четвртак, 26.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 16.11.2020. у 20:15 Бране Карталовић

Драматично лош положај младих песника у Србији

Талентовани песници у Русији су привилеговани, њима књиге објављује држава, а код нас нити могу лако да дођу до издавача, нити могу негде да се запосле, каже Раденко Бјелановић
Раденко Бјелановић (Фото: Б. Карталовић)

Крагујевац – На московској телевизији „Канал култура РФ” крајем октобра је представљено стваралаштво песника и преводиоца Раденка Бјелановића, члана Удружења књижевника Србије и председника Удружења писаца Крагујевца. Са овим професором руског језика и књижевности, у недавно основаном „Руском кутку” крагујевачке Народне библиотеке „Вук Караџић” разговор је водила Наталија Завирохина, председница Удружења сународника и пријатеља Русије „Свет”, а Бјелановићеву поезију и преводе на руски, говорила је Дајана Лазаревић, преводилац са руског и енглеског језика.

У једносатној онлајн емисији, портрет песника обухватио је осам Бјелановићевих збирки, међу којима су и оне за које је добио награде „Војислав Брковић” и „Ђура Јакшић” – „Велика” и „Црном водом”. Изабране песме Бјелановића налазе се у књизи „Брк у брк”, коју је недавно објавила крагујевачка установа културе „Кораци”. Песма „Сербија” из збирке „Црном водом” нашла је место у антологији „Клетва” Момчила Моме Димића која је посвећена жртвама Нато бомбардовања. „Сербија” је преведена на 20 језика.

‒ Требало је ту песму да говорим 1999. године у Атини, на песничком скупу који је био посвећен жртвама Нато бомбардовања. Пут до Грчке је био компликован, а нисам имао ни пара. Поезија јесте надахнуће целог бића, али за представљање написаног увек је потребан новац. Не много, али ми често немамо довољно ни за оно мало што нам је потребно. У посебно тешкој ситуацији су млади песници. Њихов положај у Србији је драматично лош. Талентовани песници у Русији су привилеговани, њима књиге објављује држава, а код нас нити могу лако да дођу до издавача, нити могу негде да се запосле. Многи су у незавидном материјалном стању, зато им треба дати позиције и у институционалном смислу – каже Бјелановић, наводећи да су руководећи људи Удружења писаца Крагујевца спремни да своја места препусте младим ствараоцима.

Поезија младих српских песника треба да стигне и до стране читалачке публике, сматра Бјелановић, наводећи да је оснивање „Руског кутка” у Крагујевца само први корак у том смеру.

‒ Добро је што је у Крагујевцу основан „Руски кутак”, с тим да морам да подсетим да је то идеја на чије се остварење чекало деценијама. Имамо одличну сарадњу са руским песником Владимиром Бабошином, председником удружења „Свежи поглед” које издаје часопис „Невска формула”. То, међутим, није довољно. Сарадња са руским ствараоцима мора да буде интензивнија и чвршћа, имајући у виду традиционално блиске односе наших култура. Посебно је важно да се наши читаоци упознају са савременом руском поезијом, истовремено и да наши млади песници стекну читаоце у Русији – истиче наш саговорник, који је са руског превео песме Висоцког, Вјазанцева, Брикова, Савељеве, Непороде...

Удружење писаца Крагујевца, које су 1953. године основали књижевници Светолик Станишић (псеудоним Иван Студен), Милан Николић и Божана Божић, изузетно је активно. Уз помоћ града објављује књиге својих чланова, приређује зборнике и антологије, а годишње реализује пет традиционалних манифестација: Ђурђевдански песнички сусрети, Видовданско причешће, Песмом против бомби, Портрет писца и Избегличке студи.

‒ Чланови нашег удружења, песници Никола Живановић, Дејан Петровић и Никола Ђуран су и садашњост и будућност српског поетског стваралаштва. Због њих и других талентованих песника широм наше земље морамо да унапредимо манифестације које организује Удружење писаца Крагујевца. Ђурђевдански песнички сусрети, који и сада имају међународни карктер, треба да прерасту у велику смотру светског поетског стваралаштва, треба да окупе савремене песнике из Италије, Шпаније, Русије, Енглеске, Немачке, Пољске, зашто не и из Кине, Јапана, Индије... Крагујевац, са својом песничком историјом, заслужује једну такву манифестацију, а то је потребно и Србији – сматра Бјелановић.

Раденко Бјелановић је рођен 1947. године у селу Велика у Црној Гори. Иако укорењена у епској традиција, његова поезија је и једна „графолошка усамљеност, глас међу гласовима, првенствено богатим аутохтоним језиком који нас уводи у времена којих одавно нема, у светове о којима мало знамо...”, како то у критици „Величке однице” пише књижевник Веселин Мишнић. Бјелановић се бави књижевном критиком, сарађује са нашим и страним књижевним часописима, а својевремено је био и уредник за поезију и причу у крагујевачком недељнику „Светлост”.

Коментари0
b971f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља