уторак, 13.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 16.11.2020. у 21:33 Љиљана Петровић

Ми смо телевизијанци

Баронијан је презиме за које су, ваљда, сви у Србији чули. Некако лако пада у очи, а прилика за то је било небројено. Варткес Баронијан био је човек телевизије од њеног првог дана. Чак и нешто раније, још 1957. нашао се у тиму у „експрименталној фази”. Био је музички уредник и композитор озбиљне музике, и више од две деценије на Факултету драмских уметности предавао је предмет „музика као примењена уметност”
Марија Баронијан Шашић и Бранко Станковић (Фотографије Никола Ристић)

За „ТВ ревију” говори његова ћерка, монтажер Марија Баронијан Шашић.

И супруга Вера је више од тридесет година радила у ТВ Београд, од 2001. године је у пензији. Њена танана монтажерска решења хвалили су многи. Када су им деца стасала, ћерка Марија је наследила мајку, а син Вартан кренуо очевим стопама и свирао више од десет година виолончело у Симфонијском оркестру РТС-а. Они су прави Телевизијанци.

За све Баронијане посебно место у Варткесовом стваралаштву заузима песма „Востани Сербије” у ТВ драми „Јастук гроба мог”, која је због своје лепоте и снаге била претендент на химну Србије.

Данас у РТС-у једино ради ћерка Марија. У фебруару је, поводом осамнаестог рођендана „Квадратуре круга”, од екипе најнаграђиваније РТС-ове ауторске емисије, добила посебну повељу у знак захвалности. Само прву није монтирала, све остале су прошле кроз њене руке.

– У нашем послу најбитнији је тимски рад. Никада никога нисам прескочила, свакога човека сам поштовала. Један човек не може све. Ми смо једна мала уиграна екипа, сложна као породица. Признајем, овај мали знак пажње ми значи. Прећутно сам то осећала. Монтажери су специфични људи, дају много, некад и изнад својих способности и снага, жртвују се, али нажалост, не буду у довољној мери награђивани. Јако сам се обрадовала овом прузнању-захвалници. Минулих осамнаест година, Бранко Станковић се трудио да „Квадратура” има сопствени телевизијски израз, специфичан, у коме ће и слика и реч имати своје место... подједнако му је важна и реч и слика. Овде увек нешто штима, и саговорницима и гледаоцима – прича Марија Баронијан Шашић.

На тренутак је заћутала пребирући, вероватно, по успоменама... Нама је пажњу привукао портрет чувеног Барона, како су наденули име Варткесу у Телевизији. Марија доста личи на свог оца.

– Отац је умро у 59. години, прерано нас је напустио. Била сам друга година гимназије. Моје другарице и другови су имали своје идоле међу музичким и филмским звездама а мој идол је отац. Њему сам бескрајно веровала. Сећам се да сам желела да студирам психологију или историју уметности, али сам после једног разговора с њим променила мишљење и уписала филмски и телевизијску монтажу. „Кћери моја, историја уметноси је лепа, али то је нешто што сваки човек треба да има у свом образовању. То је начин живота”, говорио је. „Психологија је нешто друго, тога имаш у међуљудским односима, и с тим ћеш се свакодневно сусретати, поготово у професионалној каријери. Када се запослиш, саветујем ти, колико год можеш гледај да ,прикочиш’, не реагуј ни позитивно ни негативно на поступке својих колега. Никад не знаш да ли ћеш се разочарати или покајати. Изброј до десет пре него што нешто урадиш. ”

Рад на филму Петра Лаловића

Дипломски рад (на тему „Џез на филму”) посветила је свом оцу, јако је волео џез, каже. Њен први филм је „Птице које не полете”, била је асистент професору Јелени Ђокић. Вели да је овај филм био њена срећа и несрећа. Требало је да прегледа све материјале које је снимио редитељ Петар Лаловић и извади кадар који ће да иде у пасовање негатива, а ако не уђе да све то врати назад.

– То је био сизифовски посао који ме је научио шта значи радити. Захвална сам и Лаловићу и својој професорки што су ме узели као студента да радим на таком великом пројекту. Сећам се прослављени редитељ је заказао пројекцију ујутру у девет сати па сам морала убрзано да радим. Преспавала сам ту ноћ на Дунаву, на две столице. Радила сам и на Лекићевом „Повратку лопова” као асистент и Ђорђевићевом „Тангу... ” a Велиновићеву комедију „Волим те највише на свету” потписујем као монтажер.

Марија Баронијан Шашић

Од „госта” у ТВ Београд постала је „домаћин”. Радила је хонорарно четири године, а запослила се 1997. године. Сећа се своје прве емисије –

 „Деци Кобеа с љубављу” о катастрофалном земљотресу у Јапану, радила ју је у јеку припрема за дипломски испит на факултету. Па прве емисије „Ипак се окреће”, са којом је положила испит као монтажер „Велике телевизије”. Данас, када на малом екрану види своје прве радове, за неке помисли: „Јао, да ли је могуће да сам мислила да је то било добро решење”.

– То је сасвим нормалан след. Људи напредују и усавршавају се. Једино радом можемо да се усавршавамо.

У једном тренутку је радила и за Информативни програм који тражи брзог, прецизног и вичног монтажера, наглашава, а она више воли да се не експонира, воли стваралачку слободу и тишину „између четири зида”. Воли документарне ТВ записе да обликује.

– Ђаба вам техника ако немате у глави – прикључује се разговору њена мајка Вера. – Ако немате идеју, не можете ништа да урадите. Данашња технологија убрзава процес, али без идеје нема те ништа.

Марију фасцинира звук на филму. Диви се колегама који раде у тонској обради. Дешава се да понешто у монтажи не чује. Када снимак пошаље у Кошутњаку, ти вешти „момци” оживе причу тако да изгледа као да је друга емисија.

– Телевизија је од рођења моја друга кућа. За њу ме не веже новац, то сигурно не. Нека магија постоји, која ме просто држи. Мој супруг Милан Шашић, који ради у техничкој служби, често у шали када га питају где ради каже: На телевизији. На којој? Па, постоји једна телевизија, где се ствара програм. РТС може да изнесе и серија и филмове и... Сваког понедељак је била нова драма, докуменатрни програм, довољно је само серију да приказује.

Објашњава да док ради „Квадратуру круга” мора да има емотивну дистанцу. Понавља да је почела да ради несрећних деведесетих година у телевизији и да сваки пут када се у оквиру ове емисије репризира епизода о сарајевском Ромеу и Јулији и њиховом страдању на мосту, буде јој тешко. Та слика, где настрадали Србин Бошко и Муслиманка Адмира загрљени леже на сарајевском мосту, обишла је свет.

– Рат је бесмислен!

Вартан, Ани, Лав...

Поново причамо о породици... Брату Вартану, који је наследио оца и има слуха за музику, помагала је на споту за композицију „Киша”, која се данас често емитује у музичким „паузама”.

– Вартан је једно време имао свој квартет. Чули смо се синоћ. Он тренуто живи у Женеви са супругом Ханом (иначе ћерком драматурга Филипа Давида), са којом има ћерку Ани и сина Лава. Тамо их је посао одвео. Напустио је Симфонијски оркестара РТС-а. Држи часове музике. И Ани и Лав су талентована деца. Лав има таленат за музику а Ани је невероватна. Сетила сам се пријемног испита за монтажу и фото приче од десет слика. Поређала сам папире на поду и предложила Ани, с којом сам претходно гледала филм „е-Ти-ванземаљац”, да се играмо. „Ани, да ли би могла на папиру да ми у сликама испричаш причу од почетка до краја који смо гледале. Имала је само четири године...

Пуриша им свирао...

Нашој саговорници је рад на филму „Танго је тужна мисао која се плеше” Пурише Ђорђевића остао у лепом сећању.

– У једном тренутку Пуриша Ђорђевић желео је да види какво ћу решење да пронађем. Ишао је дугачак кадар у коме Ана Софреновић прелази преко пољане, то је трајало и трајало, он је то видео и рекао ми: „Исеци на пола”. „Како на пола?”, била сам изненађена. А шта би ти урадила? „Имате правило светог троства. Ако урадите једном биће као грешка, ако урадите три пута онда ће се видети да је то намерно урађено”, рекох. Узвикнио је: Види, мала размишља! Брзо се окренуо, узео своју усну хармонику и почео да свира мајци и мени задовољно. Мајка је била монтажер, а ја њен асистент – каже Марија Баронијан Шашић.

У фебруару је, поводом осамнаестог рођендана „Квадратуре круга”, од екипе најнаграђиваније РТС-ове ауторске емисије, Марија Баронијан Шашић добила посебну повељу у знак захвалности. Само прву није монтирала, све остале су прошле кроз њене руке.

Коментари0
eb44e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља