четвртак, 26.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 17.11.2020. у 13:00 О. Јанковић

Дела Милене Павловић Барили у Ковину

„Свет је диван, земље лепе, људи интересантни, али ниједну варош не волим као што Београд волим рано ујутру и нигде ми небо није лепо ноћу као из наше авлије”, писала је сликарка мајци
Life, 1927. (лево), Део поставке у Ковину (Фото: КЦ Ковин)

Ковин – Поводом 111. рођендана Милене Павловић Барили, слике и радови, из комшијског Пожаревца и галерије која носи њено име, у Центру за културу у Ковину, изложени су до 28. новембра. Четрдесетак дела непролазне лепоте, креације, стихови, публикације ‒ део колекције Фондације основане да прикупља обрађује, публикује и приказује јавности Миленино уметничко стваралаштво. Захваљујући чудесном таленту и изузетном сликарском сензибилитету, она заузима значајно место у европској уметности ‒ Волела сам да волим више од уобичајeног, Зато моји снови и нису имали други пут ‒ речи су ове сликарке и песникиње, а тај пут дуг 39 лета, почиње у родном Пожаревцу 1909. године.

Живот кратак и необичан, испуњен сањарењем, радом и неспокојем, обојили су и Београд, Минхен, Лондон, Рим, Париз и на крају, Њујорк. Детињство, па и учење на Уметничкој школи до 1926. године, затим Уметничкој академија у Минхену и деби пред ликовном публиком, децембра 1928. у „Новинарском дому”, у Београду.

Почеци везани за академско учење, за људе и природу који су је окруживали, али и за филмске звезде попут Рудолфа Валентина... Упоредо са сликама, ради и серију модних креација и илустрација, док Mиленино најзначајније уметничко стваралаштво настаје ван граница Србије. Путује широм старог континента, обилази музеје и галерије и излаже...

„Тај период је одликује уношењем симбола и садржаја који ће је сликарски привлачити и касније. Линија постаје доминантан елеменат слика виђених кроз гаму светлих, нежних и софистицираних тонова. Њена стваралачка слобода се није могла зауставити, надахнута надреализмом и метафизичким сликарством на њеним делима мешају се антички и савремени елементи”, напомиње историчарка уметности Виолета Томић, виши кустос Галерије „Милена Павловић Барили”, подсећајући да се дружила са најеминентнијим интелектуалцима свога доба и стекла неопходна искуства у уметничком сазревању.

У италијанском листу „Квадривио” 1934. први пут објављује песме, до 1936. ређају се изложбе у Риму, Паризу, Фиренци, а у сликарству настаје преокрет ‒ цртеж постаје неуочљив, боја преузима његову дотадашњу улогу. Наставља да излаже у најпознатијим римским и париским галеријама, али не запоставља ни земљу у којој је одрасла – са југословенским уметницима тих година колективно излаже у Паризу и Хагу. Уочи Другог светског рата, одлази у Њујорк, у ком је ангажована и на комерцијалном дизајну, пре свега као илустратор најугледнијих модних часописа - „Вога”, „Харперс базара”, „Шарма”, „Гламура” и ради дизајн за „Ревлон” козметику и скице костима за балет „Себастијан”, Ђан Карла Менотија.

‒ Миленина палета је разноврсна и поетски отворена и према слутњи и према спознаји. Тај период карактерише промишљање и вечна потрага за истинитим одговорима о људској бити. На својим сликама попут „Аутопортрета са велом”, показује лепоту линије и чулну уверљивост, која прераста у праву ликовну вредност ‒ наглашава историчарка уметности.

Ради и портрете познатих и крунисаних глава Европе, отварају јој се врата њујоршких галерија, културног живота света, али је срце издаје 6. марта 1945. године. Урна са посмртним остацима пренета је две године касније у Рим, где је и похрањена на гробљу Симитерико акатолико дељи странијери.

Барили је оставила значајан уметнички опус који по жељи родитеља и захваљујући залагању Миодрага Б. Протића, од јуна 1962. године живи на понос народу у Галерији „Милене Павловић Барили” у Пожаревцу. Међу сликама, личним предметима и написима и неколико носталгичних редова писма упућеног мајци... „Знаш мамо, на дну моје душе има један пламичак као кандило које се никад не гаси ‒ увек је живо, трепери, а то је Српство. Свет је диван, земље лепе, људи интересантни, али ниједну варош не волим као што Београд волим рано ујутру и нигде ми небо није лепо ноћу као из наше авлије, ни у Италији, ни у Шпанији, наше је најлепше!”

Коментари0
36b72
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља