уторак, 24.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 17.11.2020. у 18:00 Данијела Давидов-Кесар
КОНЗИЛИЈУМ

„Свирање у грудима” указује на опструктивну болест плућа

Симптоми попут учесталих и дуготрајних напада кашља, са зацењивањем или искашљајем, аларм су за одлазак код лекара
(Фото Ансплеш)

Хронична опструктивна болест плућа (ХОБП) четврти је узрочник смрти у свету, после болести срца, можданог удара и запаљења плућа. Више од половине оболелих од ове болести немају постављену дијагнозу и нису свесни да су болесни. Управо је то био разлог да се установи Светски дан посвећен ХОБП-у, како би се што пре схватила опасност од ове болести. Стотине милиона људи бори се свакодневно са њеним симптомима, али је ХОБП и даље међу болестима које се недовољно дијагностикују.

Др Лидија Ристић (Фото: лична архива)

Како истиче професор др Лидија Ристић, пулмолог и председница Удружења пулмолога Србије, ово удружење као најстарије струковно удружење пулмолога у нашој земљи од 2015. године део је велике породице Европског респираторног друштва које за циљ има бригу о респираторном здрављу грађана ове земље. Посебно у време пандемије ковида 19, ова прогресивна и потенцијално фатална болест савременог човека у сталном је порасту.  Од ње пати више него сваки десети човек на планети. Једна је од ретких болести која у 21. веку има растућу стопу оболевања и смртности. Зашто се то дешава?

– Ово је болест старије животне доби, више болест мушкараца, болест пушача, оних који раде или живе изложени респираторним иритансима, хроничног и прогресивног тока са недовољно карактеристичним симптомима од којих је пре свега присутан кашаљ – објашњава др Ристић.

И у свету, а посебно код нас, оболели се сувише касно обраћају лекару, занемарујући тегобе, приписујући јутарњи кашаљ и искашљај пушачкој навици. Докторка каже да откривање ове болести сувише касно захтева озбиљније лечење, честе посете лекару, дуготрајну примену више лекова. Све то оптерећује, како пацијента, тако и здравствени систем, јер ХОБП води у респираторну инсуфицијенцију, значајно нарушену радну и животну активност. Ова пандемија и загађеност ваздуха који дишемо учинили су да морамо озбиљно да водимо рачуна о томе какво је стање наших плућа.

- Кашаљ је одбрамбени механизам којим се организам, у нормалним околностима, брани и одстрањује удахнуте честице из дисајних путева. Међутим, симптоми попут учесталог и дуготрајног кашаља у нападима, са зацењивањем или искашљајем, који је измењене боје, у превеликој количини или промењене густине, су све аларми за одлазак код лекара. Изабрани лекара обавезно треба да обави преглед грудног коша слушалицама, а по потреби и упућивање пулмологу да се начини спирометрија, испитивање плућних дисајних параметара – истиче др Ристић.

Циљ је да се поред откривања болести у почетној фази подигне и свест грађана о бризи за сопствено здравље. Уколико особа стално кашље, а обично пушачи не придају велики значај том кашљу, треба да се зна да такве особе треба обавезно да престану са узимањем цигарета. Оно што је заједнички симптом већини респираторних обољења јесте нагомилани секрет са кашљем који смета свакој особи, а погодно је тло за развој инфекција. Зато је неопходно водити рачуна о здрављу дисајних путева. Поред астме, често обољење доњих дисајних путева јесте и ХОБП. Споро напредује, али је велики проблем што се те особе лекару јављају тек када имају стално „свирање у грудима” и отежано дисање, не само у напору него и у мировању. То је већ тежи облик болести и мада се стање може поправити и контролисати, настале тегобе често више није могуће исправити.

- Функција плућа дупло брже опада код пацијената са ХОБП-ом, у односу на здраву популацију. Са сваким погоршањем ХОБП-а, плућа су све слабија, а квалитет живота тих пацијената угрожен. Како предупредити ову болест? Важно је заштити и ојачати имуни систем и плућа, која када су ослабљена, бивају подложна разним вирусним и бактеријским инфекцијама. Стога ми лекари саветујемо престанак пушења, редовну примену прописане терапије, физичку активност и узимање довољно воћа и поврћа. Светске смернице за лечење ХОБП-а, саветују примену разних лекова, пумпица, али и н-ацетилцистеина у дужем временском периоду, најмање четири месеца па и дуже – наглашава др Ристић,

Тиме се, наводи наша саговорница, олакшава искашљавање секрета, али он делује и као антиоксиданс, подиже ниво глутатиона – најважнијег борца против штетних, слободних радикала, штити од оксидативног стреса који је битан у самом настанку ХОБП-а,  спречавању егзацербације, и спречавају даља погоршања параметара плућне функције.

– Најновија препорука британских смерница јесте узимање меда и производа од меда као прве линије у борби против кашља. С обзиром да се симптоми ХОБП-а као и осталих респираторних обољења јављају током зимских месеци, а тада су углавном вируси узрочници (подаци говоре чак и у више од 50 одсто случајева), не треба одмах узимати антибиотике. Саветује се подизање имунитета у циљу борбе против вируса, смањења инфекција и то са пречишћеним стандардизованим прополисом и природним витамином Це који доприносе нормалној функцији имунолошог система, поправљајући здравље плућа и читавог организма – појаснила је председница Удружења пулмолога Србије.

Коментари1
6f3d9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pavle
Zasto se u tekstu ne spominje alfa1 antitripsin deficijencija koja je jedan od najcescih temeljnih razloga opstruktivne bolesti pluca? Zasto ne postoji aktivno udruzenje koje bi se bavilo ovom naslednom bolescu? Zasto o navedenom ne postoji vise informacija ili specijalizovani timovi kao u svetu? Hvala unapred na odgovorima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља