четвртак, 26.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 19.11.2020. у 22:00 Дубравка Лакић
61. СОЛУН

„Златни Александар” путује у Мексико

Моћан дебитантски филм Фернанде Валадез о суровој стварности њене земље убедљиво однео победу, „Сребрни Александар” за грчког „Копача” и бронза данској „Шорти”
Из победничког филма „Без посебних карактеристика” (Фото:графије прес служба 61.ТИФФ)

Није Магдалена била срећна када јој је још малолетни син Хесус саопштио да одлази у Америку у потрагу за бољим животом, али је ипак спаковала његову торбу. Две године касније та торба је пронађена поред тела његовог другара Рига у плитком гробу, једном од многих пронађених наоколо у пограничном појасу између Мексика и Америке у коју дечаци никада нису стигли. Пресудиле су им локалне банде мексичких пљачкаша и отимача. Хесусових остатака нема и Магдалена почиње сопствену истрагу његове судбине...

Ово је у најкраћим цртама прича из моћног дебитантског мексичког филма „Без посебних карактеристика” (Sin senas particulares/ Identifying Features), младе сценаристкиње и редитељке Фернанде Валадез, за који је суверено освојила победничку награду „Златни Александар” на управо завршеном 61. Солунском фестивалу, који се због погоршања епидемије у последњих 10 дана одржавао онлајн.

Филм Валадезове са наглашеним визуелним елементима, креативним сниматељским радом, стилом с којим је непогрешиво створен убедљиви вео емпатије око ликова Магдалене (Мерседес Хернандез) и Мигела (мигранта протераног из САД са којим се она среће и креће), прича нам о суровој стварности Мексика у којем доминирају насиље и безакоње, економски очај, миграције и политички сукоби. Прича нам и о непрегледном низу полицијско-форензичких регистратора пуних неидентификованих жртава или њихових неидентификованих остатака без посебних карактеристика. И све то у атмосфери драматичне, често кошмарно снолике напетости која се природно ствара око две усамљене лебдеће душе (Магдалена и Мигел), заробљене у стању лимба. У простору у којем је тако мало места за утеху и олакшање...

Филм „Без посебних карактеристика” Фернанда Валадез је режирала мајсторски, самоуверено и сигурно и њено име треба запамтити јер ће значити у кинематографским годинама које долазе. Иначе, њен филм је приказан на солунској онлајн платформи последњег такмичарског дана и сигурно је да је пореметио већ подсвесно донете одлуке чланова жирија, у чијем је раду учествовала и македонска редитељка Теона Митевски Стругар. Жири је данима пре пред собом имао већ читав низ врло добрих филмова. Можда је парадоксално, али ове немиле пандемијске године главни такмичарски програм био је, чини се, никад јачи. Уз филм Валадезове, врло добре оцене заслужили су и: „Газо моја љубави” палестинске браће Насер, грчки „Копач” Георгија Григоракиса, британски „После љубави” Алима Кана, дански „Шорта” Андерса Елхолма и Фредерика Лујса Хвида, „Ноћ краљева” Филипа Лакоте из Обале Слоноваче, мађарски „Припреме да се буде заједно на неодређени период времена” Лили Хорват и неки од њих нашли су се међу овогодишњим лауреатима.

Сцена из трилера „Шорта”

Награду „Сребрни Александар” освојио је дугометражно дебитантски Григоракисов „Копач” (награђен је недавно и на београдском фестивалу „Слободна зона”), који је жири похвалио за „филмску силу локалне а тако универзалне приче” о борби малог фармера да свој дом сачува од монструозне индустријске експанзије која нарушава и природу и животе људи у пределима северне Грчке. Награда „Бронзани Александар” припала је моћном, жустром и узбудљивом данском полицијском трилеру „Шорта” (на арапском значи – полиција) редитељског двојца Елхолм-Хвид, за који је жири констатовао да „не може бити релевантнији за ово наше време”. Време мигрантске кризе у Европи, мигрантских гета, неповерења и константног седења на бурету барута.

Филм „Ноћ краљева” Филипа Лакоте, о којем је већ било речи на страницама „Политике”, освојио је награду за изузетан уметнички допринос, а филмовима „После љубави” Алима Кана и „Јабука” Христоса Никуа припале су награде за најбоља глумачка остварења. Британка Џоана Скенлен у „После љубави” пружила је сву лепезу емотивних стања у улози жене која је због љубави променила веру и остала удовица британског Пакистанца, док је у „Јабуци” грчки глумац Арис Серветалис заблистао у улози човека уписаног у снимљени докторски програм опоравка осмишљен да му помогне да изгради нови живот после пандемије.

И у паралелном такмичарском програму „Упознај суседе”, у којем је био приказан и филм „Оаза” Ивана Икића, било је довољно узбуђења. Као победник наметнуо се палестински „200 метара” Амина Најфеха, филм апсурда свакодневног живота дуж високог граничног зида који дели Израел од Западне обале. Осим награде „Златни Александар” за најбољи филм у овом такмичарском програму, Амину Најфеху заслужено је припао и „Сребрни Александар” за најбољу режију...

Коментари0
bdb55
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља