понедељак, 08.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 17.11.2020. у 16:50 Никола Дражовић
ЕКСКЛУЗИВНО

Позив на буђење

У ексклузивном разговору за Политикину „ТВ Ревију” четири храбра „Ловца на вирусе” - епидемиолог и еколог Кристофер Голден, зоолог и стручњак за слепе мишеве др Кендра Фелпс, ветеринар и еколог др Џим Дезмонд и дописник телевизије Еј-Би-Си Њуз Џејмс Логан, откриће нам како изгледа рат против короне
Кристофер Голден (Промотивне фотографије)

Појам вирус одавно нам је познат – из живота, литературе или захваљујући седмој уметности и свим злослутним постапокалиптичним сценаријима који већ деценијама на великом платну и малом екрану успешно сахрањују човечанство. Многи од нас прележали су различите врсте вируса, али цела планета страхује од оног који има префикс – смртоносан. Човечанство је заокупљено тренутном епидемијом коронавируса, који у поједним случајевима има фаталне последице, а о ком научници знају веома мало. Упркос свему, искуство је показало да људи не размишљају превише о томе шта је следеће што би могло да задеси свет, већ се баве оним „пожаром” који тренутно хара. Они који се налазе на првим линијама научне борбе свесни су да ће најгоре тек доћи. Широм света, научници покушавају да спрече катастрофу, а њихови напори представљају најважнији научни подухват читаве једне генерације.

Документарац „Ловци на вирусе“ приказаће нам застрашујуће приче храбрих стручњака, чији је циљ да утврде низ догађаја који би могли довести до нове глобалне здравствене кризе.

Људе не покреће разум, већ - страх

Искуство, научно, као и оно из праксе, до сада је показало да се највећи број вируса шири преко слепих мишева. Разлози за то су вишеструки. Пре свега, слепи мишеви су, веровали или не, међу најбројнијим животињским врстама на планети. Живе у близини људских станишта, често и у самим градовима. Имају прилично снажан имуни систем који им омогућава да бројне смртоносне вирусе које носе у себи – и не осете. Што није случај са човеком. Проучавањем слепих мишева и феноменом транзиције вируса са ових животиња на човека, др Кендра Фелсп бави се готово две деценије.

- Када дође до пандемије, то је тренутак када је „вода већ прелила брану”. Нема много тога што можете да урадите, изузев превенције даљег ширења болести, едукације становништа о мерама заштите и надања да ћете свему ускоро видети крај. Наш рад, међутим, није фокусиран на борбу са вирусом током пандемија. Ми смо задужени за предупређивање тих трагичних сценарија и проналажење начина да до њих не дође – поручује докторка Фелпс, која се током већег дела године налази на терену, где открива како би људи могли да промене своје понашање према екосистему са циљем спречавања такозваног „преливања” вируса у пандемију.

- Иако би се рекло да смо током миленијума еволуције напредовали и развили се у супериорну врсту, људска примарна реакција на сваку кризну ситуацију и даље је страх. Страх произилиази из незнања, а тога је на Земљи превише. Својим понашањем и животним навикама људи су дубоко зашли у природно окружење очекујући да ће становници тог система да се повуку и нестану. Међутим, природа је ту много дуже од нас. Животиње које је настањују су много боље од нас научиле да се прилагођавају променама. У односу на њих наш закон је сила, а њихов у односу на нас – адаптација. Оно чега људи морају да буду свесни јесте да је Ковид 19 само један од милион вируса који нас вребају из те природе и који само чекају тренутак када ће се „прелити”. Наше знање о корони је минимално, а истражујемо је веома дуго. Можете ли замислити колики су наши ресурси за борбу против свих осталих о којима не знамо ништа – закључује др Кендра Фелпс, истичући да је најпотреснија ствар на коју је наишла у сваком делу планете где се бавила истраживачким радом лакоћа којом се људи решавају да уместо разумевања проблема, прибегну истребљивању онога што они сматрају његовим узроком. Тако су у Азији, поручује она, спаљене стотине хиљада слепих мишева, а у Холандији и Шпанији, рецимо, на погубљење чека хиљаде куна – претходно заточених како би се људи „послужили” њиховим крзном.

Лична (не)одговорност као лек и казна

О суровости света у ком живимо, и којим господаримо попут газда неког ранча, говори и др Џим Дезмонд.  Он тренутно са супругом и псом живи у источној Африци, где ради на заштити угрожених врста и као ветеринар-консултант помаже бројним организацијама у очувању природне срдине. Његов допринос документарцу „Ловци на вирусе” огледао се у изучавању начина преноса вируса са животиња на људе у свакодневној трговини и употреби производа животињског порекла широм света.

- Упркос томе што је огроман, наш свет због трговине и развоја технологије постао је један велики гигаполис у ком смо сви међусобно прве компије. Тако, оно што се догађа у Африци или Азији већ сутра је на нашем прагу, и обрнуто. Боравећи у Либерији, где сам се бавио теренским истраживањем за овај документарац дошао сам до закључка да ширењу заразе највише доприносе сами људи. На пијацама у градовима Либерије најзаступљеније намирнице су оне које долазе из дивљине. То је месо животиња које није прошло никаква тестирања и потенцијална је вирусна бомба и иницијална каписла сваке следеће пандемије – поручује доктор Дезмонд, ког је посао својевремено довео и у Србију.

- На позив једне еколошке организације дошао сам да радим на збрињавању паса луталица, а имали смо прилику и да збринемо неке угрожене врсте вукова. Тада сам боље упознао Србију и одушевио се њеним лепотама. Београд је предиван град, уживали смо у гостољубивости вашег народа, и морам признати – једној од најбољих кухиња које сам пробао – открива нам овај „Ловац на вирусе”.

Његов колега, епидемиолог и еколог др Кристофер Голден, такође и члан друштва National Geographic, имао је  задатак да открије шта повезује културу, болести и природно окружење не би ли установио шаблон по којем долази до пандемија. Голден је био и један од покретача овог пројекта, а у разговору за „ТВ ревију” поделио је са нашим читаоцима и шта му је био најснажнији утисак током снимања.

- Истраживачким радом на пољу екологије и епидемиологије бавим се две деценије. На неки начин, мој цео живот посвећен је раду на томе да људи никада не буду изложени дејству бројних вируса који су свуда око нас. Нажалост, планета се убрзава и пандемије попут ове са короном наша су будућност. У мојим проучавањима највише се бавим утицајем глобалних еколошких промена и начином на које оне утичу на здравље људи. Током последњих деценија видимо да су епидемиолошке „експлозије” све чешће, а разлог томе није у природи јер је она ту око нас и све што чини јесте то да постоји. Ако пред вама имате буктињу, а ви је се не плашите већ свесно гурате у њу руку, логика је јасна – бићете опечени – закључује Голден, а на наше питање: „Да ли смо сведоци смака света из филмова и серија које су тако често на репертоару гледалаца у последње време”, он одговара са нешто више оптимизма – „Не, ово је само позив на буђење“.

Џејмс Лонгман

Нису вируси ти који убијају људе, већ одсуство свести

Са тим се слаже и Џејмс Лонгман, дописник телевизије Еј-Би-Си Њуз, који је захваљујући „Ловцима на вирусе” из прве руке видео како Ковид 19 разара светску заједницу, те је своје богато искуство у истраживачком новинарству овенчано са три номинације за награду „Еми“ у категорији информативно-документарног извештавања, употребио да дође до одговора на горућа питања јавности.

- Најснажнији утисак током рада на филму пре свега био је тај да се ми налазимо на терену док цео свет стоји. Била је то потпуно измењена стварност и помало потресно искуство из угла обичног човека који је њен део. Као новинар, међутим, имао сам задатак да сва открића до којих су научници дошли својим радом, а која су кључна у борби против овог и сваког наредног вируса, гледаоцима саопштим нормалним свакодневним језиком. Улога медија у ситуацијама налик овој које су нас задесиле у марту 2020. јесте информативна и едукативна. Задатак новинара је да знање експерата упросте и пренесу обичном становништву како би постало свесно ризика и покушало да се заштити. Ипак, одговорност је увек на крају индивуидуална. Нису вируси ти који убијају људе, већ присуство или одсуство свести о опасности и ризику времена у ком живимо. Следећи ту логику, могло би се рећи да смо планета самоубица, и само од нас зависи хоће ли пандемије бити наше ново сутра – сматра Лонгман додавши да никада није очекивао да ће серија „Окружен мртвима” чији наставак очекују милиони гледалаца широм света на каналу Фокс, постати наша стварност.

- Хиљаду пута су ми током рада на овом филму пале на памет сцене из те серије, као и из филма „28 дана после”. Две најупечатљивије слике коју ћу понети са снимања јесте тренутак када смо се прошетали трговима потпуно празне Атине, као и када смо потпуно сами посматрали легендарни залазак Сунца на Санторинију који обично са падина овог острва посматрају хиљаде туриста. Ако бих некада замишљао како изгледа апокалипса – то би биле те две слике.

Коментари0
5d2aa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља