четвртак, 26.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 19.11.2020. у 08:17 Маријана Авакумовић
„БЕЛА КЊИГА 2020” – УТИЦАЈ КРИЗЕ НА СРПСКУ ЕКОНОМИЈУ

Више трпе инвестиције него извоз и запосленост

Савет страних инвеститора у најновијем издању „Беле књиге” наглашава да су хитно потребне промене у областима заштите података о личности, трговине, централне евиденције стварних власника, хипотеци и јавним набавкама
(Фото А. Васиљевић)

Криза ће више утицати на инвестиције него на извоз и запосленост, а такође, више ће варирати профит него пословни приход. У тим оквирима, финансијски сектор ће бити мање погођен него реални. Ово је резултат анкете коју је Савет страних инвеститора спровео међу трећином својих чланица у јуну пре избијања другог таласа епидемије ковида 19. У најновијем издању „Беле књиге”, које „Политика” ексклузивно објављује, наводи се да се резултати ове анкете уклапају у тренутно кретање БДП-а.

Савет страних инвеститора констатује да су мере владе у борби против рецесије изазване пандемијом биле превасходно фискалне и монетарне природе. Не доводи у питање позитивне ефекте ових мера, али констатује да је већина расположивог фискалног простора већ искоришћена. Учинак је био повољан, што се види на малом паду БДП, али је имао значајне фискалне трошкове. Како је економија у рецесији, а јавни дуг у наглом порасту, простор за будуће подстицајне мере јесте ограничен. Потребне су стога даље институционалне реформе како би се економија вратила одрживом расту и осигурала радна места.

Према оцени „Беле књиге”, даље унапређење пословног амбијента дугорочна је нужност. Савет наглашава да су хитно потребне промене у областима заштите података о личности, трговине, централне евиденције стварних власника, хипотеци и јавним набавкама. Други блок приоритета обухвата изнајмљивање радне снаге, енергетски сектор, санитарну инспекцију, дуално образовање, судске поступке, јавно-приватно партнерство, реституцију, прописе о ПДВ и централну евиденцију привремено ограничених права, проблематичне кредите и везу осигурања и других закона.

У оквиру издвојених шест области, некретнине и даље захтевају брзе промене. Сектор осигурања, на другој страни, има најмање приоритете. Интересантно је приметити да порески сектор има приоритете промена испод општег просека. У пореској политици највећи проблеми се не налазе у прописима и институцијама, а не у фискалној политици.

– Савет подржава напоре владе да помогне предузећима и појединцима да преброде тешкоће у постојећој рецесији, али истовремено истиче да таква помоћ има своје границе које одређује фискални дефицит и јавни дуг. Ако се те границе пређу, цела привреда ће бити изложена великом ризику и макроекономској нестабилности у којој нико неће добро да прође – наведено је у „Белој књизи”.

У „Белој књизи” је означено пет стубова развоја. Међу њима је транспорт, на чији је развој пандемија неповољно утицала. Увођење „зелених коридора” је у том смислу дало позитивне ефекте, али би требало размотрити подршку том систему и након стабилизације тренутне ситуације. Посебно је продужено време задржавања на граничним прелазима. У друмском транспорту је остварен напредак усвајањем регулативе у области опасног терета и транспортних лиценци, док је регулатива у вези са превозом робе усклађена са европскима прописима. Железнички сектор је област у којој је потреба за модернизацијом највиша у овом тренутку. Нужно је, кажу, ући у јавно-приватна партнерства у областима транспорта које су виталне, а које нису резервисане за државу, а које држава није способна да самостално оспособи, реструктуира или модернизује, то јест за које је то оптималније и ефикасније учинити у партнерству са приватним сектором. Како сугеришу, додатно треба радити на отварању тржишта у железничком саобраћају, у циљу успостављања потребних институционалних структура.

Када је реч о енергетици, Савет страних инвеститора констатује да је уговарање снабдевања енергијом за домаћинства и мале потрошаче почело да функционише, али по регулисаним ценама које се нису мењале дуже време. ЕПС је још увек главни снабдевач електричном енергијом, иако постоји око 60 регистрованих трговаца на велико. Према оцени „Беле књиге”, енергетски сектор захтева брзе промене. Предлажу да регулација цена електричне енергије буде напуштена (али осетљиви купци треба да буду заштићени), што би омогућило нова улагања у модернизацију и ревитализацију производње угља и електричне енергије.

Ништа више није исто
Ништа више није исто, па тако ни овогодишње издање „Беле књиге”, које садржи приказ како је ковид 19 утицао на све релевантне регулаторне области, уместо ранијег система оцењивања, који иначе служи да се прати напредак у дефинисаним областима. У најновијем издању изостао је индекс Савета институционалног напретка. Разлог за његово прескакање у 2020. једноставан је и оправдан. Пандемија је средином марта прекинула уобичајену активност владе и других државних институција на побољшању привредног амбијента и усредсредила је њихову активност на борбу против заразе и пружање подршке предузећима, предузетницима и грађанима да лакше поднесу удар рецесије.

У области телекомуникације важан моменат у условима ванредног стања био је нагли скок домаћег саобраћаја, који је превазилазио постојеће капацитете оператора, услед чега је један од главних приоритета било значајно инвестирање у мрежу да би се у што краћем року обезбедило проширење капацитета. У исто време, дошло је до драстичног опадања роминг саобраћаја услед ограничења кретања људи ван територије националних граница у читавом свету, што је имало за последицу смањење прихода.

Занимљива препорука је активнија улога владе у циљу сузбијања теорија завере и лажних вести о 5Г технологији, у циљу спречавања напада и ометања рада критичне телекомуникационе инфраструктуре неопходне за пружање основних услуга електронских комуникација, као што су говорна услуга и приступ интернету.

Област дигитализације и електронског пословања обухвата електронску трговину, електронску идентификацију и документацију, као и пословање управних органа, укључујући повезивање јавних база података. Ове године цео свет је изненада почео да се прилагођава новонасталој ситуацији изазваној појавом вируса корона и да се окреће електронском пословању услед потпуно измењеног начина живота и пословања које смо познавали. У Србији су се такође догодиле многе позитивне промене.

Као и у прошлогодишњем издању „Беле књиге”, у фокусу Савета страних инвеститора остаје примена Закона о планирању и изградњи, примена обједињене процедуре за прибављање грађевинских докумената, легализација постојећих објеката у складу са новим прописима, конверзија права коришћења на грађевинском земљишту у право својине и примена прописа о катастру и катастарском поступку.

У области радне снаге и капитала у претходној години није било побољшања иако су била очекивана, како кроз измене Закона о раду, тако и у одлучивању судова. На све то надовезала се пандемија ковида 19, која је из основа променила тржиште рада. Држава је морала да интервенише својим уредбама, препорукама и саопштењима, не само ради примене стимулативних мера зарад одржавања запослености него и ради прецизирања права и обавеза запослених и послодаваца у новонасталим околностима (рад од куће, висина накнада, права запослених који су у самоизолацији, плаћено и неплаћено одсуство, права родитеља која имају децу до 12 година, привремена спреченост за рад, коришћење годишњег одмора и сл.).

Према званичним подацима, нема пораста незапослености, то јест у време вируса корона формално регистрована запосленост је порасла. То не одговара стању код чланица Савета страних инвеститора, нити се поклапа са многим анкетама привредника, наведено је у „Белој књизи”. Предложено је увођење могућности уређивања радног односа приликом заснивања или током радног односа тако да запослени један део радног времена ради ван просторија послодавца (а не само од куће), као и могућност мењања режима рада и у току радног односа по посебном основу за измену уговорених услова рада. Потребно је прецизирати разлику између рада од куће и рада на даљину (по месту рада или по средствима рада), те релативизовати потребу дефинисања „места рада” као обавезног елемента уговора о раду увођењем „примарног места рада” за случај рада на даљину, као и конкретизовати обавезну ставку уговора о раду ван просторија послодавца – „накнаду других трошкова рада и начин њиховог утврђивања”, јер је неопходна правна извесност и сигурност.

Коментари5
4aa50
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slobodan
Nerealan kurs evra gradjani Srbije jako skupo placaju.
Tarabuc
Zato nam je trgovinski deficit prko šest milijardi evra sa inostranstvom a prihodi od PDV 80% se odnosi na uvozenu robu. Tako nam dobro ide,da kad jednog dana zapad smanji kredite djavo će doći po svoje.
nikola andric
''Razlozi'' su mozdani proizvodi izrazeni jezikom. ''Uzroci i posledice'' su drukije prirode. Njihovo stalno mesanje je upadljivo a razlog je lose obrazovanje. Logika i naucna metodologija su nepoznati u srpskom obrazovanju.
Krunislav
Ovo je nemoguce. Ako podjemo od toga da investicije stvraju mogucnost za nova radna mesta, kako onda manjak investicija ne utice na zaposlenost? Politiko, aman???
Станиша Младеновић
... i na izvoz.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља