четвртак, 26.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 17.11.2020. у 21:00 Ивана Албуновић

Поново расте увоз меса у Србију

Добавља се углавном за прераду, и то из ЕУ, где су цене свињског меса пале због афричке куге и блокаде немачког пласмана у Кину
(Фото EPA/Olivier Hoslet)

Остварују се прогнозе аналитичара да ће 2020. бити година пада светске тражње за месом, и то први пут после много деценија. Још средином године процене су показивале да ће у свету због пандемије потрошња меса пасти за три одсто по становнику.

Већ сада су доказ томе смањени профити индустрије, али и пад производње сточне хране, док ћемо на коначне резултате о утицају вируса корона на јеловнике морати да сачекамо крај године и свођење статистичких података о потрошњи.

Европска федерација произвођача сточне хране (ФЕФАЦ) објавила је недавно да ће смањити производњу крмних смеша у Европској унији за 2,2 одсто због ширења болести животиња, вируса корона и промена у потражњи за животињским производима. То ће се, кажу, догодити због пада тражње за скупљим категоријама меса, па чак и млечним производима, јер су сточари смањили употребу смеша како би редуковали производњу млека, али и успорили раст и тов животиња, преноси „Агроклуб”. Због затварања угоститељских објеката пад тражње на светском нивоу највише је угрозио говедарство, што је случај и у Србији, и ту ће смањење производње хране бити 2,9 одсто. Свињарство је нешто мање угрожено јер се у овом сектору очекује пад од 1,1 одсто, а узрок смањења производње хране јесте ширење афричке куге свиња и одлуке Кине да блокира увоз свињетине из Немачке.

Узгајивачи предвиђају смањење куповине свињског меса, гомилање залиха и пад тражње за животињском храном. Производња хране за живину, после много година раста, смањиће се у 2020. за 2,7 одсто, не само због ковида 19 већ и услед ширење птичјег грипа, који је већ регистрован у 15 европских држава.

Како је за „Политику“ рекао Ненад Будимовић, секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа у Привредној комори Србије (ПКС), потрошња меса у Србији се јесте смањила, али то још није симптоматично. Делом је ово и последица смањеног обима рада у угоститељству. Што се тиче самог становништва, сматра да те промене нису толико велике.

– Индустрија је издржала све јаке ударе у последњих девет месеци. Одржала је производњу и пласман, нисмо имали несташице у радњама. То завређује пажњу. Зато треба схватити њен значај и одржати је да не иде у негативне билансе. Првенствено одржати производњу и не дозволити отпуштања радника у том сектору – каже Будимовић и додаје да је наша производња хране за животиња добра и у производњи и извозу, те да немамо ни велике осцилације у броју грла у последњих годину дана. Међутим, велики изазов је спољнотрговинска размена.

– Оног тренутка када је, због афричке куге свиња, престао извоз свињетине из Немачке у Кину појавио се тржишни вишак у ЕУ и самим тим цена је била нижа. Зато у Србији имамо повећан увоз свињског меса за 10 до 12 одсто у односу на исти период прошле године – истиче наш саговорник.

Према подацима ПКС, укупан извоз меса и месних прерађевина, у првих девет месеци 2020. био је у вредности 67,5 милиона евра, а увоз 116 милиона евра. Због разних околности везаних за пандемију у истом периоду извезли смо свега 570 тона свињетине (или за око милион евра), а увезли за 44,5 милиона евра (16.600 тона), и то највише из Шпаније, Немачке, Холандије...

– То је све веома значајно за нашу индустрију. Смањује се примарна производња. Увози се месо углавном за прераду. Једино смо у плусу када је реч о трајним и полутрајним производима. Али даље увозимо скупље, а извозимо јефтиније производе – објашњава Будимовић.

Он очекује да се уваже неки од предлога који су недавно истакнути на седници одбора Удружења за сточарство Привредне коморе Србије.

Како каже, између осталог потребно је да се максимално активира извоз на далека тржишта, „без обзира колико нам то изгледа апстрактно”.

– Што се ЕУ тиче, да се обнове макар тржишта Италије и Грчке за наш бебибиф. Потребне су и стимулације за извоз, само треба наћи систем и модел, и то аргументовано одбранити – каже наш саговорник.

Како објашњава, то не морају да буду директна плаћања, већ могу да буду олакшице кроз, рецимо, порезе. Закључено је и да треба формирати цену полутке на линији клања по квалитету трупова, по проценту меса јер наши привредници често кажу да увозе зато што нема довољних количина добре робе.

– У сваком случају, треба задржати сточарство у примарној производњи јер ова пандемија је показала да онај ко може да произведе тај ће и опстати – каже Ненад Будимовић.

Коментари7
ff4bb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gradjanin ovdasnji
Svugde se smanjuje potrosnja mesa, pa i kod nas. A mi, tradicionalni izvoznici, povecavamo uvoz. Blago nama.
mr
@ Muradin Rebronja, Постоји Нобелова награда која је додељена за објашњење развоја ћелија канцера, пре око 80 година, па би било смислено да нас заобиђете са својим бесмисленим теоријама. АЈд што немате појма о ћелијама рака, него немате појма ни о протеинима као ни о болестима крвних судова. Натуцате нешто, нешто сте негде чули, али то је таман за дискусију тамо где сте се сетили да сте чули, али не овде.
Muradin Rebronja
Potrošnja mesa, proteina životinjskog porekla i trans masnoca koja prouzrokuje aterosklerozu, odgovornu za sužavanje krvnih sudova se može sprečiti samo eliminisanjem takvih proteina. Pride, proteini životinjskog porekla prouzrokuju mnoge vrste raka jer istovremeno hrane organizam ali i celije raka. Hrana buducnosti je hrana biljnog porekla sa puno voca, povrca, integralnih žitarica, a proteina iz soje, pasulja i drugih mahunarki i pečurki. To vam je ta hrana po Hipokratovom načelu da bude lek.
dipl. agronom
Porazavajuci ili otreznjujuci podatci...?? Pa za vreme sankcija , od strane Austro-Ugarske monarhije , vise se izvozilo...!! A danas , u Srbiji , i cvarci preko 1200 rsd....!!
Dipl. agrar
Svima treba deliti besplatne ćevape! Kriva država! Što nam ne daju besplatne krkanluke?!
Stevan
Pa Na zapadu se sve manje i manje ide u restorane mnogi su i zatvoreni A ljudi su generaciski vec zaboravili da kuvaju Nedavno sam ovde u Americi gldedao na vestima gde je 5 miliona hektara raznog povca bilo jednostavno zaorano uglavnom namenjeno potrebama restorana
Hobby kuvar
Ali kuvanje kod kuće je visoko popularno. TV je prepuna emisija o kuvanju. Mijesiti hljeb sa kvasvem je obnovljeno, a brašno nikada ovoliko nije prodavano. Tako je to u geo Evropi. Na straom kontinentu je život drugačiji nego u Americi. Ovde se svaki ćošak koristi za uzgoj povrća, nema prostranstva kao u Americi, to je gusto naseljeni kontinent.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља