четвртак, 26.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 18.11.2020. у 13:33

У Бањалуци преминуо песник Коља Мићевић

(Фото А. Васиљевић)

БАЊАЛУКА - Песник, преводилац, музиколог, есејиста Коља Мићевић преминуо је у уторак у Бањалуци, у 80. години, саопштило је Српско књижевно друштво.

Рођен 1941. у Бања Луци, где је завршио основну школу и гимназију, Мићевић је студије Опште књижевности дипломирао у Београду.

Био је члан Српског књижевног друштва и Удружења књижевника Републике Српске, као и почасни грађанин Бања Луке.

Живео је и радио као самостални уметник у Бања Луци, Београду и Паризу, и као веома плодни стваралац, оставио је богат, свестран и веома значајан опус, преноси Танјуг.

Аутор је преводио поезију, углавном са француског, словеначког (Франце Прешерн), енглеског (Едгар Алан По „Целокупне песме” на српски, девет верзија култног „Гаврана” на француски), шпанског (Федерико Гарсија Лорка), италијанског (Данте Алигијери „Божанствена Комедија” и „Вита нова”).

Превео је и објавио све велике француске песнике у осам антологија и 30 књига, од Трубадура до Стефана Малармеа и Пола Валерија, између осталих у тој колекцији су и следећа имена: Франсоа Вијон, Шарл Орлеански, Морис Сева, Жан де Ла Фонтен, Виктор Иго, Жерар де Нервал, Жил Лафорг, Гијом Аполинер.

Са српског на француски је превео значајну „Антологију поезије југословенских песника, Лес салутс славес, од 1800. до 1900”, док је Дантеову „Комедију” Мићевић превео и са италијанског на француски језик.

Објавио је и значајне књиге из музикологије: „Свете, лаку ноћ!”, „Моцарт сусреће Скарлатија”, „Моцарт”, „Злочин Марије Терезије”, „Лирска историја музике”, „Од Питагоре до Баха, I-IV”, „Џепна историја музике”, „Од Орфеја до Љубице Марић”, „Музички роман, I-IV”.

Публиковао је своје збирке песама на српском (Стопа Сна, Стање Никога, Клавиринт, Виновник, Еросин Мелос) и француском (L'Hommealarmé, Lelitdéfait, Monsieurle Serpent), као и огледе из преводилаштва (Константе и превиди, Афричка легенда).

Добитник је многих домаћих и међународних књижевних и преводилачких признања међу којима су и награде: Милош Н. Ђурић,1972, за превођење, Награда београдских клокотриста за збирку „Штрик и Шија”, Награде - Станислав Винавер, Сретен Марић, Мирослав Антић, Кочићева награда, Вукова награда, Златни беочуг Културно-просветне заједнице Београда, и Златна медаља Француске академије, 1989. за ширење француске културе и језика.

У италијанском културном центру у Паризу у оквиру смотре Фестивал Voix Vives одржао је серију предавања Данте наш близанац (Dante notre Gémeau), чији се видео-записи могу наћи на  „Јутјубу”.

У Српском књижевном друштву одржано је више књижевних вечери посвећених стваралаштву управо Коље Мићевића, чији се аудио и видео записи чувају у овој установи.

Неки од тих вечери носе називе „Музички роман, од Јувала до Моцарта”, „Римагинације”, „Џепна историја музике”, „Миљковић - Данте: Прво певање”, „Данте шаље секунданте”.

Коментари4
76515
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Diana
Kolja,naš prijatelj,divna duša,pre samo 15ak dana kad je stigao u Beograd,moja unuka Đurđa i ja nismo ni slutili da će nam to biti poslednji susret,sa ovim renesansnim ČOVEKOM. Neka su ti laka nebeska plavetnila,dragi naš Kolja.
Деда
Неуморног Кољу Мићевића смо често сретали у Паризу приликом његових бројних књижевних вечери на којима је он, на врло оригиналан и иновантан начин, представљао своја дела. Често отварам његову антологију песника Југославије “Les saluts slaves”, коју је он са синовима Луком и Рашком у Бања Луци, о своме трошку и уз помоћ амбасаде БиХ, штампао на француском 2002 год.
Bojan Simfoničar
Upravo je Mićevićevo prevođenje i objavljivanje književnih zapisa o Mocartu, ono najznačajnije što je ostavio za sve nas nas na polju muzikologije i muzičke kulture. Slava i hvala Kolji Mićeviću.
Gordana
Zaslužan građanin. Saučešće porodici i Koljinim poštovaocima i prijateljima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља