субота, 23.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 20.11.2020. у 20:37 С. Ћирић

Уговор имају – асфалт немају

Грађани су одавно урадили све на шта су се уговором обавезали, јавно предузеће – скоро ништа
Више од две деценије без асфалта (Фото С. Ћирић)

Ваљево – Већ је увелико пожутео папир уговора о заједничком финансирању радова на изградњи пута Голо брдо који су давног децембра 1996. године потписали представници ЈП „Дирекција за урбанизам, грађевинско земљиште, путеве и изградњу Ваљева” и Ме. Грађани месне заједнице одавно су урадили све на шта су се уговором обавезали, јавно предузеће - скоро ништа сне заједнице Доња Грабовица, на чијој територији се та саобраћајница налази. Пожутели папир је још увек „у животу”, али пута, онаквог какав је уговором предвиђен, још увек нема. Грађани месне заједнице одавно су урадили све на шта су се уговором обавезали, јавно предузеће - скоро ништа! Да невоља буде већа, ЈП „Дирекција за урбанизам, грађевинско земљиште, путеве и изградњу Ваљева” више и не постоји...

– Године 1996. отишли смо у Дирекцију, договорили се око изградње пута и направили уговор који је дефинисао изградњу деонице дужине хиљаду, ширине 3,5 метра на Голом брду - почиње причу Владан Савковић, мештанин Доње Грабовице, један од актера ове приче од самог њеног почетка. Грађани су, наводи он, уговором преузели обавезу да ангажују геометра да обележи пут како је уцртан у катастру, да реше имовинско правне односе, да посеку стабла и изваде пањеве из трупа пута, да булдожерима изнивелишу трасу пута и вишак земље утоваре и одвезу на депонију, да поваљају ваљцима труп пута до одређене збијености, да купе и довезу камени агрегат одређене гранулације, разастру је по путу и уваљају ваљцима.

– Почетком 1997. године нас 40 домаћинстава почели смо да сакупљамо новац за радове. Требало је пуно пара, људи су продавали стоку, неко парче земље, подизали кредите... У септембру 1997. све радове смо завршили и преко тога урадили додатно прокопавање канала у дужини од 1.200 метара и урадили шест пропуста како би одвели воду са трупа пута. Од грађевинских стручњака из Дирекције чак смо добили комплимент да нисмо урадили пут већ „писту за слетање авиона”! – прича Владан Савковић.

Дирекција је имала само једну уговорну обавезу - да после изведених радова од стране мештана асфалтира пут у дужини од хиљаду метара, ширине 3,5 метара.  Прошло је више од две деценије, а та обавеза није испуњена.

Године 1998. у мионичком и ваљевском крају био је земљотрес, прече је било поправљати куће, нису се Грабовчани љутили што им није асфалтиран пут. Следеће 1999. био је НАТО бомбардовање и сигурно никоме није било до њиховог асфалта.

– Већ 2000. године пред једне од избора Дирекција је асфалтирала првих 300 метара пута, ширине 3 уместо 3,5 метра и са „изборном” дебљином асфалта од три уместо шест центиметара, како је било предвиђено уговором - наводи Савковић. И онда почиње да набраја смене власти, директора и обећања... Први директор Дирекције после социјалиста их је, каже, избацио из канцеларије уз образложење да су правили уговор са социјалистима. Следећи им је тражио да у труп пута уграде водоводну мрежу. Урадили су грађани и то, све о свом трошку, наравно, и у јануару 2006. Јавном комуналном предузећу „Водовод Ваљево” предали мрежу на управљање, али асфалт нису добили, речено им је да нема пара... Новог директора Дирекције, каже Савковић, нису могли да пронађу у канцеларији пуне четири следеће године. Године 2010. им је писаним путем обећао да ће пут бити асфалтиран до краја 2010. Није испунио обећање. Није га испунио ни следећи директор Дирекције. Велике поплаве 2014. уништиле су све макадамске путеве у крају, па и овај. Поново је пресипан каменим агрегатом, али од асфалта ништа. Пре више од три године грађани Доње Грабовице предали су молбу тадашњем градоначелнику Ваљева да их прими, да му покажу уговор из 1996. Није их позвао. У међувремену су надлежни још пар пута насипали пут, равњали, делимично ваљали, али од асфалта ни трага. Писали су људи из Грабовице и писмо председнику државе, све ово детаљно навели и молили за помоћ. У одговору стоји да председник Републике нема надлежност да поступа по њиховој молби и да је допис прослеђен Граду Ваљеву с молбом да наводи буду размотрени...

– Током ових више од две деценије колико чекамо да Дирекција и Град Ваљево испуне своју уговорну обавезу у годишњим програмима смо бар десет пута били на листи приоритета за асфалтирање. Међутим, овде се, изгледа, не узима у обзир листа коју предложе стручне службе, већ приоритете одређују локални функционери. Брига њих за струку! – закључује Владан Савковић.

Уговор из децембра 1996. ускоро „прославља” 24. рођендан. Без асфалта.

Коментари1
73e4b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vanja
To Vojska Srbije resi. Drzava finansira asfalt. Ali nema volje.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља