петак, 15.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 15.11.2020. у 20:58 Јасна Петровић-Стојановић
ИНТЕРВЈУ : МИЛАН КРКОБАБИЋ МИНИСТАР ЗА БРИГУ О СЕЛУ У ВЛАДИ СРБИЈЕ

Битка за село је битка за Србију

После четири године на челу Кабинета за регионални развој и координацију јавних предузећа, Милан Кркобабић је пред новим изазовом
Милан Кркобабић у посети Тополници, општина Мајданпек Фото Ристо Костов

‒ Нема перспективног села без задруге, здравствене амбуланте, дома културе, обданишта, школе, цркве, поште, интернет мреже... Добри регионални, локални и атарски путеви, исправна вода за пиће и канализациона мрежа неопходне су претпоставке да људи остану, неки се врате, а други дођу да живе на село ‒ каже у разговору за наш лист Милан Кркобабић, први министар Министарства за бригу о селу у новијој српској историји.

Министре да ли смо тек сада схватили колико је село важно за Србију?

Данашња слика села показује да смо годинама причали о пропасти села Србије, а мало шта чинили у пракси. Иако село не постоји као посебна категорија у актуелном Уставу Републике Србије, оно је родно место државе Србије и самим тим заслужује посебно поштовање. У селима Србије живи готово три милиона људи или 40,5 одсто укупног броја становника наше државе. Реч је о вредним домаћинима – пољопривредницима, произвођачима хране, занатлијама, угоститељским и туристичким предузетницима, који су и веома уредни порески и војни обвезници. Њихово присуство у пограничним и брдско-планинским подручјима је геостратешки посебно важно за безбедност читаве земље. Јер ако допустимо да нас задеси „усуд пусте земље”, празне просторе могу да населе незвани „гости”. Бројни примери из наше историје показују да су село и сељани веома поуздан ослонац државе у кризним и ратним годинама. Као што можете приметити користим реч сељани, а не сељаци, на предлог нашег пријатеља славног песника Љубивоја Ршумовића, јер желим да избегнем пежоративно значење које се неправедно приписује људима који живе на селу. И у време најновије светске пошасти – вируса корона, људи на селу показују да су највиталнији, најжилавији део друштва, они могу и успевају да се одупру свим недаћама и када су многи немоћни. И зато је снебдевеност наших градских пијаца више него одлична.

Често истичете одлучујућу улогу жена за спас и препород села Србије.

 У селима су подизани устанци, јунаци су створили државу Србију. А данас је барјак у рукама девојака и жена. О опстанку села Србије одлучиваће девојке и младе жене. Ако оне одлуче да остану и заснују породице, села Србије ће бити спасена! И зато су оне најпозваније да кажу каква треба да буду села Србије.

Министарство за бригу о селу је ново у влади. Да ли практично полазите од нуле? Остају упамћени ваши програми „52 поште за 52 недеље” у селима Србије и „500 задруга у 500 села”. Колико вам та искуства користе?

Што се личних искустава и утисака о селу тиче, свакако, не крећем од нуле. Посетио сам многа села настањена Србима, али и Мађарима, Бошњацима, Словацима, Македонцима, Албанцима, Хрватима, Румунима... Та и сва друга села су велико неискоришћено богатство Србије. Више сам слушао и пажљиво гледао те људе, а мање паметовао. То што их мучи било је полазиште за формирање Националног тима за препород села Србије. Суочио сам се са многим проблемима села у Србији и видео шта је неопходно да учинимо како бисмо успорили њихово пражњење.

Програм обнове задругарства „500 задруга у 500 села” превазишао је очекивања и стручне јавности и грађана. У чему је тајна успеха?

Тај програм је успео захваљујући сарадњи са Одбором за село Српске академије наука и уметности (САНУ), с академиком Драганом Шкорићем на челу, који је годинама указивао на пропадање села Србије. Вратили смо поверење и наду у удруживање, а најбољи показатељ за то јесте да је за непуне три године у Србији основано чак 757 задруга.

Како сте успели да направите тако чврсту и вишегодишњу сарадњу са САНУ, када је практично та институција после Меморандума у некој врсти „илегале”?

САНУ је направила велики искорак, не политички већ онај прави ‒ искорак у живот! Пре свега мислим на Академијски одбор за село САНУ, за који је председник САНУ Владимир Костић изјавио да је највреднији и најактивнији део академије. Резултат сарадње с Одбором за село је обнова задругарства и капитално дело – Национални програм за препород села Србије, који је озбиљно полазиште за нашу активност.

Многи вас питају, шта ћете предузети да ојачате пољопривреду? Шта им одговарате?

Пољопривреда је најчешће услов без кога се не може да би људи преживели на селу, али је недовољна да би тамо остајали да живе. Село је много више од пољопривреде.

Шта нам ваља чинити?

Неопходно је да услове живота на селу приближимо онима у граду, што је први озбиљан корак ка враћању достојанства сељанима. Тада ће становници села мање напуштати своја огњишта и одлазити у градове и иностранство. Немам илузију да можемо потпуно да зауставимо миграцију село-град, јер је то глобални процес. Неки млади људи ће, свакако, кренути у свет да задовоље своју радозналост. Замислите шта би било од великих светских изума да су Никола Тесла и Михајло Пупин остали у својим родним селима?! Али, с друге стране, ми као одговорна власт и држава треба да понудимо боље услове за живот на селу.

Који ће бити први кораци у раду вашег министарства?

Донећемо детаљан план активности који ће имати упориште у буџету Србије током наредних година. План активности произилазиће из кључних стратешких делова инвестиционог плана „Србија 2020‒2025”, који је утемељио председник Александар Вучић. Инвестиционим планом је предвиђено више од пет милијарди евра за путну инфраструктуру, чиме би се реконструисало 5.000 километара регионалних и локалних путева. За комплетну канализациону мрежу и водовод, без Београда, биће издвојено три милијарде евра. Додатних 300 милиона евра, мимо буџета, биће уложено у пољопривреду (за наводњавање 86 милиона евра, комасацију 70 милиона, за набавку трактора 50 милиона евра).

Посебну пажњу ћемо посветити изворима сигурних и редовних прихода – пољопривредним газдинствима, задругама, старим и новим занатима, сеоском туризму. Затим, инфраструктури: путној мрежи ‒ локалним и атарским путевима, канализационој, водоводној и електромрежи и данас незаобилазној интернет мрежи. У оквиру друштвене надградње у центру пажње ће бити примарна здравствена заштита, образовање, култура и спортске активности. Настојаћемо да очувамо и унапређујемо препознатљиве културне манифестације које чувају сеоску традицију и културну баштину и да их ставимо у функцију развоја сеоског туризма.

Међу житељима села велико интересовање је већ изазвао ваш предлог да се до 50 хектара државног неискоришћеног земљишта уступа на вишегодишње бесплатно коришћење младим пољопривредницима на селу. Шта ћете још предложити?

 Да појасним, поменуто земљиште до 50 хектара ће се додељивати на коришћење у зависности од региона, расположивог земљишта и интересовања. Основни услов ће бити да се то земљиште приведе намени, односно култури према стандардима савремене пољопривреде. Планом активности Министарства за бригу о селу биће предложени и финансијски подстицаји за младе пољопривреднике на селу, као и примеренија пореска политика за сељане у пограничним и брдско-планинским подручјима. Предложићемо и откуп напуштених кућа, које ће се додељивати онима који су заинтересовани да живе и раде на селу.

Реновирање домова културе одавно је у центру ваших размишљања и планова... Да ли ће тако и остати?

 Желим да вратимо стари сјај домовима културе и задружним домовима и да их тако учинимо савременим храмовима за окупљање свих на селу – и старијих и млађих, да се у њима одржавају биоскопске пројекције и позоришне представе. Да и људи на селу виде и чују изблиза познате глумце из телевизијских серија и реномираних позоришта. Домове културе видим као мултифункционалне установе у којима ће, поред сале са сценом за представе и приредбе културно-уметничких друштава, бити и здравствена амбуланта лекара, стоматолога, апотека, пошта и, пре свега, просторија за окупљање и дружење.

Када се могу очекивати први резултати?

 Већ смо кренули с конкретним припремама за акцију. У сарадњи с Географским институтом „Јован Цвијић” САНУ, припремамо списак гравитационих села које ће бити својеврсне „матице” које могу да врате живот и у мања села одакле људи одлазе. Кренућемо од најугроженијих села, од југа и југоистока Србије, од пограничних и брдско-планинских подручја, али ћемо обухватити и села у другим крајевима Србије. Чека нас велики и веома дуг посао. Спас и препород села није посао за једну владу и једног министра. Спас и препород села је дугорочна мисија!

 

Коментари23
2e364
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milenko popić- etnoseljak
Tranzicija je proces koji te primorava da, kao tranzicioni ostatak bivše radničke klase, nakon 30 godina,radno zamijeniš rodnim mjestom. I utvrdiš da je zatravljeno i nestalo, dok je tu pored, za uspomenu na pokojno selo niklo jednočlano ETNO SELO.Rastavši se sa drugovima koji su, kao tehnološki višak, koristili budžetska sredstva po projektima "Otpremninom do groblja".Što se tiče regionalnog razvoja i dalje je na snazi Crnčevićeva preporuka da nerazvijeni krajevi treba da rade gimnastiku.
село је будућност
Наш народ, да је паметан, уместо што одлази у иностранство паметније би му било да оде на село. У селу је будућност, здрав живот, храна и мир! Имати своју земљу, своје имање, то значи независност!
milan lala
Neka odaberu 10-tak sela krajnjeg juga Srbije i sprovedu sve ovo o selu sto je Krkobabic izjavio. To bi bio prvi "pilot -program" za ozdravljenje i spas sela . Moramo pozitivno razmisljati i verovati u uspeh . Ako bi sproveli sve to sto Krkobabic izjavljuje ja veruje da bi selo zazivelo . Sretan rad.
Pavle
Lepe priče malo vajde. Ako poštar jednom nedeljno donosi poštu u sela i prigradska naselja o čemu mi pričamo. Sela su rasturana od 1945. Koliio su rasturana godina toliko treba i da se obnove.
Muradin Rebronja
Radi se o prirodnim fiziološkim potrebama ljudskog bica bez čega ne može da se živi: čist vazduh, čista voda, bezbedna i zdrava hrana, odeca i obuca, i krov nad glavom. Mnogo toga se upravo nalazi na selu. Mnogo toga traže žitelji velikih gradova EU, devizni penzioneri, tako da sela mogu da razvijaju etno naselja za njih i njihove potrebe. Ključ je u bezbednoj i zdravoj hrani. Ne ono što domacini jedu, niti da borave kod njih. Etno apartmani drvenih kucica su idealni za boravak. Hrana iz hotela.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља