понедељак, 17.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:57
Сусрети

У царству таме и тишине

Проф. др Раденко Лазаревић, спелеолог, истражио је више од хиљаду пећина и јама, а за девет је урадио пројекте и надгледао уређење
Аутор: Дана Станковић (Фотографије из приватне архиве)субота, 28.06.2008. у 22:00
Тим спелеолога на улазу у Верњикицу

Пећински амбијент може човека да веже за читав живот. Кад једном крочи у то „царство таме и тишине”, остаје заувек опчињен. Тај осећај добро је познат спелеологу проф. др Раденку Лазаревићу. Дружење с пећинама, које је прерасло у опсесију и носталгију, започео је одмах после Другог светског рата, 1949. године. С многим спелеолошким екипама којима је руководио, истражио је више од хиљаду пећина и јама. За девет пећина урадио је пројекте и надгледао уређење за туристичке посете. Али, као да му то није доста.

- И данас ме вуче да уђем у пећину и наставим истраживање, и тако ће бити до судњег дана. После пет-шест година спелеолошке екипе се смењују и долазе нове генерације. Једна особа не може дуго да се бави спелеологијом, због тога што је то и психички и физички веома напоран посао. Али, ја сам изгледа јединствен примерак - констатује наш саговорник.

Пећинска хроника

Први сусрет с тим тајанственим, хладним и влажним светом професор Лазаревић је доживео у Петничкој пећини код Ваљева. Изузев једног краћег периода, када се више посветио ерозији земљишта и борби против ње, у истраживање пећина уложио је добар део свог радног века. Сваки дан проведен у некој од њих, сваки доживљени утисак, бележио је истог тренутка. Недавно је и објавио ту своју аутентичну хронику, под насловом „У царству таме и тишине”, коју јепосветио оснивачу српске спелеологије Јовану Цвијићу.

-Двадесет седам година трајало је уређење Ужичке пећине. Силне године провео сам и на источним падинама Кучаја, у околини Злота, трагајући за природним реткостима овог краја, где се посебно истичу Лазарева пећина и Верњикица, спелеолошки објекат без премца у Србији. На влашком то значи величанствена, непоновљива. Због изузетног подземног „блага”, завеле су ме и три хомољске лепотице: Церемошња, Равништарка и Дубочка пећина. Прво смо уредили Церемошњу.По богатству и квалитету накита, Арена, највећа дворана у овој пећини, може да стане у ред најраскошнијих дворана у красу Србије. Али, да сам у то време знао за Равништарку, био бих у дилеми где ћу пре. И у реконструкцију Ресавске пећине уложио сам много времена и труда. Била је преоптерећена расветом, као да је осветљавана фабричка хала - објашњава професор, додајући да он никад није заступао декоративну расвету, већ само функционалну, која има за циљ да посетиоцима укаже на вредност и значај појединих експоната.

(/slika2)- У пећини не смете човека оптеретити силом података. Треба му скренути пажњу на пећински накит који има неки садржај, симболику или причу - историографску, голицаву, коју и само име треба да наговести. Тих „шкакљивих прича” највише има у Рајковој пећини, која располаже изузетним белим и кристалним накитом. Тако се на једном зиду, од тог дивног кристалног накита налази рељеф који подсећа на тело девојака. Лепо сам их осветлио и крстио „невиност”. Мало даље, указује се место које ме подсетило на такозване капеле плодности у Јапану, на раскрсницама, где су приказани мушки полни органи у различитим величинама, облику и бојама. Поред те пећинске „капеле плодности” нико, а посебно жене, неће проћи, а да не застане и погледа. Било је оних које су хтеле и да пипну, а једна дама је тај сталактит зграбила и поломила. Ја сам брзо донео везујући цемент и спојио два дела, али врх нисам успео да нађем.У истој пећини, на поду мале дворане су полулопте попут кртичњака, од бигра. Свака на средини има по једну „пипу” од белог кристала, што је неодољиво подсећало на девојачке груди, па сам им тако и дао име. После ме је један колега због тога задиркивао, говорећи да натпис „Ракова пећина” треба заменити у „Раденков секси шоу” - испричао је наш саговорник.

Све по протоколу

У самој пећини, међутим, шалама није било места.

(/slika3)-У периоду истраживања постоји врло строг протокол. То није демагогија, већ потреба. У спелеологији је велика разлика између тешког и опасног посла. Ако руководилац то разазнаје, онда нема опасности за екипу. Ја ником нисам дозвољавао да каже да му је тешко, а опасно нисам допуштао да ради. Чак и кад смо били надохват неког открића, обустављао сам истраживања док не створимо услове да то можемо безбедно да обавимо. Зато моја екипа, сем огреботина, никада није имала никакав ексцес. Да се то десило, никада се више не бих бавио спелеологијом - изричит је професор.

Екипа Раденка Лазаревића постигла је највеће резултате на истраживању крашког подземља након Цвијића, поготову у периоду када су је чинили млади истраживачи из Ваљева.

- У региону Дубашнице, у Источној Србији, стигли смо до велике крашке плоче површине око сто квадратних километара. У њој се налази више од двеста истражених објеката, а очекује се и откриће наше мамутске пећине. Осећао сам да у том подземљу постоји далеко већи пећински систем, али смо безуспешно покушавали да нађемо улаз. Један од путоказа је Стојкова леденица, јама дубока око четрдесет метара. Нашло би се свакојаких чуда, али то остављам будућим генерацијама - каже на крају разговора професор Раденко Лазаревић. 


Коментари0
b53e3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља