој је оцењено да избори у тој земљи „нису били ни слободни, ни фер”, али се од ње тешко може очекивати да иде даље за политиком Брисела и уведе санкције Минску. Европска унија је, подсетимо, 6. новембра донела одлуку о санкцијама према Александру Лукашенку, његовом сину и саветнику за националну безбедност Виктору Лукашенку, као и према још 13 високих белоруских званичника.

Мера подразумева замрзавање њихове имовине и забрану издавања виза због, како је наведено, репресије пре и након председничких избора у Белорусији, 9. августа. Одлука је донета на састанку министара спољних послова ЕУ 12. октобра уз образложење да белоруске власти одбијају да ступе у било какав дијалог с опозицијом која оспорава резултате и Лукашенкову победу на председничким изборима. Европска унија га није ни признала као легитимног председника Белорусије. Ово је, иначе, други круг санкција Брисела. Прве су уведене 2. октобра против четрдесет званичника те земље.

Шта Брисел тражи од Београда?

Како је рекао Петер Стано, портпарол високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност, ЕУ очекује да се Србија, као земља кандидат за чланство, „постепено усклађује с одлукама спољне политике ЕУ”. То је, иначе, стари и добро познати став бриселске администрације која на тај начин врши притисак на земље у процесу придружења да и оне стану иза ставова ЕУ.

Дипломата Зоран Миливојевић напомиње да Србија нема обавезу усклађивања са спољном политиком ЕУ у потпуности из, како каже, једноставног разлога јер нам није отворено поглавље 31, које се тиче спољне и безбедносне политике.

„Наиме, ако би отворили то поглавље онда бисмо имали услове, такозване бенч маркс, које бисмо морали постепено да испуњавамо. Потпуно усклађивање је неопходно у моменту када се потписује приступни уговор. А ми нисмо ни близу тога”, објашњава Миливојевић за „Политику”.

Увођење санкција белоруским званичницима је, истиче, искључиво политички интерес Европске уније који Србија која није чланица не мора да следи.

„Ствар је нашег интереса, наше политичке воље, у којој мери ћемо и шта следити. Ми немамо ту врсту обавезе да аутоматски прихватамо оно што је интерес ЕУ, где се она поставља на овај начин”, каже Миливојевић и додаје да тек нема говора о томе, као што се то спекулисало ових дана, да Србија има рок у коме се мора придружити санкцијама.

Као прво, не постоји формално-правна обавеза већ начелно политичка. У претходном случају, када смо се придружили декларацији, ми смо то учинили као гест добре воље, а нама ниједно поглавље ове године није отворено.

Европска декларација којом су избори у Белорусији проглашени нефер и недемократским усвојена је, подсетимо, 11. августа, а председница Владе Србије Ана Брнабић потврдила је 27. августа да се званични Београд придружио декларацији. Она је то учинила након што су амбасадори Европске уније и САД у Београду, Сем Фабрици и Ентони Годфри, поздравили ово придруживање Србије.

Да Београду није било лако да се одлучи на овај потез јер има добре односе с Минском, сведоче и речи Ане Брнабић, која је, потврђујући ту одлуку, додала и да се „нада да Лукашенко неће замерити” као и да је то учињено у оквиру синхронизације са спољном политиком ЕУ. Она је напоменула и да се не може заборавити да је белоруски председник једини светски државник који је током НАТО бомбардовања 1999. године посетио Србију.

Од држава западног Балкана које нису чланице Европске уније, осим Србије, декларацију су потписале и Северна Македонија, Црна Гора, Албанија, као и Босна и Херцеговина. Северна Македонија је подржала и санкције белоруским званичницима.

Када је реч о усклађености спољне политике Србије с политиком ЕУ, она је мања него ранијих година. Од 1. јануара до 30. јуна 2020. године ЕУ је, према подацима Исак фонда, објавила 25 спољнополитичких декларација, а Србија се усагласила с њих 12. Стопа усаглашавања у току првих шест месеци прошле године била је 60 одсто. Србија није била потписник три декларације које се односе на Русију у вези с кризом у Украјини, три на кризу у Венецуели и по једне које се односе на Мјанмар, Иран, Белорусију, Никарагву, Сирију, Турску и Грузију.

Према речима Срећка Ђукића, бившег амбасадора Србије у Белорусији, нема сумње да ће ЕУ истрајати на санкцијама Белорусији.

„Овог пута је ЕУ далеко оштрија према Белорусији и Лукашенку него што је икада до сада била, и са становишта ЕУ као целине и са становишта појединих земаља. Неки парламенти су донели и резолуције којима су ставили до знања да не признају Лукашенка за легитимног председника Белорусије. Следећи корак ће сигурно бити економске санкције”, оцењује Ђукић за „Политику”. Подсећа да су санкције Белорусији, али само оне за које је ЕУ вршила највећи притисак, већ биле уведене 2010. и да су окончане када је Минск постао место за преговоре за решење украјинске кризе.

„Србија је стриктно поштовала те санкције ЕУ. Белоруској влади то није било право и реаговала је. Ми смо објашњавали да је наш спољнополитички приоритет чланство у ЕУ и да морамо пратити спољну политику ЕУ. И Минск је с разумевањем то прихватао јер уважавао је наше спољнополитичке приоритете”, објашњава Ђукић и додаје да ми не морамо одмах да уводимо санкције, али и да не можемо да дозволимо да нас ЕУ стално опомиње.

 

Коментари47
1fd21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Првослав Искреновић
нека ЕУ уведе санкције Америци због крађе на изборима, због нефер и недемократским поступцима !
Деда
НЕ У ЕУ !!!
Luis
Zanimljivo kako se kroz prizmu Bjelorusije lomi odnos s EU. Srbija nema obaveza, jer nisu otvorena poglavlja? A zašto nisu otvorena? Prije par mjeseci se pravdalo hrvatskim predsjedanjem, a sada, dok je Njemačka na čelu, opet nema napretka. Dapače, nova vlada uopće u ciljevima ne spominje proces pristupanja. Pošteno bi bilo raščistiti taj odnos, da EU ne troši novčane i ljudske resure uzalud.
Joca II
EU ,neka prestane da sluša Ameriku i pisebno osvetnički nastrojenu Njemačku .
v stepanovic
Pitanje demokratije, ljudskih prava, sloboda štampe i govora nikad nisu bila goruća pitanja za srpski narod, kao što pokazuje većina komentara. 'Tradicionalnom' zamenom teza, argumenti se ne bave tim 'sitnim' problemima, nego se postavljaju na 'uzvišeni' nivo globalne politike i međunarodnog prava, faktori koji su uvek bili protiv naših interesa.
milan lala
Sankcije su jedan nelegalan kriminalan cin koji EU koristi kao oblik ucena i pritisaka radi ostvarivanja sopstvenih interesa . Jedino SB-OUN ima pravo da uvodi sankcije. Eu ucenjuje i preti Srbiji kao da smo clanica EU koja je duzna da prati i uskladjuje svoju politiku sa politikom EU sto je van pameti. Mi nismo niti cemo biti clanica EU jer je uslov za clanstvo poklanjnje KiM sto je neprihvatljivo . Dali Srbija treba da zrtvuje prijateljstvo sa iskrenim prijateljima radi interesa EU ? .
Potpuno izmišljeno
Nije tačno da samo SBUN sme da uvodi sankcije. Mi tražimo članstvo u EU i to obavezuje na poštovanje principa EU. Da Vas sudbina hiljada ilegalno pohapšenih, prebijenih i stotina zvanično "nestalih" Belorusa ne interesuje je jasno, to je stav i Lukašenka. U lepom ste društvu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља