среда, 20.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 17.11.2020. у 20:08 Тања Вујић

Нови глобални привредни поредак на Пацифику

Кина, Јапан, Јужна Кореја, Аустралија и још 11 држава региона, формирале највећи трговински блок на свету
Премијер Аустралије после потписивања споразума (Фото EPA-EFE/Lukas Coch)

Заједничко тржиште 2,2 милијарде људи, са трећином глобалног БДП-а, и производњом збирно вредном 26,2 билиона америчких долара годишње. То је профил највећег глобалног трговинског блока у историји, основаног протеклог викенда у Ханоју (Вијетнам) на маргинама он-лајн самита десеточлане групације азијско-пацифичких држава (АСЕАН). Бројнији и трговински јачи од ЕУ и америчко-мексичко-канадског блока USMCA, новопостигнути Споразум о Свеобухватном регионалном економском партнерству (РЦЕП) обухвата 15 држава, међу њима по први пут заједно у истом трговинском удружењу Кину и Јапан, иначе другу и трећу економију света.  Уз ове мегаисточноазијске привреде саставу РЦЕП-а придружили су се и: Јужна Кореја, Аустралија, Нови Зеланд, Индонезија, Тајланд, Сингапур, Малезија, Филипини, Вијетнам, Брунеј, Камбоџа, Мијанмар и Лаос. У међувремену, позивница САД на супротној страни Пацифика да се прикључи РЦЕП-у није послата, док су оснивачи новог блока оставили отворена врата Индији, да се прикључи, ако се предомисли.

Наиме, нови трговински савез на Пацифику резултат је осмогодишњих преговора започетих на иницијативу Кине, у јеку највеће глобалне финансијске кризе од Другог светског рата. У то време, 2012. године са супротне стране Пацифика, администрација Барака Обаме, увелико је са партнерима у источној Азији водила преговоре о Транспацифичком привредном партнерству (ТПП), на које Кина није била позвана.  Пет година касније, Доналд Трамп је повукао Америку из ТПП преговора,  да би потом покренуо царинско-трговински рат са Кином. Што се Индије тиче, Њу Делхи је 2019. дигао руке од учешћа у РЦЕП-у, због стрепње да се  Кина спрема да економски прогута комшилук.

Било како било, кинески премијер Ли Кеђијанг оценио је РЦЕП као „прекретницу у регионалној сарадњи источне Азије, и истовремено, победу мултилатерализма и слободне трговине”. Јапански премијер Јошихиде Суга потврдио је подршку Токија „ ширењу слободне и фер економске зоне, укључујући могућност повратка Индије споразуму” као и „ наду да ће се новом блоку придружити и друге државе” без даљих прецизирања.

Иначе, према договору у Ханоју, потписнице РЦЕП-а би у следеће две године требало да ратификују споразум чије су окоснице: прогресивно снижавање царина у следећих 10 година, успостављање јединствених трговинских правила међу чланством, јачање инвестиција, е-трговине, сарадњу у развоју телекомуникација и заштити ауторских права. РЦЕП се истовремено не дотиче заштите човекове средине, а ни обједињене регулативе заштите радника.

Западни посматрачи скептични су према укупном трговинском досегу постигнутог споразума, посебно зато што су царине међу чланицама АСЕАН-а већ ионако „на нули”. Ипак, новоотворени простор за међусобну трговинску сарадњу Кине, Јапана и Јужне Кореје (које сада воде низ разноврсних спорова), у лондонском Ситију, оцењује се као отварање ка могућим  „новим ветровима” у источној Азији.

„Дипломатска порука РЦЕП-а може бити једнако значајна као и економска – то је хит за Кину”, истичу на лондонској берзи.

Са друге стране, поједине чланице новог пацифичког трговинског блока у РЦЕП-у виде шансу за поправљање економских односа са Кином. Посебно Аустралија, која је пролетос затражила међународну истрагу о пореклу вируса корона, након чега је између Канбере и Пекинга дошло до озбиљног затезања трговинских односа. „ На Кини је сада да покаже спремност за дијалог”, нагласио је аустралијски министар трговине Сајмон Бирмингем.

Колико је глобална преговарачка позиција Пекинга ојачана са РЦЕП-ом, могло би бити јасније колико данас на 12. самиту БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република), чији је домаћин Москва. Односи Кине са Индијом (у светлу најновијих пограничних сукоба на Хималајима) и Бразилом (откако је председник Болсонаро одбио кинеску вакцину против короне и забранио ширење „ Хуавеија”) већ неко време су деликатни.

Какав је значај БРИКС-а данас, и хоће ли примити још неке земље у своје редове (Нигерија, Египат, Аргентина, Мексико, Малезија... спомињу се као кандидати)? Да ли би БРИКС – ако се одржи–могао  успоставити алијансу са РЦЕП-ом, показаће време. У међувремену, нове глобалне интеграције у постковид епохи: од здруживања људских ресурса до збијања редова око заједничке безбедности теме су овонедељних окупљања групације за Азијско-пацифичку економску сарадњу у Малезији, као  и Самита Г 20 у Саудијској Арабији.

Запад је у овој арени, упадљиво скрајнут.

Коментари8
fcc25
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko
Dozivesmo i da vidimo Kinu i Japan u istom timu. Ako im se pridruzi Indija i imajuci u vidu sve vecu prisutnost Kine u Pakistanu i Iranu, takodje u Africi, mozemo da zakljucimo da se hegemonija SAD polako zavrsava.
Дипломирани политиколог
Исто ово су могли врло елегантно да испеглају Американци, да Трамп није био опседнут укидањем Обаминих тековина.
EU zablude
U tom svetlu, insistiranje NATO i USA na stalnom sukobu EU - Rusija, umesto ekonomske unije, pokazuje da je EU iznutra kontrolisana od strane USA/NATO struktura protivno interesima evrope u celini. Bregzit je ogolio ove činjenice.
tja
Kad vec viditite da NATO i USA insisiriaju na sukobu sa Rusijom, kako objasnjavate ove cinjenice: (1) Rusija napada Gruziju i otima joj dobar deo teritorije. (2) Rusija otima Krim od Ukrajine. (3) Rusija organizuje pobunu u Ukrajini i otima joj njene istocne zemlje. Nato predvidja da ako popusti Rusiji da ce Rusija oteti celu Ukrajinu, Poljsku i Balticke zemlje koje su bile deo SSSR-a. Ko je tu agresor a ko se samo brani?
Đorđe
Sad mi je jasno zašto svaka vlast u Srbiji beži sve više od EU. :)
Srba Topalski
Kada je Pretsednik Obama organizovao "Trans-Pacific Partnership" America je bila deo ovog jednog od najvecih ili cak najveceg trgovinskog sporazuma. Pretsednik Trump je ponistio ovaj sporazum postoje Obama bio organizator. Sada je Kina preuzela ulogu Amerike i nov sporazum je potpisan. "Zahvaljuci" osvetoljubivoj politici Trampa prema Obami America nema nikakvog ucesca.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља