петак, 15.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 16.11.2020. у 21:21 Гвозден Оташевић

Римско наслеђе чачанског краја

Житељи касноантичког насеља поред Западне Мораве још у четвртом веку наше ере имали су две јавне бање, са бојлерима и загрејаним подом и зидовима
Основа терми, данас (Фото: Народни музеј Чачак)

Чачак – У четвртом веку наше ере Чачак је имао два јавна купатила чији остаци данас сведоче о навикама и обичајима наших далеких претеча. Остаци једног („Римске терме”) откривени су 1970. године копањем темеља за лучну стамбену зграду поред хотела „Београд” подигнутог 1990. (првотно „Крен”), који је и данас један од најзначајнијих топонима овог места, док је друго у исто време постојало у насељу Бељина, мало северозападно од данашњег града.

Недавно је, на пола столећа од ископавања остатака бање у средишту Чачка, Народни музеј у овом месту приредио стручни скуп да би учени људи још једном осветлили те тренутке наше далеке повести.

„Римске терме” у средишном делу Чачка, који је тада био источна област римске провинције Далмације на граници са Горњом Мезијом, јесу касноримско купатило подигнуто највероватније крајем 3. и почетком следећег века нашег доба. Житељи су је користили до 378. године и напада западних Гота.

‒ Поданици ових делова Римског царства често су се купали, углавном у поподневним сатима и завршеног посла, пре вечере. Оваква, римска купатила била су посебно отворена за мушкарце и жене. Према једном сачуваном уговору постојала је разлика у радном времену током лета и зиме. Жене су ту долазиле пре поднева, мушкарци касније, до вечери – каже за „Политику” Александра Гојгић, кустос Народног музеја у Чачку.

Начин којим је купаоница у Чачку подигнута карактеристичан је за ову врсту грађевина. Подови загреваних просторија почивали су на стубићима од опека, док су зидови имали шупље керамичке цеви да би пропуштале топао ваздух. Из ложишта су истовремено загревани и под и зидови као и вода у зиданом бојлеру изнад, са спољашње стране грађевине. Врела вода је кроз купатило спровођена оловним цевима, док су за одвод коришћене керамичке цеви и зидани канали.

Макета купатила

Током ископавања, пре пола столећа, пронађени су бројни делови керамичких и стаклених судова, накита, разни предмети за употребу. И једна остава новца, похрањена око 245/246. године која је вероватно била део уштеђевине неког мештанина, могуће власника пољског имања. Над рушевинама терми у средишту чачанском подигнута је и гробница која се уводи у 12. век.

‒ О купалишним, хигијенским навикама становништва посредно говоре и покретни налази, козметички и медицински, откривени углавном у касноантичким гробницама – истиче у свом раду Гордана Јеремић из Археолошког института у Београду.

Покровитељи овог ученог скупа који нас враћа у прастаро доба били су Министарство културе државе Србије и град Чачак, а директор Народног музеја у овом граду, Делфина Рајић, наглашава:

‒ Те, сада и нама већ давне 1970. године, пред нашим очима оживело је богато римско наслеђе чачанског краја и на тај начин сваком намернику издалека можемо да покажемо ко смо и шта смо.

Коментари3
8e1c4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan
Novinar Otasevic je precutao ono sto mi Cacani pamtimo iz vremena kada su pronadjene terme prilikom gradnje lucne zgrade . Tada su radnici na sveze otkopan lokalitet bacali gradjevinski materijal , malter i katran smatrajuci to mesto najpodesnijim za otpad. I tako zapusten lokalitet je 30 godina bio bez ikakve posebne zastite,, natkrovljavanja i daljeg konzerviranja. Eto i to je deo te price.
Simonida
Da je sreće da ovo nasleđe umemo da cenimo. Toliko mala, toliko bogata država, ova naša Srbija. A toliko je blate, ponižavaju...A mi se nje stidimo...Baš tužno....
Ucenuk
... a profesori recitatori do skoro nas ucili da je covek nastao od majmuna... Deci se sve pomesalo pa nit cene proslost a sadasnjosti se stide. Mislim ja ipak da smo dobri profesoka u kakvoj smo drzavi odrastali gde je jedan mislio a drugi kao papagaj ponavljao.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља