четвртак, 26.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 21.11.2020. у 10:40

Две и по деценије од Дејтона, може ли БиХ да убрза пут ка ЕУ

(Фото Википедија)

Две и по деценије од потписивања Дејтонскох мировног споразума, убрзање интеграције БиХ у ЕУ јавља се као питање свих питања, односно као питање даље изградње мира у Босни и Херцеговини, оцењује академик др Мирко Пејановић, професор емеритус Универзитета у Сарајеву и некадашњи члан Председништва Републике Босне и Херцеговине (1992-96).

Пејановић у чланку, поводом 25 година од потписивања Дејтонског мировног споразума, за Институт Ифимес, у Љубљани, указује да само постизањем чланства у Унији, БиХ постаје правна држава, стабилна у свом економском, културном и политичком развоју.

– Због застоја и успореног одвијања процеса интеграције, БиХ се нашла на зачељу земаља Западног Балкана у одвијању процеса интеграције у Европску унију… ниједна земља Западног Балкана, па ни једна постсоцијалистичка земља централне Европе, која је постала чланица ЕУ, није имала ратна страдања и патњу становништва какву је имала Босна и Херцеговина”, наводи Пејановић, преноси Танјуг.

У том контексту се убрзање интеграције БиХ у ЕУ „јавља као питање свих питања, заправо као питање даље изградње мира у БиХ”.

У чланку се подсећа да је БиХ, након првог застоја у ЕУ интеграцијама, 15. фебруара 2016. године поднела захтев за чланство у Унији, а након оцене Европске комисије да је захтев кредибилан, уследио је упитник са више хиљада питања на које је БиХ требало да одговори.

Па, ипак, од добијања Мишљења ЕК, 29. маја 2019. године, институције БиХ нису ништа предузимале, јер су биле посвећене одржавању парламентарних избора у октобру 2018. године, а после избора каснило се у формирању власти у Федерацији БиХ и на нивоу државе БиХ, толико да још није формирана нова Влада Федерације БиХ, као ни власт у Кантону број 10 и Херцеговачко-Неретванском кантону (ХНК), а само је РС успела да конституише парламентарну и извршну власт до краја 2018. године.

У тексту се наводи и да је БиХ током рата 1992-1995. године имала разарања која су довела до потпуног уништења привреде и комуналне инфраструктуре, а уз то је имала и демографски губитак.

Указује се и да 2006. године, након парламентарних избора, на политичку сцену БиХ улази национална реторика, и то у облику два политички супротстављена стајалишта:

Једно које је заговарало референдум у РС, са циљем њеног одцепљења од БиХ, на којем је СНСД добио изборну побједу у РС и друго, које је заговарало укидање РС као ентитета, чији је носилац Харис Силајџић постао победник у избору за члана Председништва БиХ из бошњачког народа.

Додаје се да је у целини политичког развоја БиХ од 2006. године па све до краја друге деценије 21. века јачала тенденција употребе етнонационалне реторике и политичког сукобљавања владајућих странака у Парламентарној скупштини БиХ.

Зато су све владе које формирају три, по карактеру етничке странке, у постдејтонском периоду нестабилне владе, наводи Пејановић.

Зато каже да проблеми у функционисању парламентарне демократије у БиХ успоравају социјални и политички развој државе, па БиХ егзистира са две кризе: кризом политичког управљања због непостојања међустраначког консензуса и економском кризом.

Зато би, сматра, специјални представник ЕУ, на темељу постојања заједничке реформске агенде и одговорности за њену реализацију, требао добити овлашћење за изрицање политичких и правних санкција владајућим странкама и њиховим функционерима кад опструирају провођење реформске агенде.

Пејановић додаје и да заостајање БиХ у одвијању процеса интеграције у ЕУ може довести до масовног исељавања становништва, до општег сиромаштва грађана и до јачања десничарских и радикалних националистичких снага које ће угрозити мир у БиХ.

„Стога је убрзање интеграције у чланство ЕУ услов за изградњу и учвршћивање мира у БиХ”, наводи Пејановић и подсећа да је ЕУ са 3,5 милијарде евра била највећи донатор у развоју БиХ.

Коментари1
ed3bd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Славиша Гавриловић
Овај бивши Србин свира у исту тикву као и исламисти. Не разумије да Бошњаци немају шта да траже у ЕУ док је Турска далеко од ЕУ. Што се тиче Срба не интересује нас интеграција какву замишљају ЕУ мозгови.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља