Када возач два пута узастопно прође кроз црвено светло, то је већ довољно да буде осуђен за насилничку вожњу, али када уз то начини још низ тешких саобраћајних прекршаја, онда је једино могуће изрећи максималне казне које предвиђа Закон о безбедности саобраћаја на путевима.

Триста хиљада динара, 240 сати рада у јавном интересу, 25 казнених поена, 12 месеци забране управљања моторним возилом и одузимање возачке дозволе – све ове казне сносиће младић стар 21 годину, који је у четвртак возио 167 километара на сат у Новом Београду, у стању тешке алкохолисаности (1,33 промила) и под дејством наркотика. Када је полиција покушала да га заустави, искључио се са главне саобраћајнице и два пута прошао кроз црвено светло.

‒ Оваквом казном младићу је трајно одузета возачка дозвола, а нову може да добије тек када поново положи возачки испит и то после истека годину дана заштитне мерe забране управљања моторним возилом. Новчана казна изречена је у укупном износу за више прекршаја. Законски максимум за један прекршај је 140.000 динара – објасниле су нам судије за прекршаје.

Грађани се питају да ли је у оваквим случајевима ипак примеренија казна затвора, будући да је она предвиђена законом алтернативно са радом у јавном интересу, уз новчану казну.

‒ Казна затвора била би највероватније изречена да је дошло до саобраћајне несреће услед насилничке вожње, али срећом до тога није дошло. Треба размишљати у том правцу да ће казна рада у јавном интересу боље превентивно деловати на младе насилне возаче него затвор. Између 30 дана затвора и 30 дана рада, односно 240 сати, боље је у овом случају изабрати рад, како не би дошло до криминалне инфекције у затвору и како би млади преступник освестио своју одговорност за безбедност саобраћаја – кажу правници.

Притом нису мислили на инфекцију вирусом корона, која је актуелна, већ на опасност да они који су се први пут огрешили о закон – буду у затворима изложени утицају превејаних криминалаца и изађу на слободу гори него што су били.

Пре месец дана полиција је зауставила двадесетшестогодишњег возача који је успео да развије брзину од 214 километара на сат, на делу ауто-пута Београд‒Шид где је ограничење брзине 80 километара на сат, а притом није имао положен возачки испит и био је под дејством психоактивних супстанци. Осуђен је такође на казну рада у јавном интересу од 240 сати и новчану казну од 240.000 динара.

Потера полиције за мотористом на Сентандрејском путу у Новом Саду у четвртак завршила се тако што се мотор у пуној брзини закуцао у џип жандармерије, а возач је завршио у болници.

Ове године у Србији било је више случајева насилничке вожње, са готово невероватним количинама алкохола у крви. Свако пијанство са више од два промила алкохола сматра се стањем потпуне алкохолисаности, а управљање возилом у том стању – насилничком вожњом.

Подаци Агенције за безбедност саобраћаја показују да су возачи у таквом стању пијанства током 2019. године у нашој земљи изазвали несреће у којима је 11 људи погинуло. И мања алкохолисаност је веома опасна за безбедност саобраћаја, упозорава Јасмина Милошевић, директорка агенције.

Треба знати да већ од 0,8 промила почиње стадијум високе алкохолисаности, а од 1,1 промила приметно су успорене реакције, нарушени су равнотежа и кретање, долази до оштећења визуелних функција, говор је неразговетан и може доћи до мучнине и повраћања. Са више од 1,6 промила ослабљена су чула и смањена је свест, отежана је моторика, чести су посртање и падање. Закон оваква стања дефинише као тешку и веома тешку алкохолисаност, а следећи стадијум (више од два промила) је потпуно пијанство.

У таквим стањима смањена је способност доношења исправних одлука, а повећани су анксиозност и нестрпљење, па управљање возилом постаје изузетно опасно за све учеснике у саобраћају који се нађу на путу.