понедељак, 30.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 19.11.2020. у 18:00 Иван Мркић

Хорхе Марио Бергољо, „човек коме је све опроштено”

Мислим да бисмо само у блиској сарадњи и договору са папом, који се искрено гнуша злочина геноцида, могли да започнемо процес међународног утемељења феномена српског страдалништва, које се мери са јеврејским, јерменским и другим сличним судбинама појединих напаћених и најсуровије истребљиваних народа
Папа Франциско се доказао као човек који се залаже за мирољубиво решавање међународних криза (Фото EPA/Vatican Media)

Неизмерно ме радује што је папа Франциско путем београдске „Политике” одлучио да покрене битна питања данашњице и упути трајно вредне поруке читавом свету. Велика ствар! Добро за свет и за Србе, где год били.

Веома значајан интервју, поуке ванвременске важности. Нарочито су дирљиве папине тврдње да треба сви људи да имају животну прилику, да је профитерство и искључива важност материјалне добити нешто што начелно води у зло и производи штету читавој заједници, а на крају и појединцу који то слепо заступа или спроводи. Губи се из вида суштина нашег постојања, а знамо да без љубави према ближњем нема будућности.
Велика је истина да се људски развој не може исказивати само стопом раста бруто националног дохотка. Није извесно ни то да, ако се увећава просек примања појединаца, друштво генерално обезбеђује срећу за човека у целости. Зато папина размишљања и објашњења још више плене.

Потпуно сам свестан да аутори интервјуа, Жарко Ракић и Жељко Шајн, нису желели да у овом одвајкада првом интервјуу једног папе српском најугледнијем дневном листу помињу теме које углавном интересују српски народ и српску државу, већ су својим питањима створили простор за дубокомисаоне одговоре папе Франциска од важности за све. Управо та чињеница омогућава осврт на понешто што је од значаја за Србију.

Прошао је читав век од успостављања дипломатских односа Србије и Ватикана. Папска нунцијатура је одавно са нама, а последње деценије блиско смо сарађивали са надбискупом и дипломатом првог ранга, добрим човеком, Орландом Антонинијем, који је завршио своју дипломатску мисију у Србији 2015. године. У више наврата и са његовим наследником, папским нунцијем, веома поштованим амбасадором Ватикана у Београду, надбискупом Лучаном Суријанијем. Значајан утицај на наше односе са Светом столицом постојано и успешно кроји надбискуп Станислав Хочевар, цењени и посвећени духовни посленик.

Занимљиво је да је папа инаугурисан у години када смо у Србији прослављали 1700 година од проглашења Миланског едикта, којим је у европској цивилизацији отворен пут слободи вероисповести, чиме је отпочело и европско сједињавање са хришћанском вером. Био сам на инаугурацији папе марта 2013, а имао сам срећу, част и задовољство да га у Ватикану, септембра 2015, и лично сретнем, као члан делегације Србије, коју је предводио тадашњи председник Томислав Николић. Радује ме да сам се непосредно уверио у људскост, животност и харизматичност овог драгог човека. Пре свега се примећивала његова спонтаност, а мене је додатно импресионирао што ниједним гестом није показивао жељу да се допадне.  Био је то што јесте, а тиме неодољиво уверљив да му је божја вера у људе на првом месту.

Папа Франциско се доказао као човек који се залаже за мирољубиво решавање међународних питања и криза, али и социјалних и економских проблема човечанства. Знамо колико је био ангажован у жељи да се смире сукоби у Украјини и Сирији, који су, нажалост, изазвали многе људске жртве и патње. Путовао је у многе земље света, а није их бирао по њиховој „важности и успешности” – напротив.

Однос према православљу римски папа Франциско обојио је сасвим новим тоновима, али тако да је и срж тихо кренула да мења свој састав. Учинио је да хришћанско обједињавање, односно враћање заједништву, крене да се одвија мирно и лагано, као што се одвијала и шетња у току јерусалимског сусрета васељенског патријарха Атинагоре и папе Павла Шестог пре 56 година. Овај историјски сусрет, први после 1054. године и велике шизме, потврдили су састанком и разговорима у Витлејему, у Цркви Светог гроба, 2014. године, папа Франциско и васељенски патријарх Вартоломеј. Никада нећемо заборавити да је папа том приликом пољубио руку једном православном патријарху, доказавши, по ко зна који пут, да му је сујета непозната, а хришћанско јединство најважније. Овакво понашање даје прилику да се наглашава оно што нас као људе спаја, без обзира на веру. Уосталом, зар са папом у Јерусалиму, тим поводом, нису били и јеврејски рабин и високи исламски званичник, његови пријатељи из Аргентине?

Сусрет папе Франциска и руског патријарха Кирила, на Куби, пре четири године, најбоље говори о томе каква се атмосфера ствара у време деловања садашњег поглавара Римокатоличке цркве. Оно што је донедавно било незамисливо – остварује се пред очима читавог света, без драматичних припрема, несигурности и криза. Напротив, тежи се добрим и трајним решењима, без запостављања било кога.

Кад се помисли да је папа Франциско први и једини поглавар Католичке цркве који је основао заједничку комисију Ватикана и СПЦ ради разматрања историјске улоге надбискупа Степинца, који се из људских и разумљивих разлога не проглашава светим, мора се пред таквим Светим оцем скинути капа. Такође, када човек помисли да Ватикан не прихвата једнострано проглашавање групе Албанаца са Косова да заснивају своју државу на туђој територији, мора се одати признање Светој столици и разумети да Католичка црква не подржава тзв. Косово као нову, додатну албанску државу. Насупрот Хрватске, коју многи погрешно виде као симплификовану експозитуру Ватикана.

Зар се кроз ово (питање Степинца) не види кристално јасан папин став о Јасеновцу и сличним стратиштима у НДХ? У ствари, мислим да бисмо само у блиској сарадњи и договору са папом, који се искрено гнуша злочина геноцида, могли да започнемо процес међународног утемељења феномена српског страдалништва, које се мери са јеврејским, јерменским и другим сличним судбинама појединих напаћених и најсуровије истребљиваних народа. Сетимо се да је папа Франциско имао одважности да оде у Јереван и осуди геноцид над јерменским народом.

Многи наши председници посећивали су Ватикан и у време папе Бенедикта Шеснаестог (нпр. бивши председник Тадић), а папа Франциско примио је у аудијенцију некадашњег председника Николића и садашњег, Вучића. Сваки пут су наши државници изражавали жељу да папа посети Србију, али то није било реално без одлуке Сабора Српске православне цркве, што је знано и папи Франциску.

Волео бих да се догоди братски загрљај нашег патријарха Иринеја и папе Франциска, овде, у Србији. Сигуран сам да би загрљај био искрен и пун симболике да браћа у Христу имају заједничку будућност.

Бивши министар спољних послова Србије

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари8
25e0c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gavrilo Deleon
Konacno jedan toliko neophodan komentar izjave Pape Franciska najstarijem i najvaznijem glasilu u Srbiji! I prvi takve vrste u istoriji odnosa Vatikan/Srbija. Neverovatno koliko dugo je bilo potrebno da se pojavi ovaj komentar. Vazno je da on odrazava njegovu pravu vrednost i duboku istinoljubivost i humanost sadasnjeg vrhovnog poglavara rimo-katolicke crkve. Zao mi je sto je izostao komentar srpske pravoslavne crkve.
Црни
Скинути паучину са очију! Овај Језуита ће све урадити само да се обистини екуменизам и да му се народи поклоне! Не вјерујем латинима
Деда
Господине Мркићу, хвала и поздрав ! Папа Франциско је храбар, мудар и искрен хришћанин. Имати добре односе са човеком кога поштује две милијарде људи, може Србији да отвори многа врата и донесе гранчицу мира. Надам се да ћу доживети братски хришћански загрљај папе Франциска и нашег патријарха, овде, у Србији
Rudo Glavinjic
@Nebojsa Presvetli Patrijarh Irinej se upokojio na tugu svih srpskih vernika i svih pravih Hrišćana. Ali, imaćemo novog Patrijarha za tru meseca uz nadu da će nastaviti putem svojih predaka Irineja i Pavla i voditi srpski narod i SPC putem duševnoj mira i spokoja. Naravno, i da će nastaviti razgovore sa Papom Francuskom (Franjom) koju će doneti mir i raZumevanje među hrišćanskom braćom.
Nebojsa
Nazalost, upokojenjem presvetlog patrijarha Irineja ta prilika je propustena jos za neko vreme. Nadamo se zdravlju i dugom zivotu dragog nam Pape Franciska i zelimo mu uspeha u svetoj misiji pomirenja hriscana!
Draskone
Gospodine Brkiću, tako ste realno i hrišćanski dostojanstveno opisali papu Franju, i on je zaista pravi božiji izaslanik. Imajući loše iskustvo naša Srpska pravoslavna crkva za sada postavlja uslove za posetu pape. Kad god mogu, skrenem pažnju na pojavu pape, kakvog od davnina nije bilo. Njegova dobronamernost i harizma neizmerne dobrote i te kako bi nam značila, s obzirom na njegov veliki uticaj u latino svetu, i na nepriznavanje Kosova. Nadam se da će ga naša crkva pozvati. Bilo bi mudro.
Nebojsa
Potpuno se slazem. Ali nadajmo se da ce SPC uspeti da izadje iz tog zacaranog kruga straha i mrznje i da prihvati pruzenu ruku. Jer samo ljubav otvara sva vrata, a mrznja ih zatvara. Nadajmo se i da Ruska Pravoslavna Crkva nece igrati negativnu ulogu u ovom istorijskom momentu kada je istinsko pomirenje hriscana moguce.
Ksenija
Ako SPC tako nesto prihvati doci ce do raskola i nemira kao u vreme konkordata.Ovaj jezuita nije ni bolji ni gori od drugih .Isti je kao i svi.Politika vatikana je nepromenljiva narocito prema Srbima.Nisam za dolazak pape u Srbiju.On za Srbe nije svet niti moze biti.Svet je Patrijarh Pavle koji nije bio saglasan papinom dolasku u zemlju Svetog Save.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља