субота, 08.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 17.11.2020. у 13:00 О. Јанковић

Дела Милене Павловић Барили у Ковину

„Свет је диван, земље лепе, људи интересантни, али ниједну варош не волим као што Београд волим рано ујутру и нигде ми небо није лепо ноћу као из наше авлије”, писала је сликарка мајци
Life, 1927. (лево), Део поставке у Ковину (Фото: КЦ Ковин)

Ковин – Поводом 111. рођендана Милене Павловић Барили, слике и радови, из комшијског Пожаревца и галерије која носи њено име, у Центру за културу у Ковину, изложени су до 28. новембра. Четрдесетак дела непролазне лепоте, креације, стихови, публикације ‒ део колекције Фондације основане да прикупља обрађује, публикује и приказује јавности Миленино уметничко стваралаштво. Захваљујући чудесном таленту и изузетном сликарском сензибилитету, она заузима значајно место у европској уметности ‒ Волела сам да волим више од уобичајeног, Зато моји снови и нису имали други пут ‒ речи су ове сликарке и песникиње, а тај пут дуг 39 лета, почиње у родном Пожаревцу 1909. године.

Живот кратак и необичан, испуњен сањарењем, радом и неспокојем, обојили су и Београд, Минхен, Лондон, Рим, Париз и на крају, Њујорк. Детињство, па и учење на Уметничкој школи до 1926. године, затим Уметничкој академија у Минхену и деби пред ликовном публиком, децембра 1928. у „Новинарском дому”, у Београду.

Почеци везани за академско учење, за људе и природу који су је окруживали, али и за филмске звезде попут Рудолфа Валентина... Упоредо са сликама, ради и серију модних креација и илустрација, док Mиленино најзначајније уметничко стваралаштво настаје ван граница Србије. Путује широм старог континента, обилази музеје и галерије и излаже...

„Тај период је одликује уношењем симбола и садржаја који ће је сликарски привлачити и касније. Линија постаје доминантан елеменат слика виђених кроз гаму светлих, нежних и софистицираних тонова. Њена стваралачка слобода се није могла зауставити, надахнута надреализмом и метафизичким сликарством на њеним делима мешају се антички и савремени елементи”, напомиње историчарка уметности Виолета Томић, виши кустос Галерије „Милена Павловић Барили”, подсећајући да се дружила са најеминентнијим интелектуалцима свога доба и стекла неопходна искуства у уметничком сазревању.

У италијанском листу „Квадривио” 1934. први пут објављује песме, до 1936. ређају се изложбе у Риму, Паризу, Фиренци, а у сликарству настаје преокрет ‒ цртеж постаје неуочљив, боја преузима његову дотадашњу улогу. Наставља да излаже у најпознатијим римским и париским галеријама, али не запоставља ни земљу у којој је одрасла – са југословенским уметницима тих година колективно излаже у Паризу и Хагу. Уочи Другог светског рата, одлази у Њујорк, у ком је ангажована и на комерцијалном дизајну, пре свега као илустратор најугледнијих модних часописа - „Вога”, „Харперс базара”, „Шарма”, „Гламура” и ради дизајн за „Ревлон” козметику и скице костима за балет „Себастијан”, Ђан Карла Менотија.

‒ Миленина палета је разноврсна и поетски отворена и према слутњи и према спознаји. Тај период карактерише промишљање и вечна потрага за истинитим одговорима о људској бити. На својим сликама попут „Аутопортрета са велом”, показује лепоту линије и чулну уверљивост, која прераста у праву ликовну вредност ‒ наглашава историчарка уметности.

Ради и портрете познатих и крунисаних глава Европе, отварају јој се врата њујоршких галерија, културног живота света, али је срце издаје 6. марта 1945. године. Урна са посмртним остацима пренета је две године касније у Рим, где је и похрањена на гробљу Симитерико акатолико дељи странијери.

Барили је оставила значајан уметнички опус који по жељи родитеља и захваљујући залагању Миодрага Б. Протића, од јуна 1962. године живи на понос народу у Галерији „Милене Павловић Барили” у Пожаревцу. Међу сликама, личним предметима и написима и неколико носталгичних редова писма упућеног мајци... „Знаш мамо, на дну моје душе има један пламичак као кандило које се никад не гаси ‒ увек је живо, трепери, а то је Српство. Свет је диван, земље лепе, људи интересантни, али ниједну варош не волим као што Београд волим рано ујутру и нигде ми небо није лепо ноћу као из наше авлије, ни у Италији, ни у Шпанији, наше је најлепше!”

Коментари0
bb171
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља