субота, 16.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 18.11.2020. у 11:25

Чак трећина Европљана погрешно верује да се антибиотицима боримо против вируса

„Антимикробни лекови: рукујте пажљиво” – овим апелом се Светска недеља свести о рационалној употреби антимикробних лекова (18 - 24. новембар) уз подршку Светске здравствене организације, обраћа јавности у циљу да се на глобалном нивоу повећа свест о тзв. антимикробној резистенцији (отпорности на лекове који се користе у лечењу инфективних обољења изазваних микроорганизмима попут вируса, бактерија, гљивица и паразита) и промовише правилна употреба ових лекова у терапији.

Овогодишњи Здравствени извештај Штада групе, у оквиру које послује Хемофарм, указује да проблем антимикробне резистенције у смислу отпорности на антибиотике који се користе у лечењу искључиво бактеријских инфекција, забрињава чак 66 одсто Европљана. Од тог броја, 23 одсто Европљана се плаши да се тренутно не инвестира довољно средстава у истраживање, док 43 одсто верује да се антибиотици прописују брзоплето и пречесто.

Фармацеутска компанија Штада и ове године спровела је међународно  истраживање у 12 земаља (међу којима је и Србија) на више од 24.000 испитаника. У оквиру Здравственог извештаја, Штада је испитивала шта људи у Европи мисле о лечењу путем видео камере, обавезној вакцинацији, генетској терапији, конвенционалној медицини, сексу и какав је њихов однос према смрти. Једна од тема које је истраживана била су и сазнања грађана о антибиотицима и њиховом правилном коришћењу у лечењу.

Према подацима до којих је Штада овом приликом дошла, две трећине Европљана нетачно мисли да су антибиотици лек за друге патогене – трећина (32%) мисли да помажу против вируса, петина (21%) верује да се боре против гљивичних инфекција, а четири одсто би чак укључило антибиотике у лечење тумора. Чак пет одсто грађана погрешно верује да антибиотици помажу против свега горе набројаног, док још седам процената њих даје одговор „не знам”. Само 43 одсто Европљана зна да се САМО бактеријске инфекције могу лечити антибиотицима; стога, више од половине испитаника нема јасну представу о смислу правилног коришћења антибиотика у лечењу болести. Због тога Штада упозорава да би боље знање о одговарајућој употреби терапије антибиотицима требало да допринесе ефикаснијем лечењу.

Оно што грађане Србије и Аустрије издваја у односу на испитанике из других земаља јесте боље познавање ове теме: Срби (54%) и Аустријанци (53%) имају натпросечно знање о одговарајућој употреби антибиотика. Међутим, када је реч о страху од бактерија које су отпорне на антибиотике, грађанин Србије се боји мање него многи у Европи: 61 одсто Срба (просек на европском нивоу је 66) страхује од појаве оваквих бактерија за које неће постојати адекватна терапија антибиотиком.

Недостатак информација када се узимају антибиотици

Опасан недостатак знања преовлађује не само по питању тога када је одговарајуће да се у терапији користе антибиотици, већ и када је реч о правилној употреби (како се узимају): 70 одсто Европљана зна да треба избегавати пиво када се узимају антибиотици да се не би умањила ефикасност лека, али само 28 одсто је свесно потенцијалног утицаја сокова од цитрусног воћа.  Само једна четвртина је свесна да би конзумирање млека могло да има негативне ефекте на дејство одређених антибиотика, а жене са 29 процената знају више о смањеној делотворности од мушкараца код којих се бележи 22 процента. Један од четири испитаника погрешно сматра да је кафа једно од пића које има штетне последице. Укратко, само два процента Европљана зна све тачне одговоре.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља