четвртак, 26.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 17.11.2020. у 20:15 Борка Голубовић-Требјешанин

Позориште је слобода

Често приступам режији другачије од онога како су нас учили на факултету, каже редитељ Југ Ђорђевић који режира „Кишне капи на врелом камењу” у БДП-у
Југ Ђорђевић (Фото: Бојана Јањић)

Југ Ђорђевић, предвоник генерације младих редитеља, на новом је сценском искушењу. У Београдском драмског позоришту режира комад „Кишне капи на врелом камењу” Рајнера Вернера Фасбиндера, премијера се очекује крајем новембра. Превод потписује Јелена Костић Томовић, драматург је Тијана Грумић, сценограф Андреја Рондовић, костимограф Велимирка Дамјановић, композитор Јулија Ђорђевић, сценски покрет ради Дамјан Кецојевић. У глумачкој екипи су: Павле Пекић, Љубинка Кларић, Ива Илинчић и Александар Вучковић.

– Агата Шварц у часопису „Писмо” из 1987. у Фасбиндеровој биографији пише о овом комаду као о некој врсти ране верзије драме „Горке сузе Петре фон Кантˮ, док Маријан Бобинац у предговору књиге „Рајнер Вернер Фасбиндер – Анархија у Баварској” наводи да је то вероватно најранији Фасбиндеров комад, у коме постоје аутобиографски мотиви проткани кроз лик младог Франца, јер је он ово дело написао са само 20 година – прича за „Политику”, Југ Ђорђевић и додаје:

– Не сматрам да је ово један од Фасбиндерових комплекснијих комада већ да се у њему антиципира оно што ће касније током свог кратког живота аутор постати и по чему ћемо га памтити. Оно што је мене подстакло да се позабавим овим предлошком јесте потреба да преиспитамо стање у којем се позориште као институција тренутно налази.

Фасбиндер у овом делу пропитује питањe идентитета на свим нивоима: друштвеном, сексуалном, идентитету у оквиру заједнице као што је брак или веза. Шта се догоди када се помешају сви ти идентитети? О томе до каквих спознаја су дошли, истрајавајући на овом комплексном односу на пробама у БДП-у, Ђорђевић вели:

– Још трагамо за одговорима. Оно што нас тренутно окупира на пробама јесте питање шта је идентитет у представљачком смислу. На трагу тога је и концепт целе представе.

Даровити Југ Ђорђевић каријеру у почео родном Врању, у тамошњем позоришту „Бора Станковић”. Дипломирао је позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Душана Петровића и Николе Јевтића. Његова дебитантска представа „Кеплер 452-Бˮ била је део програма 63. Стеријиног позорја, коју је радио са свега 24 године. Током студија сарађивао је са двојицом запажених редитеља: Милошем Лолићем, на комаду „Марија Стјуартˮ, и Јернејем Лоренцијем у представи „Царство небескоˮ.

– Лолић и Лоренци имају своје препознатљиве поетике које су признате у европским круговима. Од Милоша сам можда највише научио о самом занату позоришне режије, о свим детаљима који чине целину, о којима није било приче на факултету, док је са Јернејем било уживање гледати како он компонује један позоришни чин. Од обојице сам научио колико је третман публике важан, и да је позориште слобода. Имати неког као што су Милош и Јернеј у свом професионалном одрастању је непроцењиво, и неминовно утиче на даљи ток развоја личне редитељске поетике – каже наш саговорник.

Ђорђевићево читање Станковићеве „Нечисте крвиˮ са седам глумица у улози Софке у различитим фазама њеног сазревања освојило је бројне награде на фестивалима, али и наклоност публике. Ево, зашто се одлучио за овакво читање Софке:

– Када би неко сазнао да радимо„Нечисту крвˮ, прво питање је било која глумица игра Софку. То је искрено почело да ме до те мере интригира да сам схватио да је подела Софке главни редитељски поступак. А онда је дошла драматизацијаТијане Грумић, из које је потпуно органски произлазило да се сама Софка мења после појединих догађаја који одређују њену судбину. И тако је она стара: какав ти је карактер таква ти је судбина, у нашој представи добила буквално значење. На мени је било само да то преточим у сценски рукопис, и тако је настало седам Софки – објашњава редитељ.

Бављење позориштем у Србији, како је једном изјавио Југ Ђорђевић, подразумева разне компромисе. На шта је тиме хтео да укаже, будући да више припада струји која крши правила и смишља нова?

– У неком од ранијих интервјуа сам говорио о томе да је бавити се позориштем у оваквом окружењу заправо токсично и опасно, поготову за младе ствараоце. Јер од тренутка идејне замисли до реализације приморани сте да направите толико компромиса да на крају резултат често није репрезент онога што вас као ствараоца заправо издваја. Искрено, не сећам се шта сам тачно мислио када сам то изговорио, вероватно сам се реферисао на то да често приступам режији другачије од онога како су нас на факултету учили.

Коментари0
df3b9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља