понедељак, 30.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 20.11.2020. у 09:25

Порука краља Петра пред Колубарску битку

(Фотодокументација „Политике”)

Пре 106 година, 16. новембра 1914. почела је Колубарска битка, највећа коју је српска војска водила у Првом светском рату. Трајала је пуна два месеца и завршена је 15. децембра. За цео свет, осим за мали број оних који се никада не предају, исход је био изненађујући – српска војска победила је бројчано надмоћну и опремљенију аустроугарску армију.

После дугих константних напада бројније аустроугарске војске, српска војска је без хране, одеће и обуће и са мало муниције била на корак од краха. На бечком двору већ се славила победа, а светски медији су извештавали о поразу Србије. А онда је пред Колубарску битку, краљ Петар са синовима сишао у ров и обратио се исцрпљеним српским војницима следећим речима: „Децо моја, ви сте се заклели да браните отаџбину и свога краља, али ја вас разрешавам заклетве дате мени, јер животи, и ваши и мој, припадају само Србији за коју морамо сада победити или умрети. Ја сам дошао међу вас да је, са онима који хоће да се боре за њену слободу, одбранимо или погинемо. Сад је дошло време да ми бранимо своју земљу, њиве, огњишта. Међу вама има и оних који су посустали и зато сваки онај који не може нека слободно одложи оружје и нека се врати кући, ја му праштам. Остали, напред!”

Након тог говора, Врховна команда је дозволила команданту Прве армије генералу Живојину Мишићу одмор за његове ратнике и да кад попуни редове новим борцима крене у противнапад. За место пробоја Мишић је одабрао свој родни крај, падине планине Сувобор. Трећег децембра у седам часова ујутру Мишићеви борци кренули су у пробој. Удар је био толико силовит да се непријатељ дао у панично бекство.

У Колубарској бици Аустроугарска је изгубила 27.000, а Србија 22.000 војника. Победник те битке Живојин Мишић добио је чин војводе.

Немачке новине су после Колубарске битке писале: „Србија је још једном васкрсла из гроба Косова поља и из колубарског врела црпиће током читавог једног века горду храброст за највеће битке”.

Јован Поповић,
Београд

Коментари13
9ffc5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin - Schwabenländle
@ Milos Stojkovic, kakva nebuloza, пишете. Владимир Назор је имао 66 годинна када је отишао у партизане, то није старост, а није био ни непокретан.
Zvonko
Nadam se da će te ovo objaviti .U 1. sv. ratu hrvatski zarobljenici u Rusiji su izrazili želju da idu na solunski front pomoći Srbima u oslobođenju zemlje. Jedino su željeli da to bude pod jugoslavenskim obiljžjima pošto je jugoslavenski Odbor već bio aktuelan. Bilo je to u Odesi ,sami zaključite kako su završili ti dobrovoljci (mislim od srpske vojske).
Zvonko
Milos Stojkovic, promašili ste "ceo fudbal".
Milos Stojkovic
Koja nebuloza, hrvata nije bilo ni u partizanjima, ustvari bio je jadan: Vladimir Nazor, nosio ga moj pradeda, posto je Nazor bio star i nepokretan ali je Tito insistirao da bi mogao da kaze kako je bilo i hrvata, ali nije. Samo srba katolika je bilo iz Dalmacije i Like, sve resto je bilo isti onaj uzas koji smo videli 90. Daleko vam lepa kuca.
Betty Boop
Dragi Lazare, U Austrougarskoj vojsci nije ostalo mnogo Srba. Vecina Srba, koju je Austrougarska slala na Srbe u Srbiji, se predavala srpskoj vojsci. Zato su Austrougari brzo odlucili da ne salju Srbe na Srbe vec su slali Srbe na istocni front. I tamo su se mnogi predavali Rusima. Dobar broj tih Srba koji se predao Rusima je dosao do Soluna i ucestvovao u probuju solunskong fronta. Posle Prvog rata, vecinu Solunca iz Like i Bosne je kralj Aleksandar kolonizovao u Vojvodinu.
Beogradjanin - Schwabenländle
И велики број Чеха и Словака се предао српској војсци.
rudi
Srbijo i Srbi!! Parvo vreme je da se urazumimo kao i ovi nerazumni, nesreca i sreca kroz istoriju nas nato poziva i obavezuje, slava upokojenima a medju ziima razum
Саша Микић
Последњи монарх који је делио судбину своје војске и био у првим редовима.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља